SVADjE POTRESAJU SRBIJU

U izbornoj godini

AIM, BEOGRAD, 29. 4 1997

Videci u politickim svadjama opasnost za opstanak srpske drzave gradjani vise strahuju od njih nego sta donosi ubistvo prvog policajca Srbije. Zato su na svojevrsnom barometru dogadjaja koji su ostavili najjaci utisak politicke svadje zauzele udarno prvo mesto

Srbi su se najpre posvadjali sa celim svetom, pa kada je taj "posao" priveden kraju, zapocele su medjusobne svadje, koje su trenutno poprimile epidemijski karakter. Na srpskoj politickoj sceni gotovo da nema partije u cijim redovima ne postoje obracuni izmedjnu pojedinaca. Na poslednjoj sednici Glavnog odbora SPO potpredsednik ove stranke Ilija Radulovicje podneo ostavku, jer ga u njegovoj kritici porodice Draskovic, koja prakticno drzi svu vlast u ovoj stranci nije niko podrzao. Radulovic je glavni junak knjige Vuka Draskovica "Sudija", kojom se Vuk proslavio kao knjizevnik, ali se kao lider stranke oslobodio kriticara svoje politicke karijere, jer mu Radulovic osporava kandidaturu sa predsednika Srbije, smatrajuci da knjizevnici, zbog svoje maste, korisne za pisanje knjiga, ne mogu biti dobri drzavnici zato sto im takva funkcija nalaze da budu cvrsto na zemlji, a ne visoko u oblacima.

Razmirice potresaju i DSS, a pre toga je u Gradjanskom savezu doslo do razlaza Vesne Pesic i Zarka Koraca. Crnogorsko rukovodstvo se zestoko podelilo a koaliciju "Zajedno" stalno potresaju javne polemike izmedju Zorana Djindjica i Vuka Draskovica. Njih dvojica, kao zestoki kriticari rezima i predsednika Srbije Slobodana Milosevica bili su stalno u centru paznje beogradskih privatnih novina, koje su nastavile da s istom pompom prate i njihove medjusobne razmirice. Obojici je odgovaralo da se njihove izjave protiv rezima plasiraju na najudarnijim mestima, ali kada su se informacije o nihovim svadjama zadrzale na prvim stranama shvatili su da popularnost ima i drugu stranu medalje, odnosno da novine nisu njihove pristalice, vec jure za dogadjajima koji povecavaju tiraze, odnosno zaradu njihovim vlasnicima.

Iako Srbi u svojim genima imaju sklonost za polemiku, obracunavanja, pa i zestokih obracuna (uostalom ustanak Srba u Drugom svetskom ratu poceo je tako sto je Srbin pucao na Srbina) postojece svadje najcesce se objasnjavaju cinjenicom da se one dogadjaju u izbornoj godini, koju mnogi smatraju prelomnom i sudbnosnom za Srbiju. Pobeda opozicije na lokalnim izborima stvorila je u javnosti utisak da je dosao trenutak kada se Milosevicev rezim moze demokratskim putem skinuti sa vlasti. Takvo uverenje podiglo je tenziju na politickoj sceni na kojoj burni dogadjaji svakodnevno smenjuju jedan drugog sto se u javnosti prozivljava na veoma dramatican nacin.

Politicke svadje, koje potresaju opozicione redove, pripisuju se pokusajima rezima da, na ovakav nacin, uzdrma njihove redove, jer posvadjani i razjedinjeni predstavljaju manju opasnost za vladajucu politicku garnituru. Oni koji bolje poznaju predsednika Srbije Milosevica, a pogotovo njegovu suprugu Miru Markovic smatraju da ovaj bracni par raspolaze vrlo rafiniranim metodama za sejanje nepoverenja u protivnicke redove. Milosevicu se pripisuje da je kumovao politickim potresima u Crnoj Gori, izazivajuci duboke razmirice medju dojucerasnja nerazdvojna "tri ratna druga", Bulatovica, Marovica i Djukanovica. Slican raskol nastao je i u Republici Srpskoj izmedju Momcila Krajisnika i Biljane Plavsic.

