VISE OD IGRE

Kultura i politika

AIM, BEOGRAD,25. 4. 1997.

Prvi koraci novih beogradskih vlasti doveli su na celo poznatih pozorista poput "Ateljea 212" ili "Bitef tetra", cije premijere sa nestrpljenjem ocekuje stalna publika ali i novokomponovana elita zeljna dokazivanja, nove ljude. Popularni "Atelje" vodice glumac Svetozar Cvetkovica koji se proslav na daskama ove scene, a "Bitef teatar" dramski pisac Nenad Prokic. On je nedavno prilicno "uzburkao" kulturnu javnost rekavsi da "proklinje dan", kada se zalago da se "Golubnjaca" (Jovana Radulovica, koja govori o srpskim jamama) pusti na repertoar jer je "lose politicko pozortiste, sa estetske strane nistavno, otvorilo vrata posasti koja je ovaj narod dovela na najnize grane". Sa nesto manje tenzija i interesovanja javnosti, nove direktore su dobili Dom omladine i Kulturni centra, cije galerije u najuzem centru grada predstavljaju nezaobilazan stepenik u biografijama vecine umetnika.

Njihov izbor u gradskom parlamentu obavljen je bez ozbiljnijeg razgovora o predlozenim kandidatima. "Strucnost i profesionalnost", ponavljali su clanovi Koalicije "Zajedno" koja ima vecinu u gradskom parlamentu. Iste reci izgovarali su prosle godine vladajuci socijalisti, postavljajuci celnike ustanova kulture po svojim kriterijumima "strucnosti", ali je to bilo tesko razluciti od puke partijske poslusnosti. Stoga su i njihovi Upravni odbori u pozoristima najcesce sluzili za utvrdjivanje mo ralnopoliticke podobnosti pojedinih tekstova. Vokabular se nije bitno promenio, ali barem moze da se dokaze, da pozivanje na strucnost nije samo obicna floskule. Uostalom osrednjost programa i konzervativna estetika njihovih prethodnika, daju dovoljno razloga da se taj umetnicki senzibilitet brzo zaboravi. Te kadrove ce mozda jos jedino pamtiti personal kafana u susedstvu. Kulturni centar Beograda potrosio je tokom tri meseca za reprezentaciju vise od petnaest hiljada nemackih maraka. "Teatar T" je prema podacima koje smo dobili u Skupstini tokom istog perioda ostavio sest hiljada maraka u kasi hotela "Metropol", a istovremeno su redukovani programi zato sto nije bilo novca". U potpunom haosu ostali su "Teatar T" koji se poslednjih meseci vratio na stranice stampe samo zbog katastrofale izvedbe "Hamleta" i Beogradsko dramsko pozoriste. U toj sali su, prema tvrdnjama clanova sindikata, odlagane predstave zbog tribina i sastanaka SPS. Raniji gradski oci obilato su finansirali i one prema kojima nisu imali obaveze, jer je ideoloska bliskost ocito bila vaznija od zakonskih obaveza. U gradskoj Skupstini nam kazu da je za pozoriste Ljubise Ristica predsednika JUL KPGT izdvojeno milion i trista hiljada dinara. "Dobio sam pare. Pa sta?", lakonski odgovara Ristic. Ristic naravno ne mora da se pravda bilo kome, jer se pozoriste KPGT ne nalazi na budzetu grada. Za "budzet" srodnih ideja postoje neka druga pravila opravdanja i odgovornosti.

