BEKSTVO OD POSREDNIKA

OEBS izmedju "srpskih" i "albanskih" izbora na Kosovu

AIM, BEOGRAD, 4. 5. 1997.

Kada je pocetkom ove godine predsedavajuci OEBS-a, danski ministar inostranih poslova Nils Helveg Petersen imenovao Maks van der Stula (Max van der Stoel) za licnog izaslanika za Kosovo, saopsteno je da bi trebalo da "temeljito prouci situaciju na Kosovu i posebno izglede za smanjivanje napetosti u tom regionu, kako bi se izbeglo izbijanje konflikta". On bi, takodje, trebalo da proceni mogucnosti za konstruktivan dijalog izmedju predstavnika SRJ i kosovskih Albanaca.

Reakcije su bile razlicite. Takozvana kosovska vlada u egzilu odmah se izjasila protiv imenovanja Van der Stula naglasavajuci da kosovski Albanci nisu i nece biti nacionalna manjina "bez obzira sto to prizeljkuju Beograd i neke clanice OEBS-a". Stav "vlade u egzilu" je da se odbiju kontakti sa Van der Stulom dok je na duznosti visokog komesara za nacionalne manjine jer su se kosovski Albanci izjasnili za nezavisnost. Potom je predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci uputio pismo licnom izaslaniku predsedavajuceg OEBS za Kosovo u kojem se kaze da kosovski Albanci ne mogu da prihvate stavove i preporuke te organizacije jer se tretiraju kao nacionalna manjina i zbog stava OEBS-a da je Kosovo unutrasnji problem Srbije koji se moze resiti uspostavljanjem autonomije.

Jugoslovenska diplomatija nije reagovala pozitivno iako je imala priliku, najpre da, ukazivanjem gostoprimstva Visokom komesaru za nacionalne manjine, na mala vrata krene u susret normalizaciji odnosa sa OEBS-om, a zatim, posle negativne reakcije nekih albanskih lidera, da opstrukciju politickih razgovora i odbijanje dobrih usluga (odnosno imidz negativca) prepuste kosovskim Albancima. Umesto toga, uskracena je viza predstavniku OEBS-a, zadrzan je imidz negativca, a kosovskim Albancima je pruzena sansa da na propustima srpske diplomatije brane u osnovi tvrd separatisticki kurs.

Ibrahim Rugova je diplomatski potez jugoslovenske strane iskoristio, izgleda poucen Tudjmanovom taktikom "potpisuj sve, a pridrzavaj se samo cega moras", naknadno se oglasivsi. Naime, on je najpre ocenio neozbiljnim kritike i rezerve prema naimenovanju Van der Stula za izaslanika OEBS-a za Kosovo od strane albanskih lidera, da bi zatim istakao znacaj buduce misije Visokog komesara za nacionalne manjine. Time je, s jedne strane, na medjunarodnoj sceni zadrzao imidz razumnog i umerenog politicara spremnog za dijalog, dok je s druge strane svojim politickim konkurentima odrzao lekciju iz "Odnosa sa medjunarodnom javnoscu", ne dovodeci u pitanje svoju doslednost u borbi za nezavisno Kosovo - jer, zbog srpske strane, Visoki komesar za nacionalne manjine nece ni doci, pa se o autonomiji nece ni raspravlajti.

Sredinom aprila, medjutim, ponovo je aktuelizovano pitanje licnog izaslanika za Kosovo. Predsedavajuci OEBS- Petersen je u obracanju Stalnom savetu, doticuci se problema Kosova, izjavio da je preporucio Milutinovicu da saradjuje sa Van der Stulom, ali da "na zalost, po toj inicijativi nista nije bilo dalje preduzeto".

