BRACIO DI FERRO IZMEDjU FINOA I BERISE

Tirana Apr 28, 1997

AIM JUNIOR Tirana

Kada su Albanci 9. marta, kasno poslepodne, culi da su se najzad sve politicke partije saglasile oko stvaranja Vlade Nacionalnog pomirenja, prosto su odahnuli. Sporazum medju partijama - Demokratska partija na vlasti i Socijalisticka partija u opoziciji bili su glavni akteri - smatran je od strane svih, ukljucujuci i Evropsku Uniju i SAD, kao jedini put za spasavanje terorisane Albanije od nasilja, oruzja i masovnih pljacki. Nekoliko dana kasnije, bilo je poznato ime coveka koji ce sledeca tri meseca biti na celu Vlade, sve dok Albanija ne bude izasla na glasanje da bi izabrala novi Parlament. Bio je to Baskim Fino (Bashim FINO), 35-njak, bivsi gradonacelnik Gjirokastre, jednog od gradova na jugu, koji je najvise pogodjen od divljeg nasilja poslednjih meseci.

Sada, kada je Vlada Nacionalnog pomirenja dosla na pola puta, Albanci ali i strane diplomate, koje sa zabrinutoscu prate situaciju, uvidjaju sa strahom kako Vlada, u koju su ulozili velike nade, sve vise dozivljava potrese, povecavajuci tako strah zbog moguceg daljeg pogosanja situacije. Podele i duboke kontradikcije unutar same Vlade, ostre polemike sa predsednikom Berisom i Parlamentom, u kojem dominira vecina Demokratske partije, ozbiljno su stavile pod znakom pitanja buducnost kabineta Finoa.

Upravo je Fino bio taj, koji se pridrzavao pragmatickih pozicija, koji je odbaciovao brojne zahteve pobunjenika, ali i opozicionih partija, posebno Foruma za demokratiju, za ostavkom predsednika Berise (Berishe). "Ostavka Berise bi znacila i ostavka Vlade Nacionalnog pomirenja", rekao je Fino, smatrajuci zatvorenim ovo pitanje i ostavljajuci da se sudbina albanskog predsednika resi u glasackim kutinama, na izborima koji se priblizavaju. Medjutim, ova "love strory" je trajala veoma kratko i nije proslo mnogo vremena, a vec su se uocavali i prvi rascepi. Pad onoga sto se moze nazvati vojnom tenzijom, praceno je dizanjem politickih tenzija. Ako bi smo koristili jedan termin koji se svidja italijanima, "braco di ferro" izmedju Berise i Finoa je vec zapoceo i ne moze se nazreti kako ce se zavrsiti.

Istorija velikih sudara, zapocela je sa dva prva Nacrta zakona, koje je predlozio Fino - o ukidanju cenzure nad stampom, tokom vanrednog stanja i stavljanju drzavne televizije pod upravom Vlade, koje je u toku dana odbacio Parlament, u kojem dominira Demokratska partija. Kasnije, posto je sef tajne albanske policije Gazidede, podneo ostavku, Fino je, postupajuci prema kompetencijama koje mu dozvoljava Zakon, predlozio predsedniku Berisi dva imena koja bi mogla da dodju na njegovo mesto, sto je Berisa odbacio. I danas, veoma delikatno mesto sefa SIK-a (Tajne policije) je upraznjeno, sto samo preslikava nesporazume izmedju premijera i predsednika drzave.

Nekoliko dana posle stvaranja Vlade, Pjetar Arbnori, predsednik Parlamenta, jedan od najblizih Berisinih ljudi, dao je veoma ostru izjavu: "Niko ne moze da bude iznad Parlamenta, koji je najvisi zakonodavni autoritet u drzavi". Ponavljajuci tako istinu koju, reklo bi se na prvi pogled, svi znaju, Arbnori je zeleo da "povuce za uvo" Finoa zbog njegovog postupka, koji je izazvao mnogo buke u Demokratskoj partiji. Samo nekoliko dana ranije, Fino je zapoceo dijalog sa "Komitetima nacionalnog spasa" na jugu, nekoliko organizama stvorenih posle nestanka lokalnih drzavnih institucija u nemirima koji su obuhvatili Albaniju tokom proteklog marta. Upravo su ti Komiteti aktuelno najostrija opozicija u Albaniji Berisi i Demokratskoj partiji. Diskusija o Komitetima je dostigla kulminaciju ne samo u albanskoj politici, vec i u odnosima sa OEBS. Specijalni izaslanik OEBS - Vraniciki, postao je predmet veoma ostrih kritika od strane proberisine stampe, zbog cinjenice sto se on susreo sa predstavnicima ovih Komiteta pre mesec dana i sto je planirao da se sa njima ponovo sretne.