Pitanja o prioritetima finansiranja mogu jedino post festum da postave druga gradska pozorista koja su za taj novac mogla da odigraju cetrdeset premijera. Ali nisu. Za "cuveni" Dom kulture u prigradskom naselju Ostruznica izdvojeno nesto vise od polovine sume koja je data Risticevom teatru, a nadaleko "poznati" Dom Kulture u Rusnju dobio je trista hiljada dinara. Zato se jedva sakupilo cetrdeset hiljada dinara (deset hiljada nemackih maraka) za gostovanje komada "U potpalublju" Jugoslovenskog dramskog pozorista u Bonu. Predstava koja slika turobne godine rata i potpuni raspad svih vrednosti, dobila je i mnoge druge pozive za gostovanja, ali nekome ocito nije odgovaralo da takav umetnicki senzibilitet predstavlja zemlju. Bilo je znacajnije da Kulturno umetnicko drustvo "Ivo Lola Ribar" otputuje u bratsku Koreju za "svoticu" od trideset pet hiljada nemackih nemackih maraka jer je mnogo pozeljnija slika o razigranoj i raspevanoj Srbiji. Bilo je neophodno sto pre izbrisati iz secanja "Seobe Srbalja" u cuvenoj "nebeskoj" scenografiji Milica od Macve koje su mesecima punile pozorisnu salu. Bilo je potrebno sto pre zaboraviti dugacke redove ("zloslutne", kako ih naziva Nenad Prokic) za cuvenu "Kolubarsku bitku" Dobrice Djosica, jer su te predstave vec obavile svoju ulogu. Takva duhovna klima u vecini gradskih ustanova kulture docekala je nove rukovodioce.

Tu atmosferu su dodatno opteretile optuzbe o revansizmu nove vlasti, koje je potakao doskorasnji potpredsednik gradske vlade i direktor Doma omladine Milenko Kasanin. On je vise puta ponavljao kako je bilo postenije reci da ga smenjuju jer je covek SPS. Odlasku sa funkcije usprotivila se potom i direktorka Bitef teatra Branka Vukovica koja kaze da je "egzekucija nad njom izvrsena surovo i osvetnicki". Glumci u toj ustanovi dugo su se opirali odlasku direktorke, koja je prilicno uspesno vodila ovo pozoriste. Gradski oci nisu odustajali od namere da je smene, ali su u prvom trenutku oklevali da obrazloze motive za takvu odluku. Razlozi su konacno saopsteni u eufemistickoj formulaciji o "nepovoljnim ugovorima o zakupu koji su naneli ogromnu materijalnu stetu pozoristu". Zakup se zapravo odnosio na izdavanje pozorisnog kluba preduzecu "Kosava", ciji je direktor cerka Slobodana Milosevica. U gradskoj skupstini negiraju ovakve motive za smene i kazu, da je tesko pobrojati sve razloge zbog kojih su prethodni rukovodioci razresavani zbog lose repertoarske politike, slabe posecenosti programa, nestrucnog rukovodjenja, nepovoljnih ugovora o zakupu prostora, pa do malverzacija sa budzetskim sredstavima i ogromne materijalne stete koja je nacinjena ustanovama kulture.

Potpredsednik nove gradske vlade Milutin Randjelovic kaze da je politicki revansizam kada se "clanovi jedne stranke zamene clanovima druge. Ovde toga nije bilo", tvrdi on. Randjelovic je na mesto svog savetnika u gradskoj vladi imenovao svo brata od strica Ninoslava Randjelovica. Za kratko vreme, Ninoslav Randjelovic je unapredjen na mesto novog direktora Doma omladine. "I u drugim zemljama su saradnici politicara i ministara njihovi najblizi ljudi. Svi predlozi su izglasani na osnovu programa kandidata", obrazlaze Milutin Randjelovic. O predlozima se naravno glasalo, ali svi kandidati nisu imali svoj program. To otvoreno kaze za sebe glumac Svetozar Cvetkovic, koga su zaposleni u "Ateljeu 212" predlozili za prvog coveka kuce: "Nikome nista nisam obrazlagao o bilo cemu, sta bih zeleo da uradim". Prvi talas novih kadrova ipak je prihvacen u kucama kulture, ali se ocekuju konkretni koraci, jer vise niko ne uziva blanko poverenje. Uostalom, pistaljke su jos uvek u dzepu, sto je nedavno dokazala poznata glumica Danica Maksimovic tokom urucenja nagrade "Branislav Nusic" i to u Skupstini grada.

Slobodan Kostic (AIM)