SINAGOGA ZA GROS

Sudbina sinagoge u Zemunu

Da li ce verski simbol starog Zemuna postati kafana ili novi kulturni centar

AIM, BEOGRAD, 6. 5. 1997.

Jevrejska sinagoga, jedan od simbola starog Zemuna ovih dana postala je predmet spora koji preti da preraste u krupno politicko pitanje. Konkursom, koji je obajvljen u "Zemunskim novinama" broj 4, sinagoga je ponudjena u zakup onome ko ponudi najpovoljnije finansijske uslove i najbolji program rada "pri cemu je pozeljno obavljanje ugostiteljsko-kulturne i turisticke delatnosti". Savez jevrejskih opstina je odmah reagovao, trazeci da se na takav nacin ne skrnavi sakralni objekat "koji ni Nemci u Drugom svetskom ratu nisu srusili". Opstinske vlasti na to nisu reagovale, smatrajuci da imaju pravo da cine sta hoce sa necim sto je formalno pravno njihovo vlasnistvo jos od 1962. godine, kada im je Jevrejska opstina prodala sinagogu.

"Sa potpredsednikom Aleksandrom Konom, bio sam primljen

1. aprila kod gospodina Vojislava Seselja i Tomislava Nikolica direktora JP "Poslovni prostor" Zemuna. Predsednik Seselj je obecao da se sa resenjem konkursa nece zuriti i da ce se vec naci neko prihvatljivo resenje za obe strane. Vec 10. aprila, preko novina smo saznali da je preduzece MNS na osnovu konkursa dobilo pravo da sinagogu pretvori u kulturno-ugostiteljski objekat. Odmah smo o tome obavestili Ministarstvo pravde, republicko i savezno ministarstvo vera, premijera Marjanovica, gradonacelnika Beograda, patrijarha Pavla i mnoge druge. Odgovor, za sada, nismo dobili ni od koga, kaze Vladimir Goer, predsednik Jevrejske opstine Zemun.

Sukobljene strane

Predsednik ger se poziva i na zakon iz 1988. godine, po kome se sakralni objekti ne smeju adaptirati u druge svrhe. "Sinagoga je podignuta od clanarina i donatorstva Jevreja 1900. godine i kao takva ona je u nadleznosti Zavoda za zastitu spomenika Republike Srbije. Ona je kulturno nasledje Zemuna, a znacajna je i po tome sto je iz nje delovao i rabin Alkalaj, jedan od rodonacelnika cionistickog pokreta. Zavod za zastitu spomenika se takodje ne slaze sa resenjem aktuelnih vlasti u zemunskoj opstini", tvrdi Goer.

Za sada, kompromisno resenje nije nadjeno. Jevreji traze da se, nekada njihov, verski objekat zastiti i da mu se vrati prvobitna namena. Za to vreme opstinske vlasti ne odustaju od namere da firma MNS iz Novog Beograda, koja je pobedila na konkursu, nastavi vec zapocete radove. MNS na samom objektu vec desetak dana izvodi opsezne gradjevinske radove. Veliki broj zidara, molera, vodoinsalatera i stolara zure da sto pre zavrse posao na obnovi spoljne fasade i unutrasnjeg enterijera. Majstori tvrde da je krov bio napola srusen, da su zidovi bili naprsli i da su vodovodne instalacije bile popucale. Vreme koje im je ostavljeno da zavrse sve radove u dvoristu i u unutrasnjosti istice sredinom juna.

"Planiramo da ova zgrada postane kulturni centar Zemuna. U njoj ce se odrzavati koncerti, mini festivali, izlozbe... ugostiteljski sadrzaji treba samo da pomognu da se sve kulturne aktivnosti finansijski pokriju. Na prvom spratu ce biti sest kancelarija u kojima treba da budu smestene firme iz oblasti kulture, turizma i marketinga. Ove firme ce imati obavezu da delimicno finansiraju sve kulturne programe koji ce se ovde odrzavati. Ostatak prostora je predvidjen za binu, izlozbeni prostori i manji kafe. Nema ni reci o nekom "bircuzu" ili kafancini", tvrdi Nebojsa Petrovic, direktor MNS-a.

Prostor za sve

Savez jevrejskih opstina, obilato koristeci prednosti koje pruzaju mediji, nastoji da dokaze da ima pravo da utice na odredjivanje buduce namene sinagoge jer, kako oni tvrde, to nije bio slucaj u vreme kada su ovim objektom upravljali "drugovi". Predsednik Saveza, Aca Singer, tvrdi da je sinagoga 1962. godine presla u drzavne ruke prakticno na silu. "Niko nam nije uperio pistolj u glavu, ali je to bila ponuda koju nismo mogli da odbijemo", tvrdi on. Vlastima je sinagoga bila potrebna kao svojevrsni kulturni centar, jer u to vreme nije bilo izgradjeno zemunsko Narodno pozoriste. Kasnije su ovaj prostor koristil i Filharmonija mladih, Knjizevno drustvo "Pismo", Savez boraca Zemuna, a sluzio je i kao mesna zajednica.

Jevrejska opstina najvece nade za ispunjenje svojih zahteva, polaze u obecanje Zorana Djindjica. Gradonacelnik Beograda je obecao da ce sve uciniti da se zapoceti radovi zaustave. Jevrejska opstina jos racuna i na intervenciju Zavoda za zastitu spomenika, koji je pre desetak godina doneo odluku da se na ovom objektu ne mogu vrsiti gradjavinski zahvati koji bi menjali njegovu funkciju.

Predsednik MNS-a, zamera Jevrejskoj opstini sto pokusava da ispolitizuje stvar. "Nije im smetalo dok su neki sinagogu koristili kao streljanu i mesto za okupljanje bivsih boraca", kaze Petrovic, dodajuci da se oseca zrtvom politicke igre koja se prelama preko njegovih ledja.

Sada ostaje pitanje koliko je Skupstina grada spremna da podrzi Acu Singera a koliko ce Vojislav Seselj hteti da brani pravo da slobodno raspolaze opstinskom imovinom. Savez jevrejskih opstina je spreman jedino da razmatra mogucnost da opstini ustupi nekoliko zgrada, koje su njegovo vlasnistvo, u zamenu za sinagogu. Da li su opstinske vlasti Zemuna zainteresovane za ovakvu trgovinu, za sada nije poznato.

Zoran Knezevic