(Ne)izvesnost albanskih izbora na Kosovu

***

Iako je protekao zakonski rok od najmanje 30 dana, po Izbornom zakonu koji su kosovski Albanci usvojili pre sest godina, za raspisivanje njihovih drugih po redu parlamentarnih i predsednickih izbora, najavljivanih za 24. maj ove godine, jos uvek se nezna da li ce oni biti odrzani ili ne. To je jos uvek centralna tema svih politickih i intelektulnih krugova i diskusija pravnih strucnjaka na Kosovu.

Gotovo da nema dilema medju Albancima da li izbore treba odrzati ili ne. Pitanje je samo kao ih sprovesti, a da se sacuva mir, da se ne upropaste dobri odnosi sa medjunarodnim faktorom odlucivanja i sto je vrlo vazno da se ispostuje zakonska procedura, sto se pokazalo veoma osetljivim pitanjem. Otuda valjda i ukljucivanje svih kompetentnih licnosti u ovu polujavnu diskusiju, u cilju iznalazenja modaliteta kako da se zavrsi zapoceto, a da se ne izazovu jaci potresi unutralbanskih politickih odnosa. U tom smislu se najcesce pominje najjaca opoziciona stranka vladajucem Demokratskom savezu Kosova, Demacijeva Parlamentarna partija Kosova, koja vec duze vreme zastupa ideju o konstituisanju Parlamenta, izabranog na izborima

1. godine, kako bi se dovrsila institucionalizacija zivota na Kosovu. Nejedinstvenog stava oko kljucnog pitanja - izbora, ima i u Parlamentarnoj grupi Demokratskog saveza. Upuceni izvori tvrde da je u susretu sa njihovim predsednikom Rugovom bilo zahteva kako za konstituisanjem Skupstine u sadasnjem sastavnu, tako i zahteva da se proglase novi izbori bez odrzavanja konstitutivne ili neke prve sednice sa poslanicima jos uvek aktuelnog sastava.

Valjda zbog posebnih okolnosti u kojima se Kosovo danas nalazi ili nekog drugog, do sada nepoznatog razloga, kosovski Mandela Adem Demaci i njegova Parlamentarna partija Kosova je stava, da izbore ne treba organizovati, te je i samom Rugovi predlozeno da se produzi mandat postojecem parlamentu, da se izabere njegov predsednik, da se produzi mandat aktuelnom predsedniku kosovskih Albanaca - Rugovi, kao i da se izabere njegov podpredsednik. Do danas iz kabineta gospodina Rugove nije odgovoreno na ovaj predlog.

Ostale politicke partije koje okupljaju Albance, izjasnjavale su se u zavisnosti od toga da li vise naginju politici DSK ili Parlamentarne partije Kosova. Forum albanskih intelektualaca, na cijem je celu Redzep Cosja (Rexhep Cosja) zahtevao je da se "izvrsi drzavna institucionalizacija ili da se formira Nacionalni savet, koji bi predstavljao politicku volju i koji bi vodio Nacionalni pokret". Ovaj predlog u nekim krugovima se tumaci kao zahtev koji podrazumeva i potpunu promenu politicke strategije albanskog pokreta.

U svakom slucaju cini se zanimljivim i stav ideologa i podpredsednika Demokratskog saveza Kosova, Fehmi Aganija, koji je beogradskom nezavisnom radiju Studio B, izjavio da se ne iskljucuje mogucnost da se izbori odloze za septembar, mada je uzgred receno vec iskoriscena ova zakonska mogucnost kada su izbori bili odlozeni prosle godine za ovu. Medjutim, ovdasnjoj kosovskoj javnosti, gospodin Agani porucuje da je izbore neophodno odrzati, jer su razgovori o Kosovu zapoceli te je potrebno imati "legitimitet glasa".

Ipak, za ovdasnje analiticare sve se svodi na nivo ideja, jer kako oni kazu, "iskustvo sa izborima od 24. maja

1. godine, nista nije promenilo. Rezultati tih izbora su predstavljali samo jedan pokusaj da se ostvari epilog, koji bi podrazumevao transformaciju tih rezultata u zakonodavni mehanizam Kosova". Posle nastojanja jos 23. juna 1992. godine da se odrzi konstitutivna sednica Skupstine, a sto je onemoguceno od strane srpske policije, drugih pokusaja nije bilo. Analiticar politickih zbivanja na Kosovu, Miljazim Krasnici podseca da je "Carls Barun, administrativni direktor "Kuce slobode" sa sedistem u Vasingtonu, koji je pratio izbore
2. godine u svojstvu posmatraca, tada govorio o trima fazama postizanja nezavisnosti Kosova. Prva, Referendum iz 1991. godine, druga, odrzavanje izbora i treca konstituisanje Parlamenta". Upravo treca faza, kaze Krasnici, nije ostvarena".
   Iako je lider koosvskih Albanaca dr. Rugova cesto ponavljao da Parlament funkcionise preko parlamentarnih Komisija, ipak je to predstavljalo neodrzivu formulu kod razlicitih krugova. "To je bacanje prasine u oci, kadjzu njegovi najostriji kriticari.

