INTERVIEW: ZARKO PAPIC

biro za humanitarna pitanja

EVROPI JE BOSNE VEC PREKO GLAVE

AIM, SARAJEVO, 13.05.97. Dr. Zarko Papic je na dugoj listi stavki u svojoj biografiji (bio je clan Vlade Branka Mikulica, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ambasador bivse Jugoslavije pri OECE u Parizu, i nakon dobrovoljne ostavke aprila 1992. godine - politicki disident) upisao jos jednu prestiznu funkciju. On je, naime, jedini covjek sa ovih prostora koji sjedi na mjestu direktora jedne medjunarodne humanitarne organizacije. Ovu duznost, po pravilu, obavljaju stranci.

Nezavisni biro za humanitarna pitanja (IBHI) je medjunarodna nevladina organizacija i istovremeno dio organizacije Ujedinjenih naroda. Direktor njenog bosanskog ogranka govori o politici medjunarodnih humanitarnih organizacijama, njihovim greskama i uspjesima, kao i novcu utrosenom u bh. humanitarnu misiju.

* Mozete li nam politiku medjunarodnih humanitarnih organizacija prema BiH danas uporediti sa onim kakva je bila u ratu, te reci kakva bi, prema Vasem misljenju, trebala biti, recimo, za dvije godine?

• Na samom pocetku, humanitarne organizacije su intervenisale kao u svakoj kriznoj situaciji deleci hranu i odrzavajuci stanovnistvo u zivotu. One su se 1992. pojavile u BiH intervenisuci na krajnje klasican nacin kako to inace cine u svim slicnim situacijama u svijetu. Medjutim, kako se humanitarna katastrofa u BiH produzavala pocela se menjati situacija i oblici humanitarne pomoci. Prije dvije godine pocelo se izlaziti iz te prve faze i sad humanitarna pomoc ima veze sa ekonomskom rekonstrukcijim. Da pojednostavim, ako se u prvo vreme davao paket da se covek odrzi u zivotu sad se sve vise ta sredstva koriste da se tom coveku daju uslovi, podrska i pomoc da postane jedinka kojoj nece trebati paket vec ce moci da sam kupi hranu. Mi volimo da se setimo stare kineske poslovice koja kaze : "Dobro je dati coveku ribu, ali mnogo je bolje dati mu stap i nauciti ga da ribari." To je novi proces humanitarne aktivnosti. Mnogi klasicni modeli ovde su dovedeni u pitanje i poceli su se menjati. Daleko od toga da je to "novo" potpuno razvijeno i definisano, ali mislim da ce posle bosanske humanitarne krize najvece svetske humanitarne organizacije imati nova iskustva i efikasnije modele delovanja. Na bosanskom iskustvu i iz bosanskog iskustva oni ce izaci sa promenjenim politikama koje ce biti efikasnije i neka buduca i neka nova, ne daj Boze, "Bosna" imace velike koristi od lekcija naucenih ovde.

* Mnogi tvrde da su humanitarne medjunarodne organizacije napravile nebrojeno gresaka tokom svoje misije u BiH. Koji su, prema Vasoj ocjeni, najkrupniji propusti inostranih humanitaraca?

• Prvo bih naveo greske neprepoznavanja situacije, neprepoznavanje cinjenice da je ovo evropska zemlja. I to zaista evropska. Nije evropska samo u geografskom smislu vec u civilizacijskom i svakom drugom. Na samom pocetku mnoge aktivnosti su bile izvedene iz onog sto je primereno intervenciji u regijama gde je stanovnistvo nepismeno i nema pojma niocem. To je jedna greska koja se vrlo brzo ispravila. Druga je da se nije vodilo racuna o specificnostima stanovnistva. Deljene su konzerve kojima je istekao rok trajanja ili konzerve sa svinjetinom ne vodeci pri tom racuna, s obzirom na religijske tradicije, ko to jede, a ko ne. Obicno su izbeglice posledica rata. Dakle, ljudi beze od ratnih poprista i broj izbeglica u odnosu na velicinu, teritoriju i broj stanovnika statisticki je obicno relativno lako ustanoviti i on, uglavnom, nije prevelik. Ovde se poslo od pretpostavke da ce izbeglica i raseljenih lica bit posledica rata, a ne njegov cilj sto se vrlo brzo ustanovilo.Ovde je proterivanje stanovnistva znak etnickog ciscenja, dakle, cilj rata ciji je glavni uzrok trojna podela BiH. Nerazumevanje sustine stvari na samom pocetku je rezultiralo potcenjivanjem broja izbeglica, tako da su u prvoj polovini rata medjunarodne humanitarne organizacije bile zaprepastene brojem izbeglica, pitale su se otkud toliki ljudi. To je, verovatno, najveca greska. Ona, naravno, nije greska lose procene samo humanitarnih organizacija vec citave medjunarodne zajednice.

* Povratak izbjeglica i raseljenih lica danas je najveci problem u zemlji, ali i prioritet u radu svih medjunarodnih humanitarnih organizacija. Kako Vi gledate na odnos medjunarodnih, ali i domacih faktora na proces povratka ljudi svojim kucama?

