UMECE VLADANJA GRADOM

Politicka previranja u Novom Sadu

Odluka sest odbornika Srpskog pokreta obnove i tri Demokratske stranke Srbije da formira odbornicku grupu zajedno sa predstavnicima koalicije "Vojvodina" u gradskoj Skupstini izazvalo je buru na novosadskom politickom nebu; kad se magla slegne videce se ko je imao vise razloga za brigu - Novosadjani ili beograske stranacke centrale koalicije "Zajedno"

AIM, BEOGRAD, 1. 5. 1997.

Kad su u novembru na lokalnim izborima u Novom Sadu socijalisti ubedljivo gurnuti na marginu, bez problema koje su priredili drugim gradovima, predali su vlast koaliciji "Zajedno" svesni da zauzimaju samo sest odbornickih klupa. Pobednici su, uz nesto nateznaja unutar koalicije, formirali Vladu. Tri meseca docnije, nista vise ne izgleda tako jednostavno. Grad u kojem se obicno nista ne desava odjednom je udarna tema televizijskih emisija koje se ovde gledaju iskljucivo posredstvom beogradskih televizijskih stanica.

Sest odbornika Srpskog pokreta obnove (SPO) i tri iz Demokratske stranke Srbije (DSS) - koalicija "Zajedno" - osnovalo je sa tri odbornika Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV) i dvojicom iz Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) - koalicija "Vojvodina" - posebnu odbornicku grupu u skupstini Novog Sada objasnivsi taj cin zeljom da grad dobije efikasniju upravu i ocito zeleci da ubrza rekonstrukciju gradske Vlade o kojoj se uveliko pricalo, ali se nista nije dogadjalo.

MOTIVI

Od trenutka kad su novosadski odbornici to objavili, sve je postalo veoma dramaticno. Mnostvo veoma cesto neodmerenih reci, pozivanje na stranacku disciplinu, traganje za "krivcima" i autorima "zavere", svakodnevno prebrojavanje "prebega", kao da su, na izvestan nacin, potisnuli u drugi plan motive ovih 14 odbornika da se privremeno udruze, pa su ih, nedelju dana posle, ponovili i najavili da ce nova odbornicka grupa dobiti jos nekoliko clanova.

Sustina je u njihovom nezadovoljstvu sastavom gradske izvrsne vlasti, odnosima unutar Vlade i njenim odnosom prema Skupstini ilustrovano i podatkom da su odbornicima uglavnom nepoznati "novcani tokovi" grada. Sve to bi sve trebalo da bude tema skupstinske sednice za koju insistiraju da se sazove sto pre. U tim ocenama "odmetnuti" odbornici vladajucih partija slozili su se s opozicijom - a u novosadskom slucaju to je koalicija "Vojvodina" - koja od prvih prakticnih poteza novih lokalnih celnika upozorava da nije sustina smena vlasti, vec promena nacina vladanja gradom.

Gradskom vladom dominiraju (nesrazmerno, kaze se) clanovi Demokratske stranke. Jos od dana kad je konstituisana ovu Vladu bije glas da je sastavljena od demokrata koji nisu prosli na izborima za lokalnu upravu. I sam gradski premijer, advokat Caslav Popovic, u tri kruga je gubio od Aleksandra Kravica (Liga socijaldemokrata Vojvodine, odnosno koalicija "Vojvodina"). U jednom trenutku, kad je u Srpskom pokretu obnove stavljena u pogon stranacka i koaliciona disciplina - pa je iz stranke poruceno da je Branko Bjelajac "sam sebe smenio" sa mesta predsednika Gradskog odbora stranke podrzavsi ih" - izgledalo je da je novosadski SPO pukao po svim savovima i da ce ova stranka morati da prebrodi i unutrasnju krizu.

BUKA

Najava da se u novoj odbornickoj grupi ocekuju prinove ("tri decaka i devojcica, po mogucstvu plavusa") potvrdjuje da se situacija "intenzivira" i da ce do kraja, novosadske politicke zavrzlame jos potrajati.

Da buka bude potpuna postarao se, iako nije bio ni osporavan ni prozivan, novosadski gradonacelnik Mihajlo Svilar (SPO) s nekoliko veoma emotivnih izjava. Najavio je da ce napustiti stranku; da ce Skupstini ponuditi proveru poverenja gradonacelniku; pomenuo je visoku sumu novca za politicko menjanje dresa i nekakav dosije cije autore i sadrzaj nije otkrio; govorio je kako nije znao da ga toliko ljudi mrzi; proslavice se i recima da on nikad nije bio paranoican, ali da je paranoja zavladala Novim Sadom. Za zabavu puku, objavio je da je Nenad Canak diferencirao u nekadasnjem Savezu komunista, pa je koalicija "Vojvodina" trazila da se izvini. Ostavio je utisak je da se sapleo i nedakvatno odreagovao na prvu krizu vlade. Za njegovu karijeru to, trenutno, ne mora nista da znaci. Moze sve da prodje i uz samo lako cudjenje tipa - "on je stvarno poverovao da je gradonaclenik?!".