A ko je kompetentan za donosenje odluku o raspisivanju izbora? Da li to moze samo predsednik (jos uvek nekonstituisanog) Parlamenta Kosova ili i predsednik kosovskih Albanaca? Misljenja su razlicita. Drustvo nezavisnih pravnika Kosova smatra da se konstituisanjem Parlamenta, objavljivanjem izbora , a zatim odmah i raspustanjem ovog poslanickog saziva, najmanje krse Ustavne i zakonske odredbe. Ima i ideja da se promenom, odnosno dolpunom Ustava, donetog 1992. godine u Kacaniku, moze dati legitimitet Rugovi da on raspise izbore. Jedan od poznatih pravnika Destan Rukici kaze da Rugova po amandmanu 3 ovog Ustava ima pravo da donese poseban dekret sa zakonskom osnovom. Takvo misljenje podrzava i predsednik Izborne Komisije izbora od 1992. godine Tadej Rodici. Naravno, nije mali broj ni onih, poput dr. Arsim Bajramija, koji podvlace da je za tako nesto nadlezan iskljucivo Parlament.

Hronicari kosovskih prilika podsecaju s druge strane da je uopste prica oko (ne) odrzavanja izbora mogla da se obavi kao i 1992. godine, kada je, Koordinacioni Savet albanskih politickih partija Kosova tada izaslo u javsnost sa zajednickim Saopstenjem u kojem je izmedju ostalog receno: "Sve politicke partije, clanice Koordinacionog odbora podrzavaju organizovanje ovih izbora, kao jedan od prevashodnih uslova za institucionalizaciju zivota na Kosovu". Zato je istice Miljazim Krasnici (Milazim Krasnici) "konsenzus iz 1992. godine trebalo i danas da se podigne na nivo institucije, preko Okruglog stola".

Medjutim, ovde je posebna vaznost data i izjavama americkih "prijatelja", ( kako ih je nazvao Rugova), posebno posle posete Kornbluma Kosovu, koji se na posredan nacin ipak izjasnio protiv "albanskih izbora". U medjuvremenu, malo sofisticarnija bila je izjava pomocnika americkog drzavnog sekretara za istocnu Evropu i Kanadu Rudolfa Perine, koji je izjavio da "SAD i dalje veruje da ce Rugova voditi odgovornu politiku". Dani koji dolaze, sigurno ce doneti i druga stajalista, mozda i mnogo odredjenija. Albanci izrazavaju bojazan da se vise "nece ponoviti izjave podrske americkih kongresmena oko izbora na Kosovu, kao 1992. godine". Tada je "Srbija je bila u mnogo tezoj poziciji, na medjunarodnom planu, nego sto je to danas", kazu analiticari. U medjuvremenu i Savet ministara EU usvojio je odluku o trgovinskim olaksicama za SRJ. Ipak, ovo kako istice Mehmet Hajrizi, clan predsednistva DSK, "ne bi trebalo da stvara razocarenje kod Albanaca".

U citavom ovom vrtlogu poslednjih dogadjaja postoji elemenat koji ne treba zapostaviti - potencijalna opasnost od eskalacije nasilja, ako se izbori organizovali. U ovom kontekstu podseca se na "medjunarodni polozaj Jugoslavije, koji joj ostavlja mogucnost da primeni nasilje". Medjunarodni cinioci ne podrzavaju nezavisnost Kosova, sledstveno tome ni njihove eventualne izbore. Dogadjaji u Albaniji, uporedo sa ovim, jos vise pogorsavaju stanje na Kosovu i zato, kazu analiticari, postoji mogucnost da posle raspisivanja izbora oni budu onemoguceni, sto bi prouzrokovalo teske posledice ustavnog legitimiteta Kosova, koje bi prouzrokovalo veoma tesku krizu na unutaralbanskoj politickoj sceni.

AIM Pristina Besim ABAZI