DISCIPLINA ETERA

AIM, Skopje, 09.05.1996

Nakon skoro petogodisnjeg "divljanja" u eteru preko 200 privatnih RTV stanica, makedonski parlament je uoci tradicionalnih prvomajskih praznika doneo dugo ocekivani Zakon za radiodifuznu delatnost. Prvi utisak koji je nametnulo donosenje ovog zakona jeste kraj RTV stanica smestenih u potkrovljima nedoizgradjenih porodicnih kuca u kojima je osnivac, glavni urednik i glavni voditelj, jedna ista licnost. Novi zakon istovremeno znaci i kraj svojevrsne gradjanske neposlusnosti oko placanja RTV pretplate sto je drzavnu televiziju dovelo do ruba opstanka. Buduci da ovo pitanje nije bilo uredjeno nikakvim zakonom, sudije su bez izuzetka oslobadjali gradjane koji nisu hteli placati. Ubuduce svako domacinstvo koje je prikljuceno na elektricnu mrezu, bez obzira dali ima jedan, dva ili mozda cak nijedan RTV prijemnik, uz redovni racun za struju dobivace i dodatak za teceviziju. Visina RTV pretplate dogovorena je na 2,5 otsto od prosecnog licnog dohotka u zemlji, iako je vlada zahtevala 3 otsto, a opozicija trazila da to bude ograniceno na jedan otsto.

Ovaj deo zakona je bio jedan od najzanimljivijih za siroko gradjanstvo pa verovatno zbog toga se oko ove odredbe vodila zestoka rasprava na relaciji pozicija-opozicija. Socijaldemokrati koji su po prirodi svoje pozicije trebali biti u defanzivi, ipak su poentirali prisetivsi publiku da su liberali koji su sada u opoziciji, u vreme kada je njihov covek bio generalni direktor drzavne televizije trazili da se uvede ovaj sistem pretplate cija je visina trebala biti 4 otsto? U svakon slucaju, gradjanima Makedonije, ukljucujuci i one koji su odjavili svoje RTV aparate, namece se novi namet koji ne sme biti odbijen jer su predvidjene sankcije u visini onih za zatajivanje poreza!_ Sto se tice sredstava koje ce biti skupljene na ovaj nacin (otprilike 10 DM po domacinstvu, u zemlji sa oko 400 hiljada domacinstava), one ce skoro u celosti pripasti drzavnoj radioteleviziji, a deset otsto ce biti dodeljeno tzv. "trgovskim radiodifuznim drustvima", t.e. privatnim RTV stanicama. Ova sredstva ce moci pripasti privatnim RTV stanicama pod uslovom da one konkurisu na javni konkurs za emisije opsteg znacaja.

Zakon predvidja da pravno ili fizicko lice moze biti osnivac "samo jednog trgovskog radiodifuznog drustva" (t.e. privatne RTV stanice) i suosnivac jos samo jednog takvog ali najvise sa 25 otsto osnivackog kapitala. Strancima je omoguceno da budu samo suosnivaci i to najvise sa 25 otsto od ukupnog kapitala. Ako se kao suosnivaci jednog radiodifuznog drustva pojave vise pravnih ili fizickih lica-stranaca, njihov ukupni ulog ne moze biti veci od 49 otsto.

Posebno iznenadjenje za javnost pretstavlja odredba koja pravnim ili fizickim licima cija je delatnost u oblasti stampe zabranjuje osnivanje RTV stanica, a istovremeno sa RTV stanicama zabranjuje vrsenje delatnosti u oblasti stampe. Iako je u vezi ove odredbe bilo vise reakcija iz razlicitih strana, posebno u Parlamentu, predlagac zakona, t.e. vlada makedonije nije odstupila od prvobitne namere.