Dakle, i dalje nije napravljen pomak s jugoslovenske strane uprkos tome sto medjunarodne okolnosti i stavovi "medjunarodne zajednice", odnosno njenih najmocnijih clanica, idu na ruku zvanicnom stavu SRJ. Naime, posle privredno-politickog haosa u susednoj Albaniji, objektivno gledano, pregovaracka pozicija kosovskih Albanaca je nepovoljnija, narocito u pogledu ekstremnih zahteva za ujedinjenjem sa Albanijom, zatim, nakon okoncavanja ulicnih demonstracija studenata i gradjana u Beogradu i svim vecim gradovima u Srbiji konsolidovane su politicke prilike u Srbiji i, najzad, alergijske reakcije kosovskih Albanaca na predloge iz sveta da se problem Kosova resava u okviru granica SRJ putem autonomije ili neke vrste specijalnog statusa pruzaju dobar manevarski prostor jugoslovenskoj diplomatiji da za opstrukciju dijaloga prenese krivicu na drugu stranu i time olaksa svoj polozaj na medjunarodnom planu.

Iako bi tzv. internacionalizacija putem OEBS-a i posredstvom trece strane u dijalogu znacila, u stvari, podrsku resavanju kosovskog problema unutar SRJ, odbojan stav vladajuce SPS nije sasvim nelogican, kako to izgleda na prvi pogled. Naime, u predizbornoj godini ova stranka i njen koalicioni partner JUL pretpostavljaju drzavni interes partijskom interesu unapred racunajuci na kosovske mandate uz ponovo ocekivani bojkot kosovskih Albanaca (na saveznim izborima 1996. godine od 13 kosovskih mandata za Vece gradjana, vladajuca stranka je dobila 12, a jedan Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja). Osim sto ce, po toj racunici, dobiti kosovske mandate - nametanjem "patriotizma" u srediste predizborne kampanje "leva koalicija" zeli da neutralise glavnog konkurenta, koaliciju "Zajedno", i da na toj platformi podigne svoj rejting medju srpskim biracima.

S druge strane, Parlamentarna partija Kosova Adema Demacija trazi od Rugove da se suprotstavi pritiscima medjunarodnih faktora, koji nastoje da Albancima nametnu "nepravedno resenje kosovskog pitanja". Neazvisna unija albanskih studenata iz Pristine upucuje protestno pismo Ibrahimu Rugovi u kojem zahteva ponistavanje Dogovora o obrazovanju (potpisanog septembra 1996. od strane Rugove i Milosevica) i "konstituisanje parlamenta Republike Kosovo, kako bi bila stvorena osnova za raspisivanje predsednickih, parlamentarnih i lokalnih izbora".

Kao posledica, ili bolje receno kao povod, tih "unutrasnjih pritisaka" najavljuje se istrajavanje na nezavisnosti Kosova kao zajednickoj platformi kosovskih Albanaca. Naime, predsednik DSK Ibrahim Rugova najavljuje da ce i dalje raditi za nezavisnost Kosova, "bez obzira na izjave inostranih zvanicnika koji za sada ne podrzavaju ovu opciju". On takodje najavljuje da ce Albanci izaci na "svoje" izbore, a ne na "srpske". Trazeci legitimitet za raspisivanje buducih izbora zakazao je i sastanak Koordinacionog odbora albanskih politickih partija na Kosovu na kojem se raspravljalo o raspisivanju predsednickih i parlamentarnih izbora. Naime, prema "Ustavu Republike Kosova" izbore moze da raspise samo parlament, koji, medjutim, nije ni do danas konstituisan, te je Rugovi potreban stranacki konsensus.

Dakle, kosovski Albanci tvrdim separatistickim stavom i ponovnom najavom bojkota "srpskih izbora" jos jednom bude "srpski patriotizam" i daju bez borbe svoje mandate vladajucem SPS-u, dok, s druge strane, vladajuca stranka svojim tvrdim stavom hrani i pred svetom opravdava separatisticke ambicije kosovskih Albanaca. I sve to na stetu gradjana Kosova, ali i cele SR Jugoslavije, koji se, po ko zna koji put, tretiraju kao puko biracko telo. Angazovanje OEBS-a verovatno ostaje za neko postizborno vreme.

Zoran Lutovac