PRELAZAK SLOVENACKE DRZAVE U KAPITALIZAM

Da li je imovina slovenacke drzave u novim prilikama prejaka ili je to za sadasnju fazu tranzicije normalna pojava?

aim/lju/pubs/jk

Prelazak iz jednopartijskog u visestranacki sistem prouzrokovao je velike promene i u ekonomskom sistemu. Svi pokusaji iz proslosti da bi napravili drustveno vlasnistvo vlasnickim a time i trzisno sposobnim, nisu uspeli. Jednostavno ih je preslo vreme, reforma privrednog zakonodavstva, a sve veca vaznost privrednog i pravnog sistema dokonacno je stavila tacku na drustveno vlasnistvo. Na taj nacin se omogucio prelazak iz "osobenjaskih finansija", kako ih je pre nekoliko godina imenovao profesor dr.Ivan Ribnikar, u normalnu polarizaciju na privatno i drzavno vlasnistvo.

U procesu privatizacije su medju zemljama u tranziciji istakle pre svega Madzarska, Ceska i Poljska, koje su po brzini privatizacije cak i nadmasile Sloveniju. Ali, uprskos mnogim kritikama koje su isle na racun slovenackog modela privatizacije, pravi problemi na tem polju se o spomenutim zemljama tek pojavljuju. Poljaci i Madzari tek zapocinju privatizaciju velikih preduzeca, dok je u Ceskoj u drzavnom vlasnistvu jos skoro cetvrtina privrede. Pri tome trebamo uvazavati cinjenicu da su imale te zemlje bivseg istocnog bloka centralno-planski sistem, u kojem je bilo sve u vlasnistvu drzave, a drustvenog oblika vlasnistva, koje je u Jugoslaviji uveo Edvard Kardelj, prakticki nisu ni znali. Tako se tek sada vidi da su njihovi modeli privatizacije jos daleko od zavrsetka.

Medju kriticarima privatizacije u Sloveniji odnosno transformacije drustvenog vlasnistva u drzavno i privatno vec dugo je profesor dr. Joze Mencinger. Zbog toga je 1992.godine cak podneo ostavku na mesto potpredsednika vlade, zaduzenog za privredu. Kritikovao je pre svega podelu certifikata o drustvenoj imovini medju sve slovenacke gradjane. Dr.Mencinger je pre svega osetljiv na kompanije za upravljanje i njihove ovlastene investicijske kompanije, koje su pocele sa radom 1994.godine. Mencinger tvrdi da ima investiranje certifikovanog minulog rada jednu veliku gresku; naime: nedostaje novac. Upozoravao je da ti fondovi ulagaju u preduzeca 0 tolara (slovenacka nacionalna valuta), isto toliko koliko i certifikatske kapitaliste u fondove. Iz toga dodje do beskonacne profitabilnosti njihovih investicija u preduzeca. Slobodno mozemo da kazemo kako su bila Mencingerova predvidjanja u 1994.godini jasnovidna, jer se danas bas kod ovlastenih investicionih kompanija kao i kod njihovih kompanija za upravljanje, stvari najvise komplikuju. Tako dolazimo do sustine tog problema i to je da postaje drzavno vlasnistvo jedna od spasonosnih biljki za punjenje takozvane "privatizacione rupe"!

Od cega se uopste sastoji drzavna imovina Republike Slovenije, koja je privlacna za brojne ucesnike privitizacijskog procesa? Prema informacijama Ministarstva za finansije je u drzavnoj imovini trenutno 18 drzavnih fondova, 4 agencije, 2 banke, 410 javnih zavoda i 36 javnih preduzeca. Upravo kod kod drazavnih fondova je interesantno da je imala Slovenija u 1993.godini samo 4 (para)drzavne fondove, dve godine kasnije njihov broj je porastao na 9, prosle godine na 14, sada ih ima vec 18, dok su u toku pripreme za osnivanje jos nekoliko novih. Njihov zajednicki kapital nadmasuje kapital svih slovenackih banaka, a prema sumi bilansa predstavlja polovinu bilansijske sume bankarskog sistema. Radi se o obliku drzavnih invisticija, koje su u najjacem usponu. Pregled po godinama to potvrdjuje. U 1993.godini u 4 fona bilo je 76 milijardi tolara kapitala, 1994.godine je bilo u 8 fondova 166 milijardi tolara, godinu kasnije se je u 9 fondova skupilo vec 344 milijardi tolara, a prosle godine je bilo u 18 fondova vec preko 500 milijardi tolara. Ali, da smo si na jasnom. Ti fondovi su racionalno uredjeni i kontrolisani, tako da ne znace nista lose. Naprotiv, po svetu poznaju te fondove mnoge drzave, samo je njihova transparentnost nesto veca.