Novi Sad, naime, i jeste i nije grad. Formalno je samo opstina s pravima istim kao bilo koja druga i Srbiji i na pretposlednjem mestu medju opstinama Srbje po novcu koji dobija. Grad nije, jer su se socijalisti - s radikalima (dok su bili u koaliciji) i bez njih - svim silama trudili da gradski status ne formalizuju, a tadasnja opozicija je predizbornu kampanju gradila i na obecanju da ce Novi Sad biti podeljen na vise opstina i dobiti, i formalno, status grada, pa ce, shodno tome, imati i vise izvornih prihoda. Kad je vlast osvojena iz krugova bliskih Demokratsoj stranci pocele su price o podeli Novog Sada na kvartove, sto je, kao - isto. Cini se da je glavni razlog za odustajanje od grada sa vise opstina nespremnost tek ustolicene vlasti da svoj ucinak proveri na izborima koji bi morali biti raspisani i za gradsku i za buduce opstinske skupstine.

BRIGA

Prasina koja se digla zbog odluke 14 odbornika u novosadskoj lokalanoj skupstini da oforme posebnu odbornicku grupu cini se nesrazmerna povodu. Tesko da bi u nekom normalnom svetu, sam cin - formiranje stranacki mesovite grupe za glasanje u nekom loklanom parlamentu - izazvao toliko buke u stranackim centralama i javnosti. Tek kad se sva magla slegne bice lakse prepoznati stvarne razloge za barem dve stvari i ko je imao vise razloga da se zbog svega zabrine: Novosadjani ili stranacke centrale koalicije "Zajedno" u Beogradu. Zasto su odbornici Srpskog pokreta obnove (SPO) i Demokratske stranke Srbije (DSS) morali da potrazi istomisljenike izvan svoje glasacke grupe, ako nije sporan zahtev za rekonstrukcijom novosadske Vlade, kako se tvrdi. Zasto je, takodje, sve to, gotovo svima, odmah, nalicilo na razlaz u koaliciji "Zajedno". A potom, ko ce izvuci najvise koristi iz cele price. Kad su se beogradski celnici koalicije "Zajedno" uzmuvali oko novosadskog "slucaja" - po svemu sudeci spustajuci se na lokalni nivo zbog svojih globalnih dogovora ili razmirica - postalo je, ponovo aktuelno pitanje odakle se upravlja Novim Sadom?

Onima koji tvrde da se upravlja iz Beograda ("daljinskim upravljacem koji je iz leve presao u desnu ruku"), a to je autonomaska opozicija koja po nekim procenama javnog mnjenja stice sve vise pristalica, i tu treba traziti profit. Posle boravka Vuka Draskovica u Novom Sadu i zatvorene nocne sednice SPO na kojoj su prvo povucena tri potpisa sa pristupnice novoj odbornickoj grupi (a sutradan povuceno povlacenje) i na kojoj je, navodno, odluceno i ko ce od jos nesmenjenih direktora javnih preduzeca ipak dobit i zamenu, bukvalno joj je doturen argument vise.

U celom pozorju Novosadjani deluju tek kao zgodne kulise. Zlobnici su primetili da je sav ucinak nove vlasti u cinjenici da radi pokretno stepeniste u podzemnom prolazu. U stvari, radilo je, jer ponovo stoji, a Novosadjani se batrgaju prilicno ostecenim kamenim stepenicama, dok vlast obecava da ce iznova granitom poplocati Dunavsku ulicu rekonstruisanu i pretvorenu u setaliste pre petnaestak godina, sto treba da kosta oko 100 hiljada DM. Stranke, ionako, samo slute sta oni misle i za koga bi sutra, kad bi do toga doslo, glasali.

"Hoce li Novi Sad posluziti kao ogledno dobro na kome ce porazena vlast dokazivati da su i posteni izbori dovoljni za debakl pobednika?" zapitao je ugledni novosadski advokat Slobodana Beljanskog, pocetkom decembra, sa stranica nedeljnika "Nezavisni" koji je tada izlazio svakodnevno, a danas ("privremeno") ne izlazi uopste. "Plasim se", upozorio je, "da ne ostanemo grad koji vecito zaostaje iza svojih mogucnosti". Danas te reci zvuce veoma prorocki.

Milena Putnik (AIM)