Kada se takve stvari dogadjaju odmah se trazi odgovor na pitanje kome to odgovara. Asocijacije su okrenute prema Milosevicu, koji u svojoj dosadasnjoj politickoj vladavini ima najozbiljnijih teskoca da zadrzi titulu neprikosnovenog srpskog lidera. Ali ako njemu uspeva, kako mu pripisuju, da unese razdor medju svojim politickim protivnicima, ni sam nije oslobodjen slicnih nevolja. Uocljio je da pocinju da ga napustaju njegovi visegodisnji bliski saradnici, pa cak i prijatelji. Dusan Mitevic je to vec javno uradio opredeljujuci se za Bogoljuba Karica i Milana Panica. Bogoljub Karic se takodje razisao s porodicom Milosevic, sto samo potvrdjuje da su i redovi rezima prilicno uzdrmani. Iako nisu razjasnjeni motivi ubistva prvog policajca Srbije i ono se ne moze posmatrati izvan politickog okvira.

Politicke svadje zasenile su ubistvo prvog policajca Srbije. Gradjani vise strahuju od posledica koje mogu da proisteknu iz politickih svadja nego od ubistva ministra policije koji je bio najzaduzeniji za javnu bezbednost. Ovakva, na prvi pogled, nelogicna doza naraslog straha zbog politickih svadja ima, medjutim, svoje opravdanje. Srbija se, naime, nalazi u veoma teskoj ekonomskoj i politickoj situaciji. U nju je doslo na stotine hiljada izbeglih Srba iz drugih krajeva bivse SFRJ, gde su sada uspostavljene posebne drzave i od cijih rezima su Srbi pobegli. Rastuce politicke tenzije gradjani dozivljavaju kao realnu opasnost za opstanak svoje drzave.

Politicke strasti kod Srba su uvek bile izvan kontrole i zato su u njihovoj istoriji poznati dogadjaji kada su se sporna pitanja resavala "ognjem i macem", dok su drugi narodi slicne ciljeve efikasnije ostvarivali diplomatskim putem. Srbija se trenutno nalazi u stanju nedefinisanih drzavnih ciljeva i duboke ideoloske podeljenosti, tako da se predstojeci izbori u javnosti ne dozivljavaju kao borba politickih stranaka za vlast, vec i kao obracun dveju ideologija koje jedna za drugu nemaju milosti.

Svesni toga gradjani su shvatili da moraju napustiti ulogu pukih biraca i postati politicki aktivniji. Njihov tromesecni mirni, ali uporni protest na ulicama mnogih gradova Srbije hteo je da pokaze da na gradjansku poslusnost ne moze niko da racuna ukoliko onima koji su na vlasti nije prvenstvena briga sredjivanje srpske drzave, koja na mnogim podrucjima ne funkcionise, a pre svega u oblasti zastite osnovnih gradjanskih prava. Izgleda da su lideri koalicije "Zajedno" to shvatili onog trenutka kada su od gradjana poceli da dobijaju poruke da oni nisu protestvovali zato da bi jedna vlast zamenila drugu, vec da mesto sadasnje dodje bolja. Koliko ce se dugo koalicioni lideri pridrzavati ove poruke ostaje da se vidi. Nije iskljuceno da ona bude cesto ponavljana, kako ne bi pala u zaborav.

Ovakav odgovor gradjana na politicke svadje moze da posluzi kao najbolji nacin izmirenja medju njima samima, kako onima koji zive u Srbiji tako i s nekoliko stotina hiljada onih koji su pocetkom rata pobegli u inostranstvo, jer nisu hteli da ucestvuju, s oruzjem u rukama, u ostvarivanju rezimskih ciljeva. Izmedju onih koji su otisli i ovih koji su ostali postoji odredjeno nerazumevanje. Emigranti zameraju onima sto su ostali, jer smatraju da su posluzili rezimu da sacuva pozicije. Ista zamerka pripisuje se i otislim, jer se smatra da bi otpor vladajucoj strukturi bio jaci i efikasniji da su i oni ostali u Srbiji.

Ratomir Petkovic (AIM)