U spomenuto drzavno vlasnistvo ne ulazi finansijska imovina slovenacke centralne banke, Zavoda za zdravstveno osiguranje, Zavoda za invalidsko i penziono osiguranje, agencije za trziste hartija od vrednosti, znaci institucija, koje podlezu nadleznosti parlamenta i koje se finansiraju mimo drzavnog budzeta. Drzava ima znacajne vlasniske udele u nekih privrednih kompanijah kao na primer : Aerodrom Ljubljana, Slovenacke zelezare, Petrol, Istrabenz, Luka Koper, Splosna plovba Piran, Radece papir, Druzba za drzavne ceste, Slovenska tiskovna agencija (STA), TAM i slicne. Drazava je zanimljiv vlasnik i nekada ima i vrlo specifican nacin razmisljanja. Uzmimo za primer Petrol, gde ima drzava 15,63% vlasniski udel. Na poslednoj skupstini Petrolovih deonicara raspravljali su o raspodeli dobiti. Odlucili su da za dividende uloze samo 30 % dobiti, sto ipak znaci 1,46 milijarde tolara. ostalih 70% su deonicari odlucili uloziti u dugorocni razvoj preduzeca, modernizaciju kapaciteta, postavljanje novih benzinskih pumpi uz avtoputeve i za investije u inostranstvu. Ali predstavnik drzave nije glasa za, nego se uzdrzao glasanja. Da li to znaci da bi drzava htela dobiti od Petrola cak 250 milijona tolara dobiti?!

Posle okoncanja procesa privatizacije moze se desiti da padnu u zagrljaj drzave jos dva podrucja - zavodi za osiguranje i kockarnice. Zakon o privatizaciji osiguravackih zavoda se potpuno zaustavio u svojo parlamentarnoj proceduri. Po slovenackom zakonodavstvu svaki se zakon usvaja u tri faze odnosno rasprave. Prva rasprava o privatizaciji zavoda za osiguranje je usla u parlament vec pre mnogo vise od dve godine, druga je zavrsena u junu 1995.godine, a posle su poslanici trazili od vlade novi predlog. Poslednji predlog slovenacke vlade predvidja kako bi deonice drustvenog kapitala zavoda za osiguranje privremeno presle v vlasnistvo drzave. Sa tim preuzimanjem sa strane drzave bi bez posebnih budzetskih sredstava osigurali mogucnost prestrukturisanja osiguravajucih zavoda. Tim nacinom preuzimanja drustvenog kapitala nije ni najmanje odusevljen najveci slovenacki zavod za osiguranje "Triglav" i s obziroma na njihovu moc i uticaj moze se mnogo toga i promeniti. Drugo podrucje koje bi moglo pasti u drzavne ruke su kockarnice. One, a posebno preduzece Hit, koje je vlasnik najvise slovenackih kockarnica i drzi sigurno najuspesniju slovenacku kockarnicu Perla u Novoj gorici, su vec nekoliko godina u zizi interesovanja raznih politickih stranaka. Tako su nicale afera za ferom i mozda je bas zbog toga sada vlada predvidja resenje, kojim bi za naredne cetiri godine kockarnice presle u vlasnistvo Fonda za razvoj, znaci u drzavne ruke, a posle toga, znaci posle 2001.godine, bi pravo na ucesce u rukovodjenju njima imale i privredni subjekti, ali samo do 20 %.

Jos jedan deo drzavne imovine je veoma aktuelan. To su (za sada) najvece slovenacke banke - Nova Ljubljanska banka i Nova Kreditna banka Maribor. Njihova snacija je zapocela vec u prvoj polovini 1993.godine, a zavrsit ce se verovatno pocetkom iduce godine kada ce Banka Slovenije izdati resenje o konacnoj sanaciji. Ali "lov na kokoske", koje ce opet nositi zlatna jaja, poceo je vec mnogo ranije. Za obe banke bilo bi idealno da su ih privitizovali sa gotovim novcem - po mogucnosti domaci i neki drugi kredibilni investitori. Ali, sasvim je jasno da i tu ima svoje interese politika. O temu svedoci i koalicioni ugovor medju vladajucim partijama Drnovsekovom LDS i Podobnikovom SLS, koja sadrzi i deo namenjen privatizaciji obe spomenute banke. Sto se tice privatizacije Nove Ljubljanske banke suzdrzan je i predsednik uprave te banke Marko Voljc. Uprkos tome ipak ce drzava posle sanacije jos uvek vlasnik te banke i tako ce i odlucivati o njenoj sudbini, koja sigurno nije losa. Naime, ta banka si vec polako vraca visok rejting u oceni investicionog rizika (BBB+) cak i kod uvek opreznih Amerikanaca.

Tako ima Slovenija sve vecu drzavnu imovinu. Neke zapadnoevropske zemlje Sloveniju upravo po tom kriterijumu (rukovodjenje sa drzavnom imovinom) svrstavaju medju razvijene zemlje. A gradjani se nadamo da ce biti drzava sa tom imovinom baren jednako oprezna kao sto su njeni gradjani.

Milan Povirk, AIM