Prvi stvoreni raskoli, pretili su da izazovu jos dramaticnije posledice. Pocetkom aprila, autokolona zvanicnih vozila, u kojoj je putovao Fino sa dobrim delom njegovog kabineta, sprecen je da nastavi putovanje za Skadar, glavni grad severa. Naoruzani ljudi - postalo je uobicajeno da se nazivaju "neidentifikovane osobe", ali se zna da su bili protivnici socijalista - zapretili su da ce otvoriti vatru na vozilo premijera, ako ovaj pokusa da nastavi putovanje. Posto se vratio u Tiranu, Fino je ostro reagovao, upucujuci ostre kritike na racun njegovog ministra unutrasnjih poslova Beljulj Celjo (Belul CELO), koji u Vladi predstavlja Demokratsku partiju. "Ministarstvo unutrasnjih poslova nije izvrsilo svoj zadatak", izjavio je Fino. Celjo je odgovorio da se dogadjaj desio samo "zbog tehnickih poteskoca" i cinilo se da se sudar ministra unutrasnjih poslova i premijera time zavrsio, barem privremeno.

Upravo je ministarstvo unutrasnjih poslova "jabuka razdora" izmedju dve super sile albanske politike. Demokratske i socijalisticke partije. Samo pre nekoliko dana, Fino i Celjo su opet imali priliku da se posvadjaju. Predmet svadje ovoga puta, bio je jedan od najosopravanijih licnosti u poslednje vreme, Agim Sehu (Agim Shehu) Generalni direktor policije i zamenik ministra Unutrasnjih poslova. Smatran od strane opozicije kao jedan od "drzavnih krsitelja zakona", ali i zasticen od svih struktura partije na vlasti, sudbina general- leitnant Sehua, coveka sa najvisim cinom u albanskoj policiji, postala je predmet diskusije, odmah posto su socijalisti i njihovi saveznici dobili vecinu mesta u Vladi. I dok se Sehu nalazio u Budimpesti u radnoj poseti, Vlada je glasala o njegovom razresenju. 12 ministra je bilo za njegovo razresenje sa ove funkcije, a cetiri ostala, ukljucujuci i samog Celjua, glasali su protiv. "To je nezakonita odluka, takve figure se razresavaju samo dekretom predsednika Republike", odmah je reagovao Celjo. Drugi veliki rascep se time dogodio i sada je trebalo da i sam predsednik Berisa "izadje na polje". Glasnogovornik, gotovo uvek anoniman, predsednistva, dao je izjavu koja je bila jos ostije intonirana od stava ministra Celjo: "Tesko su prekrsene zakonske norme, Sehu je naimenovan na tu funkciju predsednickim dekretom, jula 1995. godine i jedino predsednik moze da odluci o njegovom razresenju". Fino je, medjutim, odlucio da nastavi "borbu" sa onim sto se sada naziva "pitanje Sehu". "Vlada veoma dobro uocava razliku izmedju predsednickog dekreta i administrativnog akta, ali mi ne mozemo dozvoliti da na takvim delikatnim mestima budu licnosti koje ne prihvata javno mnjenje", replicirao je on.

Veliki sudar izmedju Finoa i Berise, poceo je da zabrinjava i Evropu, sada vec uveliko angazovanu u slanju medjunarodnih vojnih snaga u Albaniju. Andreatta, italijanski ministar odbrane je odmah u Rimu izjavio: "Ako padne ova Vlada, onda ce zemlju obuhvatiti gradjanski rat". Isti signal je nekoliko dana ranije poslao i americki Stejt dipartment: "Svaka promena u aktuelnoj Vladi je neprihvatljiva", bio je sadrzaj poruke iz Vasingtona, koja je podsecala sve strane da treba da se pridrzavaju Sporazuma od 9. marta, kada se rodila i aktuelna Vlada. Fino je tako primoran "da popusti". "Nismo znali da je Sehu naimenovan od strane predsednika, ali bilo kako bilo, mi cemo sada od Berise zahtevati njegovo udaljavanje". Istorija Sehua i zajedno sa njom veliki sudar izmedju Berise i Finoa, sva je prilika da ce se i dalje nastaviti, povecavajuci tako opasnost od moguce krize Vlade. Ako se to desi, onda se stvari mogu ubrzano pogorsavati: perpektiva novih izbora bice sve udaljenija i zemlja ce se jos jednom naci bez nekog konsolidovanog vladanja, sto je urgentno potrebno.

Kontradikcije izmedju Vlade s jedne strane i predsednika Parlamenta s druge strane, vec su dobile opasne razmere. Toliko opasne da Albanci zbog toga cesto zaboravljaju poduzu listu zrtava, koja u medjuvremenu nastavlja da strahovito raste.

AIM Tirana Arjana LEKA