ETNICKE RAZLIKE KAO SRECA ILI NESRECA

AIM JUNIOR Skoplje

Etnicke razlike prouzrokuju kulturne ekspanzije. I upravo te razlike treba kultivisati, kazao je avangardni pesnik Gijom Apoliner. Klot Levi je svet shvatao kao svojevrsnu koaliciju razlicitih kultura, koje cuvaju svoju originalnost. Makedonije, kao multikulturna, multietnicka i multireligiozna drzava, uistinu bi bila prava "arena" za kulturna takmicenja, kada bi se sublimirale gore navedene izreke, kod gradjana ove male drzave i kada bi se one podrzale od strane raznih politickih elita, u cijem se "reljefu" realitet predstavlja drugacije, nego sto on u stvari jeste.

Zdravi medjuetnicki odnosi medju raznim etnikumima, mogli bi se izgraditi samo na temeljima uzajamne jednakosti, u duhu razumevanja, tolerancije, dijaloga i uvazavanja kulturnih i nacionalnih prava medju razlicitim narodima, a to znaci uklanjanju prepreka za normalan kulturni i nacionalni razvoj za sve. Na ova nacin, u zadnje vreme, razmisljaju i neki od onih koji su do juce drugacije govorili: koji su sebe projektovali kao superiorne u odnosu na druge etnicke grupe, koje su trebale biti inferiornije, jer nisu sacinjavale vecinu. I dok ove promene javnosti pokazuju da se nesto ipak pokrece i u ovim sredinama punim medjuetnickih tenzija, koje su sada pocele da uznemiravaju i politicare, koji su do juce ovu temu marginalizovali, s druge strane, medjuetnicka netolerancija je u stalnom porastu. Uzvici, puni nacionalne mrznje makedonskih studenata, u protestima protiv Zakona o primeni jezika nacionalnosti u visem obrazovanju, pokazali su da je potrebno preduzeti konkretne aktivnosti za prevazilazenje ovih sporova, jer veoma lako moze doci do eskaliranja ovih tenzija ili do podsticanja jednog ekstrema od strane drugog. Iako postoje intelektualci, koji ovu malu drzavu po teritoriji, shvataju kao zemlju gde bi trebalo da se promovise i afirmise razumevanje i saradnja medju razlicitim etnickim ili religioznim grupama, ipak njihov glas vise lici na "glas usamljenika u pustinji", jer umesto da se njima da za pravo, kao sto tvrde i neki istaknuti analiticari za gradjanske aktivnosti, desava se upravo suprotno. Filozof od prestiza Ferid Muhic, koji je u svojim nastupima uvek izrazavao stavove o toleranciji i razumevanju, u poslednje vreme se opredelio za "intelektualni egzil", dakle distanciranje od javnosti, kao znak neslaganja sa realnoscu punoj tenzija. Vecina intelektualaca koji prihvataju koncept multi... za Makedoniju, ovaj "intelektualni egzil", docekali su sa zaljenjem. Cak je bilo i zahteva posredstvom medija da se Muhic ponovo javno izjasnjava, ali on tako nesto ne vidi za shodno, jer mu je javno dato do znanja da pripazi kakve stavove zastupa, sve vreme dok "jede makedonski hleb". Ovaj ultimatum su mu postavili neki od njegovih kolega, univerzitetski profesori, koji su podrzavali studente demonstrante, odmah posle Muhicevog izjasnjavanja gde je izneo svoje neslaganje sa netolerancijom i mrznjom izrazenim na ovim protestima protiv Albanaca.

Nadvladavanje nacionalnih standarda u regulisanju socijalnog, kulturnog i politickog zivota u jednoj drzavi, prema Feridu Muhicu, utice veoma negativno na male etnicke zajednice... Zbog toga, u ovakvim drzavama, bez obzira na sposobnost odredjene osobe, ona ne moze dospeti na mesto gde bi mogla da dospe kada bi pripadala dominantnoj naciji. Muhic je misljenja da u nekom razumnom drustvu, medjunacionalni odnosi ne bi smeli da budu ugrozavajuci faktor... Ovo su neka od gledista filozofa Muhica, koja ne prihvataju oni koji su protiv multinacionalnog koncepta drzave. Intelektualni egzil Muhica od strane mnogih njegovih istomisljenika, tumaci se i kao signal za preduzimanje konkretnih aktivnosti u sferi medjunacionalnih odnosa.

Veoma je mali broj nevladinih organizacija, koje posvecuju paznju ovim problemima. U vecini slucajeva sa takvim idejama nastupaju intelektualci individualno ili strane organizacije koje preduzimaju gradjanske inicijative, dok u Makedoniji deluje i Centar za multikulturnu saradnju i razumevanje, koji dobija pomoc od strane inostranih donatora, dok su u njenom okrilju aktivni intelektualci, koji imaju hrabrosti da iznose svoja misljenja, iako se u mnogim slucajevima takva misljenja karakterisu kao utopisticka. Izvrsni direktor ovog Centra kaze, da ovaj Centar ne namerava da se bavi pisanjem saopstenja, kao sto to cine mnoge nevladine organizacije, vec sa konkretnim aktivnostima, kako bi se promovisala ideja saradnje i razumevanja u Makedoniji. On je misljenja da multikulturalizam daje mogucnosti da se u Makedoniji utice na postojecu realnost i rusi iluzija o mogucnostima da neki kolektivitet, brojcano veci, ignorise kulturu nacionalnih kolektiviteta brojcano manjih, ili pak da ih prihvata, ali da istovremeno svoju namece kao superiornu. Prema direktoru ovog Centra, stvaranje svesti o multikulturnoj saradnji, moze se postici samo kultivisanjem nacionalnih razlika, a ne njihovim gusenjem. Individualne vrednosti treba da imaju prednost u izgradnji zajednicke drzave, istice on.

Umesto da se ovakva razmisljanja podrzavaju, ona se obicno docekuju zvizducima i reakcijama na stranicama stampe, koje veoma malo promovisu medjuetnicku toleranciju na ovim prostorima i gde svako iz istorije izvlaci neku apsolutnu istinu. Ipak, postoje i njihovi istomisljenici, koji su poceli da prevazilaze ovu tabu temu i da otvoreno pisu i govore o ovim problemima, uvek imajuci u vidu cinjenicu da ne mogu postojati zdravi medjuetnicki odnosi i stabilno drustvo, bez komuniciranja unutar same te drzave izmedju pripadnika razlicitih etnikuma.

Etnicke razlike prouzrokuju kulturne ekspanzije... Ipak se mogu cuti i ovi "glasovi u pustinji", gde ima "zedji" za razumevanjem i tolerancijom i "vredjanje" od poziva punih mrznje, kao i natpisa na zidovima, gde se rec "smrt" veoma cesto pise od strane "pisaca", cijim mislima veoma cesto diktiraju politicke snage, koje ne biraju sredstva za postizanje svojih ciljeva.

AIM Skolje Salajdin SALIHU