DOMACA EMIGRACIJA

Ravnogorski hadziluci

Iako je Ravna gora politicki poligon Vuka Draskovica, ona i kao "institucija" stice nove ovisnike imidzom zabranjenog mesta

AIM, Beograd, 15. 5. 1997.

Zna se da je djeneral Dragoljub Draza Mihajlovic - pukovnik Jugoslovenske vojske u otadzbini - komandovao cetnickim jedinicama u Drugom svetskom ratu, te da je, zbog tih "zasluga" po njegovom zavrsetku streljan kao izdajnik. Zvanicna, partizanska, istorija je sa djeneralom "streljala" i pokret koji je on personifikovao. Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, kada je i vladajuca srbijanska politika udarala u nacionalne talambase, opoziciji je, podrazumeva se nacionalno opredeljenoj, pripalo u "zadatak" da rehabilituje vrednosti djenerala Mihajlovica i njegove borbe. Prirodno, sa mesta odakle se krenulo u taj posao izabrana je Ravna gora - obrnci Suvobora - planinska pustos izmedju Valjeva i Gornjeg Milanovca, gde se pukovnik Mihajlovic, po aprilskom slomu '44. povukao sa delom jedinica iz Bosne i organizovao pokret otpora.

Pitanje je samo koliko je nacin na koji je to izvedeno usitinu doprinosio rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta koji je, kako kazu zagovornici nacionalnog pomirenja, takodje bio antifasisticki - a koliko je iznosenjem stare ikonografije i simbola (crne zastave, kame, masne kose i brade, pijano podvriskivanje cetnickih pesama) takav napor ponistavan, a Srbi, u vreme kada se raspadala Jugoslavija, zahvaljujuci takvim slikama, atribuirani kao genocidna rulja. Sa ovim u vezi ne treba zaboraviti da je u to vreme svet obisla fotografija sa Ravne gore na kojoj su dugokosi mladici sa sajkacama i kamama u zubima. Mada je to, pre svega, bio folklor, za zapadne medije je to bila istina o Srbima.

Srbi i Una

Preko Draze su mnogi pokusali da pokazu da su jedini i pravi zagovornici monarhije i ispravni tumaci pogresene istorije. Prvi na Ravnu goru, devedesete, krenuo je Vuk Draskovic sa suprugom i uzom partijskom familijom, kada su ga jedinice MUP-a Srbije i helihopterom - sprecile da postavi spomen plocu djeneralu. Tih godina na Ravnu goru su se pentrali i Seselj - koji je tu u jesen '91. delio cetnicke cinove dobrovoljcima iz Borova Sela - i Mirko Jovic sa aktuelnom predsednicom Republike Srpske Bilajnom Plavsic i "beli orao" Dragoslav Bokan, i Paroski, i autenticni ravnogorci koji su podizali "Cetvti srpski ustanak".

Bas sa Ravne gore, Dusan Zelenbaba, jedan od celnika tadasnje SAO Krajine, zaokruzivao je linije odbrane "srpskih zemalja", Vinsko Stupar iz Bosanske krajine se zaklinjao da ce "Srbi popiti Unu" ako bude delila srpski narod, ravnogorske ideje i praksu su blagosiljali vladika prizrenski Artemije i novogracanicki (iz Severne Amerike) Irinej...

Nesto nize, u selu Ba, gde je '44. odrzan Cetnicki kongres, o "novim idejama" raspravljali su Vojislav Kostunica, Nikola Milosevic, Slobodan Rakitic... da pomenemo samo poznatije aktere politicke scene u Srbiji.

No, svi su se umorili, a Vuk Draskovic je, kao sto je obecao, nastavio da se drzi teme "dok ideali djeneralove Srbije ne postanu stvarnost". Skupovi na Ravnoj gori su vec od '92., kada je SPO podigao spomenik Mihajlovicu (rad akademskog vajara Dragana Nikolica) toliko omasovljeni da nema godine kada na ovom "hadziluku" (11. maja) nije po nekoliko desetina hiljada ljudi. Mada je Draskovic u svojim "pomenima" uglavnom insistirao na istini o djeneralu i nacionalnom pomirenju, znao je da bas odozgo i kad to nije bilo politicki umesno, uputi opominjuce reci, da se u srpsko ime ne sme ciniti drugima ono sto je nacizam cinio nama, te prema sopstvenom ludilu i nacizmu ne sme biti ni razumevanja ni milosti.

Osmatranje

Ali, iako je, preko Ravne gore, lider SPO postao neprikosnoveni gazda tapije na djenerala i monarhiju, i ma koliko on bio idealan besednik za hiljade nacionalno frustriranih, Ravna gora je sve manje njegov politicki poligon a sve vise "institucija" po sebi, koja, pre svega, stice nove ovisnike imidzom zabranjenog mesta. Zato, neutralnog posmatraca, okupljanja na Ravnoj gori, u dobroj meri podsecaju na druzenja nase emigracije po njihovim "amerikama", samo sto sve to, posto je u pitanju domaci teren, izgleda dosta prizmenije i razularenije.

Kao i poslednjih godina prostor izmedju crkve u izgradnji i spomenika djeneralu opkolile su satre i sitan biznis. Uz standardnu ponudu patriotskih djindjuva, prednjace estradni umetnici koji su savladali repertoar, i Drazu u svim velicinama i materijalima. Posetioci zalegli po 'ladovini, rasprostrli cebad i jorgane, raspremili kese i zembilje, mezete, potezu rakiju, izmedju dva zalogaja divane o onome kako je bilo, i kako ce biti. Grupe u uniformama, i bez njih, sa licnim popom, i bez njega, prilaze spomeniku, pale svece, zaklinju se, drze govore, aplaudiraju, skandiraju... Stanu ispred spomenika, izvade 'artiju, i citaju. Jedni citaju, drugi slusaju, pa promene uloge. Onda pucaju. Pa se natpucavaju. Pa pevaju, u zagrljaj se hvataju... Trube jurisne trube, razvlace se harmonike, nazdravlja i pozdravlja. I osmatra. Pojedinci pripasali sablje, razmestili redenike, zadenuli bajonete, utegli se u stare uniforme, zadigli sajkace ostrim korakom prodju kroz masu, potegnu dvogled, osmotre, ocute, objasne pratiocima gde su kote nacionalnog preporoda...

U opisanu atmosferu "leze" i scenografija nastupa lidera SPO i Ravne gore, Vuka Draskovica. Ove godine je od voditelja "umetnickog programa" najavljen i kao predsednik Srbije. Za nastup su ga pripremili glumac Borivoje Kandic, koji je "izginuo" vicuci: "Ziveli braco cetnici" i "ziveo Vuk Draskovic", i predsednik Odbora za povratak monarhije dr Radoslav Stojanovic, koji je dao pun doprinos istini o djeneralu otpevavsi direktno u mikrofon "Od Topole pa do Ravne gore". Draskovic je jos jednom edukovao narod o Drazinim zaslugama, da bi, nikako usput, optuzio saveznike iz koalicije "Zajedno" da nisu nikakvi saveznici kad nisu dosli na Ravnu goru, i porucio da zeli da bude predsednik Srbije koji ce ukinuti mesto predsednika tako sto ce dovesti kralja.

Kad se sve zvanicno zavrsilo, i jos jedared zvanicno otpevana himna "Od Topole, od Topole..." preslo se na upraznjavanje discipline kako se jede pecenje da ne ostanu kosti (tako sto se nose kuci), a zvanicni voditelj Borivoje se dokopao haube prvih kola zagrlivsi sam sebe, odigrao pobednicki cetnicki ples.

Dragan Todorovic