• Mislim da je neobicno vazno kod povratka izbeglica voditi racuna gde se vracaju. Povratak bi, naime, trebao da potire etnicko ciscenje, nazalost, s obzirom na kriterijum realnosti najveci broj izbeglica vratice se ne u svoju kucu vec na onaj teritorij gde je njegova nacija u vecini. Dakle, Bosnjaci ce se vracati u Federaciju, i to u jedan njen deo, a ne tamo gde su ranije ziveli. Postoje naravno i programi za vracanje kuci, ali radi se o vrlo malom broju njih. Humanitarna pomoc po definiciji je nepoliticka, medjutim politika humanitarne pomoci mora da vodi racuna o istorijskim i politickim aspektima svojih buducih rezultata. Ne moze ih zaboraviti, ne moze ih mimoici. Mislim da se o tome ne vodi dovoljno racuna. Ipak, isticem da zato nisu krive humanitarne organizacije, ogroman deo krivice ide na racun domacih faktora. Niko nece da primeti da je u Ustavima entiteta situacija povratka na teritorije sa nacionalnom vecinom vec odredjena. Bosnjaci i Hrvati nisu konstitutivan narod u Republici Srpskoj vec gradjani drugog reda, dok Srbi imaju istu situaciju u Federaciji. Dakle, ta loptica se ne moze prebacivati humanitarnim organizacijama niti samo medjunarodnoj zajednici. Ogroman deo krivice, a ovde govorim samo o jednom detalju, ustavnoj situaciji, lezi kod ljudi iz zemlje.

* Povratak izbjeglica zahtijeva izvjestan stepen postovanja ljudskih prava, pravo na povratak svojoj kuci i ostala prava koja svaki covjek treba uzivati ali ne smijemo pri tom zaboraviti da povratak
pretpostavlja i ekonomski ojacanu i stabilnu zemlju? Znate li kolika je materijalna steta nacinjena u BiH i koliko ce joj trebati da se, od rata, oporavi?

• Procene ratnih steta u BiH variraju i moram reci da ne postoji ni jedna procena za koju bi se moglo reci da je egzaktna. Moja, autorska procena ratnih steta na celoj BiH, a koje se odnosne na direktne i indiretktne stete, iznosi 150 milijardi americkih dolara. Medjunarodne organizacije imaju drugaciji nacin procenjivanja.
  Oni idu od procene Svetske banke da za obnovu unistene imovine treba negde oko 20 milijardi dolara, da za stabilizaciju ekonomije (regulisanje spoljnih dugova, platni bilans itd.) treba negde oko 12 milijardi dolara u cetvorogodisnjem roku i slicno. Sve te njihove procene su uvek funkcionalne i usmerene samo na jedno konkretno servisiranje stanja. Te procene mozemo ostaviti po strani, vazno je da je za trogodsnji program ekonomske rekonstrukcije predvidjeno 5,1 milijarda americkih dolara.Od toga je vise od jedne milijarde realizovano, ostalo je vise od 700 miliona iz proslogodisnjih donacija da se realizuje. Treca Donatorska konferencija koja bi trebala da potvrdi novih 1, 4 milijarde dolara odgadja se evo vec po treci put. To je verovatno sad najveci kriticni faktor na programu rekonstrukcije. Sasvim slobodno govoreci, ako se Donatorska konferencija ne odrzi do kraja juna ona se nece moci odrzati pre jeseni, a tad je 1997. godina izgubljena i tad se program rekonstrukcije ovako definisan sasvim sigurno nece moci realizovati. Za pretpostaviti je da ce se ici u izradu novog programa u rekonstrukciji, a on ce se praviti u reduciranim varijantama zato sto prvi nije realizovan najvecim delom zato sto se domaci faktori nisu dogovorili oko paketa za brzi pocetak. I drugi vazniji detalj - program ce se ovaj put praviti za Bosnu u opstim uslovima gde je Bosna, budimo otvoreni, u velikoj meri izasla iz mode. Svi nam poslednjih meseci govore da je Evropi Bosna preko glave i moram reci da je to tacno. Ovaj program je pravljen pre dve i po godine kad je interes za BiH bio mnogo veci. Moram reci da ovo sve pada na dusu domacih faktora. Koji entitet je vise kriv ja u to ne zelim da ulazim, ali sam potpuno siguran da u tom pogledu niko nije nevin.

* Bosni je za naredne tri godine obecana donatorska pomoc u iznosu nesto vise od pet milijardi dolara. To je, cini se smijesno malo, ako se uzmu u obzir sume koje se trose za odrzavanje mira u BiH?

• Sami troskovi Ifora prosle godine na terenu u BiH, te logisticka podrska u susjednim zemljama (Madjarska, Italija, Nemacka) ne mogu biti ispod 5 milijardi dolara godisnje. Pogledajte novine od prije dva dana, ukupni americki angazman u BiH, po kongresnoj proceni, bice blizu 8 milijardi dolara u dve godine. Proslogodicnji troskovi, mimo programa za ekonomsku rekonstrukciju, nisu manji od 12 milijardi dolara za jednu godinu. Ako uzmemo 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, pa plus sad 1997. godinu, troskovi za odrzavanje mirovnih operacija nisu mogli biti ispod 50 milijardi dolara. Toliko je u Bosni medjunarodna zajednica vec potrosila.

Sandra KASALO