TESNAC ZA AFIRMACIJU MADIH

AIM JUNIOR Skoplje

Mass mediji, aktuelno, opstaju u uslovima novog slobodnog trzista u Republici Makedoniji. Posebno trziste nezavisne i slobodne stampe profitabilno funkcionise. Ta stampa se pojavljuje u razlicitim modelima i oblicima, nacinjene prema ukusu inicijatora (koji se cesto mogu videti i u svojstvu glavnog urednika ili vlasnika) i potreba ( zahteva) citalaca.

Ali, kako su se Albanci snasli u ovom novom obliku biznisa? Svakako budno, sve dok materijalna dobit proizilazi iz trzisnog prometa. Osnovane su nove privatne izdavacke kuce, privatne stamparije. Stamparija "Ljuma" - Tetovo, "Taulji"- Gostivar, "Arberia" - desing" - Tetovo, Novinsko izdavacko preduzece "Pavoda", "Kultura", "Voka - 4" i mnoge druge slicne kategorije. Ovi novi proizvodni punktovi, cesto su nekvalifikovani da bi vrsili odredjenu profesiju. Cak su prisutne i najcudnije adaptacije, bilo one finansijske, trgovinske ili u samoj tehnologiji proizvodnje. U svemu tome, zrtava je bez sumnje novina. One veoma retko redovno izlaze i bez profesionalnih i jezickih gresaka. Ostaje cinjenica da je sada prisutna prava bujica izdanja bez kriterija, a svi ti propusti se "pravdaju" materijalnom dobiti ili necim slicnim.

Osim dnevika "Flaka e Vllazerimit", koji se objavljuje u provladinom preduzecu "Nova Makedonija" i u celosti kontrolisana kako u vezi sa tirazom, tako i redakcijski, albanska populacija nema na raspolaganju neki drugi dnevni list, koji bi bio produkt neke nevladine organizacije. U nemogucnosti izbora, njoj ostaje jedino to da se informise i iz makedonskih listova, koji solidno pokrivaju prostor jeftinim, produktivnim i aktivnim informacijama. Ovi postojeci nedostaci, aktuelno predstavljaju i jedan od zahteva, koji nisu tacno i uverljivo definisani od strane Albanaca, kako bi i oni imali neki nezavisni informativni dnevnik. Ostaje samo jos uvek "vazdusasti zahtev", kao posledica nedostatka novinara, koji bi pokrili informativne rupe. Posebno se istice i nedostatak nekog stabilnog materijalnog izvora, koji bi sponzorisao takvo izdanje. Zato je projekat o albanskom dnevnom listu u Makedoniji, jos uvek dalek.

Ipak, slobodno trziste stampe je pokriveno imenima razlicitih nedeljnih, mesecnih, zabavnih, politickih ili kulturnih casopisa. Do skora, takav jedan casopis bio je i kulturno politicki nedeljnik "Globi". Za vreme njegovog kratkog izlazenja, nije uspeo da pridobije uverljiv auditorijum, a prema recima samog glavnog urednika, ovaj casopis nije vise u opticaju zbog materijalnih razloga. Slican ovom bio je i dvonedeljnik "Jeta". Izdavanje i ovog caspopisa zastao je zbog neuskladjenosti rada novinara i finansijskog izvora, koji se i ovoga puta pokazao deficitarnim. Ovaj casopis, kao i "Globi", popunjavao je prilicno zadovoljavajuci informativni, ali i analiticki prostor. Za pohvalu je bio i njihov poziv na saradnju i razgovore na nekom Okruglom stolu novinara, gde bi se afirmisala nova mlada novinarska imena.

Casopis "Bis" ovih dana slavi izlazak svog 26. broja. Ovo je dvonedeljni casopis za kulturu, enigmatiku i zabavu. Izlazi svakog prvog i 15. u mesecu. "Bis" izdaje "Pavoda". Vec dve godine, ovaj casopis izlazi na trziste sa tirazom od oko 1 000 primeraka. U ovom casopisu su uglavnom zastupljene omladinske rubrike, blic kontakti, intervjui sa zvezdama iz sveta muzike i filma, informacije iz sveta i enigmatike, koja zauzima prilicno mesta na njegovim stranicama. "Bis" uglavnom citaju mladi. Verovatno je razlog tome raznolikost tema koje pothranjuju veliki deo njihovog slobodnog vremena u ovim momentima ekonomske krize. Tretirane teme u ovom casopisu su uglavnom preuzete iz slicnih inostranih casopisa. Zato je uocljiv nedostatak tema, koje tretiraju zivot ovdasnje omladine.

Na trzistu novina, ali i medju citaocima, u zadnje vreme nedostaje kulturni casopis "Brezi 9", koji se izdaje u Tetovu i koji dostize tiraz od oko 1 000 primeraka i prodaje se po privatnim prodajnim punktovima. Intencija ovog casopisa je da obradjuje oblasti knjizevnosti i kulture. Medjutim, i ovom casopisu, kao i mnogim drugim, nedostaje kontinuitet, a razlog tome je nedostatak finansijskih sredstava. Na stranicama ovog casopisa, obicno se srecu imena mladih stavarlaca, koji se uglavnom pridrzavaju okvira, vec ustaljenih kriterija.

Citav ovaj niz casopisa, kao da ipak ne zadovoljava mlade. Njima je potrebno vise prostora za stvaranje, afirmaciju i pokret. Ovaj narastaj, ipak zahteva od albanskih intelektualaca u prvom redu moralnu, ali i finasijsku podrsku. Iako su pozitivne strane ove delatnosti uocljive, i kada se radi o novim casopisima, ipak se uocavaju mnoge kontradiktornosti i to uglavnom zbog, takoreci, prave bujice nestandardnih izdanja. Zato se moze konstatovati da ova "produktivna inflacija", kao da ne ostavlja mnogo prostora stvaranju nekog istinskog revijalnog standarda i stila. Nedostatak ravnoteze kako u drzavnim tako i u onim privatnom izdanjima, "gusi" stvaralacki prostor na ovom podrucju. Amaterizam se naposletku treba zaustaviti, jer je krajnje vreme sejanja i kultivisanja profesionalizma.

AIM Debar Adelina MARKU