Deo zakona za radiodifuznu delatnost koji je pobudio veliki interes u javnosti bez sumnje jeste i onaj koji govori o Savetu za radiodifuziju. U vreme kada je zakon najavljivao ovaj njegov deo smatran za veliku nadu razvoja elektronskog novinarstva u zemlji, posebno zbog cinjenice sto je pre oko dve godine vlada preduzela siroku akciju "dovodjenja u red etera". Ova vladina akcija koju je izvelo ministarstvo za saobracaj i veze, za sobom je ostavila nekoliko katanaca na vratima desetak privatnih RTV stanica. Na pitanja javnosti zasto je to uradjeno i zasto sa odredjenim stanicama, ministarstvo je odgovorilo da te stanice "ne ispunjavaju standarde". Ovaj stav je izazvao veliku nedoumicu jer niko nije znao o kakvim standardima se radi i na osnovu cega se oni odredjuju. Po slovu zakona, Savet za radiodifuziju ima upravo tu ulogu. Da bi obavio svoj zadatak kako valja, parlament makedonije je zaduzen da izabere 9 poznatih licnosti iz oblasti javnog informiranja koji ce moci kompetentno ocenjivati mnoga pitanja iz ove oblasti. Clanovi Saveta ce biti ti koji ce odlucivati ko od onih koji traze frekvenciju ispunjava odredjene standarde, i istovremeno ce biti zaduzen da ocenjuje kada je neko prestao ispunjavati iste te standarde. Medjutim Savet nije taj koji moze davati dozvole za frekfencije, sto je jedan od osnovnih razloga za razocarenje javnosti, vec ce to moci uraditi iskljucivo vlada Makedonije na predlog Saveta. Kao uteha za javnost jeste to sto vlada nece moci ni oduzimati dozvole za rad bez predlog Saveta, ali buduci da parlament bira clanove Saveta, ovo nije velika garancija za skeptike.

Zanimljiv je i nacin izbiranja clanova Saveta. Troje od devet clanova biraju se sa mandatom od 2 godina, troje sa mandatom od 4, a poslednja trojica sa mandatom od 6 godina. Clanovi imaju pravo na ponovni izbor, a odluke se donose vecinskim principom. Sto se tice etnicke kompozicije predvidjeno je da se u Savetu budu zastupljeni i pripadnici nacionalnosti medjutim s obzirom da se odluke donose vecinom glasova, pripadnici nacionalnosti su ubedjeni da ce "njihovi" pretstavnici imati vise "protokolarnu" nego pravu funkciju.

 Pa ipak, veruje se da ce novi zakon, posebno Savet odigrati

vaznu ulogu u "discipliniranju etera". Pored toga sto ce RTV stanice koje zele da dobiju dozvolu za koriscenje frekvencija koje vec koriste, morati a priloze program rada sa predvidjenom sadrzinom u kojoj ne sme biti "pozajmljenih" emisija i to bez ikakvog prevoda kako sto se radilo do sada. Originalni programi RTV stanica ne smeju biti manji od 40 posto, s tim sto je za dostizanje ovog nivoa predvidjen prelazni period od tri godine. Ono sto bi trebalo odobrovoljiti privatne RTV stanice jeste cinjenica sto je drzavnoj televiziji vreme za reklama ograniceno na 7% od trajanja emitovanja, dok je privatnicima dozvoljeno koriscenje 20% od vremena.

I pored svega, to sto je zakon donet nije garancija da ce u eteru nad Makedonijom "procvetati ruze". Bar ne tako brzo. Vlada je trazila dva meseca da utvrdi parametre na osnovu kojih ce se moci dobiti koncesije koja ce biti ponudjena putem konkursa. U medjuvremenu treba biti osnivan Savet (predvidjen je rok od 45 dana), a predvidja se da sest meseci nakon donosenja zakona Savet pripremi predlog za dodeljivanje koncesija, nakon cega ce vlada "razmisljati" kome da da odobrenja za rad.

Valja ocekivati da ce ovaj deo price biti najzesci, posebno ako vlada odluci da iskluci odredjene privatne stanice. Prvi put kada je to pokusalo (tad nije postojao zakon), vladi to nije uspelo a javnost je bila vise nego uzbudjena. Ako polazimo od cinjenice da ce ulogu "pilata" sada imati Savet a ne direktno vlada, lako je zamisliti da ce napadi ici po toj liniji sto vladi ipak omogucava miran rad na ovom terenu.

IBRAHIM MEHMETI