SVI ZA NATO, NATO ZA NEKE

Slovenacka politika je jednoglasno odlucila da udje u NATO, dok je veliko pitanje hoce li NATO oberucke prihvatiti Sloveniju

Ljubljana, 23.april 1997

Pre nekoliko dana u Sloveniji se desilo nesto prakticno nemoguce. Posle dugo vremena konacno su sele za isti sto sve parlamentarne stranke i pronasle zajednicki jezik oko nekog pitanja. A to pitanje tice se ulaska Slovenije u Severnoatlantski savez. Ova saglasnost cini se skoro nemogucom iz najmanje dva razloga. Prvi je taj da vec vise od godinu dana u Sloveniji vladajuce i opozicione stranke nikako ne mogu da nadju zajednicki jezik oko nijednog pitanja. A drugi razlog je cinjenica da ne tako dugo unazad te saglasnosti jos nije bilo. Naprotiv. Mnogi vidniji politicari, tako iz opozicije kao sa vlasti, upozoravali su na sve negativne strane potencialnog ulaska Slovenije u Nato i to cak samo nekoliko dana pred dan D, kada su predsednici sveh stranaka potpisali zajednicku izjavu o zelji da Slovenija postane clan Atlantskog saveza.

To se desilo u trenutku kada je vec svima poslalo jasno da se moze veoma moguce dogoditi da Slovenija ne udje u NATO u prvom krugu njegovog sirenja, iako se to sve vreme ocekivalo. Ne treba naime zaboraviti da je Slovenija vec dugo clan takozvanog Partnerstva za mir, koje prakticno predstavlja ulaznicu za prikljucivanje NATU. To je svakako jedna od znacajnih prednosti. Druga prednost je stabilna politicka i vojna situacija Slovenije, treca je cinjenica da je Slovenija po svom privrednom razvitku i uspesima u samom vrhu medju zemljama u tranziciji, a poslednji

• a ujedno ne i neznacajan - razlog su pozitivni utisci o Sloveniji, koje su stekli najvisi Natovi funkcioneri (od generalnog sekretara NATO Javiera Solane do generala Joulwana, komadanta snaga NATO za Europu).

Ali politicke prilike se menjaju i sa njima i interesi velikih zemalja, koje odlucuju o saveznistvima i o tome ko jim najvise treba. Dok je Slovenija do juce "sedela" jos u prvoj klupi, danas je pomerena vec u treci, ako ne cak i u cetvrti red. Slovenija je bila sigurno mnogo interesantnija pre nekoliko meseci ili godina, kada se u njenoj neposrednoj blizini sirio ratni vihor, pa je mogla imati ulogu tampon zone. Od razvoja dogadjaja na tlu bivse Jugoslavije i zavisi podela novih interesnih sfera kao i sirenje pakta NATO ili EU na tom podrucju. Smirivanje napetosti na tom podrucju smanjuje i sanse Slovenije. Prema sadasnjoj situaciji izgleda da imaju najvise sansi Ceska i Poljska, dok su iza njih jos Madzarska, Slovenija i Rumunija. Svaka od tih zemalja ima u paktu NATO drzave koje se zalazu za njen ulazak. Na strani Slovenije su Italija, Spanija, Portugal, Norveska, Danska, Island, Grcka, Turska, delimicno Nemacka, SAD i Kanada. Ali neke od tih zemalja zalazu se i za ulazak neke druge od cekajucih zemalja, tako da se nikad ne zna.

O ulasku novih drzava u Severnoatlantski savez odluka ce pasti za dva meseca na samitu NATA u Madridu. Slovenacka diplomatija zbog toga radi sa punom parom. Ove nedelje su svi glavni akteri slovenacke spoljne politike na putu po svetskim metropolama. Premier dr.Janez Drnovsek je zadnja dva dana boravio u Briselu (Bruxelles) gde je (prema informacijama u novinama) veoma uspesno ucestvovao na sastanku saveta Zapadnoevropske unije (WEU) i na sastanku Severnoatlantskog saveta (NAC), a sastao se i sa Jean- Luc Dehaenom, predsednikom beljgijske vlade. Kraj ove radne nedelje Drnovsek provodi u Madridu. Istovremeno je drzavni sekretar spoljnih poslova Ivo Vajgl boravio u Washingtonu gde se je susreo sa vise kongresmena, senatora i predstavnika State Departementa sa ciljem lobiranja za podrsku Sloveniji na junskom samitu u Madridu kao i pripreme terena za skoru posetu premira Drnovseka SAD (u Washington treba da stigne 2.maja). Ministar spoljnih poslova Zoran Thaler je u bio u Briselu pre nedelju dana, a sada se sprema za posetu Danskoj, dok se predsednik drzave Milan Kucan upravo vraca iz Norveske.

Zanimljiv je bio pre svega Drnovsekov Briselski nastup na sastanku sa stalnim predstavnicima u Zapadnoevropskoj uniji gde je izmedju ostalog istakao ubrzanu trostranu saradnju izmedju Italije, Madzarske i Slovenije, sto znaci da Slovenija posredno daje podrsku za ulazak u NATO i Madzarskoj, isto kao sto i mnoge pohvalne izjave madzarskih zvanicnika o Sloveniji pokazuju da se izmedju ta dva kandidata za ulazak u NATO nece vrsiti borba u ringu. Isto tako je interesantna druga Drnovsekova izjava na tom sastanku, koje se vezuje na susednju Hrvatsku. Dr.Drnovsek je u Briselu naime istakao vaznost dobrih odnosa izmedju Slovenije i Hrvatske i pri tome podcrtao kako mora biti - uz pomoc Zapada - demokratska i stabilna Hrvatska medju odlucujucim faktorima sigurnosti i stabilnosti u jugoistocnoj Europi. Ta izjava je toliko znacajnija zbog toga jer se u dobro obavestenim krugovima culo da su jedan od razloga, sto se pojavljuju prema Sloveniji i neke ograde, upravo nesredjeni odnosi sa Hrvatskom oko nekih granicnih pitanja. Naime, jedan od osnovnih kriterija za ulazak u NATO je dobar odnos pojedine drzave sa susednjim zemljama.

Uz sve spomenute probleme sa kojima se suocava mlada i mala slovenacka drzava kod ulaska u NATO, uopste jos nismo spomenuli jedan od glavnih problema, a to su pare! Naime, prema predvidjanjima odbora za budzet americkog kongresa, slovenacki troskovi za ulazak u NATO mogli bi da iznose oko 3,6 milijarde dolara. Slovenacki vojni budzet bi se u tom slucaju trebao podici godisnje za nekoliko postotaka bruto drustvenog proizvoda. Kako je to u sadasnoj privrednoj situaciji Slovenije moguce, ne zna niko. Kao sto vecina ljudi jos nista ne zna ni o tome, sta bi ulazak Slovenije u NATO uopste znacio. Da li bi Slovenija trebala da postavi nove Natove baze, koliko vojnika NATO bi doslo u zemlju i koliko slovenackih vojnika bi trebalo da se bori na raznim ratnim zaristima po svetu (ako bi to uopste bilo potrebno) i slicno. Zbog toga je sve vise ljudi cvrsto ubedjeno da bez dobrih informacija o svim posledicama eventualnog ulaska i referenduma o toj odluci, Slovenija ne moze da udje u NATO. Naravno, u slucaju da je taj pakt za Sloveniju uopste ozbiljno zainteresovan.

Janja Klasinc, AIM