MLADI LUDISTI ILI "BILA JEDNOM JEDNA FABRIKA"

Vec zaboravljena 1612. godina, kada su engleski radnici besni na njihove poslodavce, u nemogucnosti da ih napadnu, unistili masine, cini se da se ponavlja u Albaniji. Iako nedostaje jedan John Lud, novi ludisti su aktivni. Vesti o unistavanju masina, fabrika, kombinata neprestano stizu. Sve od gvozdja je vredno, jer se moze prodati u Crnoj Gori po dobroj ceni. Posle sverca naftom, za vreme trajanja embraga, sada je dosao red na gvozdje, tacnije gvozdjuriju.

Oko 1 200 tona gvozdjurije, svakodnevno prelazi granicu prema Crnoj Gori - destinacija Metalurski Kombinat u Niksicu, koji je od Skadra udaljen 170 kilometara. Duz puta Tirana - Skadar, samo u toku jednog putovanja, koje traje dva - tri sata, moze se izbrojati oko 10-tak kamiona natovarenih gvozdjem. Mozda ne bi bilo uznemirujuce, kada bi to bio otpad, ali stvari nisu takve.

Na nesrecu, demontiraju se fabrike, stari tenkovi, novi strugovi, traktori, motori neupotrebljenih vozila i sve sto je od metala. Prema jednom trgovacu gvozdjem, koji zeli da ostane anoniman "za 25 sati, albansko - jugoslovensku granicu predje oko 150 - 200 kamiona zeljeza. Svako od ovih prevoznih sredstava, ima kapacitet nosivosti od sest do 10 tona, a mozda i vise". Prema ovom izvoru, cena jednog kilograma gvozdjja krece se oko 10 leka, dok crnogorski posrednici prodaju kilogram za 15 leka.

Ovaj trgovac je i Ljeza, udaljenog 60 kilometara od Tirane i toliko od granicnog prelaza "Hani i hotit". Pre dva meseca, u ovom gradu je postojala fabrika papira, najveca u Albaniji, sagradjena 70-tih godina. Danas, samo dimnjak moze podsetiti da je tu nekada bila neka fabrika. Sve je unisteno, demontirano, natovareno i poslato u Crnu Goru. To je masakr koji se ne moze ni zamisliti. Ipak, doticni trgovac gvozdjem, hladnokrvno odgovara: "Ja sam ucinio uslugu drzavi, jer sam joj ocistio fabriku, posto su ove masine zardjale i vise ne vrede. Medjutim, drugi su demontirali i tenkove, topove i vojna vozila".

Iako samo na oko 600 metara od centra grada, od Skupstine grada, policije, unistavanje se nastavlja, do kraja. Termin - vanredno stanje, ovde se moze prevesti na vanredno unistavanje.

Stari sofer iz Skadra, sa puno bola kaze: "Dusa me boli, kada vidim kako se pljacka nacionalno bogatstvo. Radio sam i kao mehanicar. Video sam na natovarenim kamionima i jedan nov strug, neupotrebljen". Jedan oficir, sa suzama u ocima prica da je video nekoliko osoba kako demontiraju tenk, da bi ga prodali kao gvozdje. "Citav zivot sam radio u vojsci, ali ovakav masakr nikada nisam video".

Svako se moze zapitati: "Kako je moguce da se ovakav masakr dogadja usred bela dana, a da se niko ne uzbudjuje". Iako su u albanskim gradovima postavljene policijske patrole, u skladu sa vanrednim stanjem, a i na granicniom prelazima sa susedima ima policije i carninske kontrole, kao i u slucaju sverca naftom, i ovoga puta je pronadjen "lek". Trgovac zeljezom kaze da "isto kao i za vreme sverca naftom, dajemo novac u ruke svakoj policijskoj patroli i put nam je slobodan. Svaki policijski punkt se moze proci, ako se plati 1000 do 2000 leka. Na granicnom prelazu "Muriqani", policiji se u ruke da 20 000 leka da bi se proslo. A kad se granica prodje, vise nema problema, jer te Crnogorci prate policijskim kolima do fabrickih peci u Niksicu".

List "Dita informacion" koji izlazi u Tirani, ovih dana je pisao da je "sada jedino preostalo da Albanci, da se ne bi nas severni sused umorio, kao poklon posalju i veliki Metalurski kombinat u Elbansanu, zasto da ne i sa njihovim pecima za topljenje, kako bi do kraja sproveli masakr nad nacionalnim bogatstvom Albanaca".

Jos jednom se potvrdjuje da "svako zlo ima i po neko dobro", posebno kada je rec o zlu drugih.

AIM Tirana Arjana LEKA