PRIVATNI MEDIJI I PROFESIONALIZAM
AIM JUNIOR Skoplje
Novo pluralisticko vreme u Makedoniji je donelo dve stvari: citavu seriju novih Zakona i na stotine privatnih radio i TV stanica. Dok su se stranke na vlasti uzurbano trudile da zatvore krug zakonodavstva glavnim sistemskim zakonima, svi oni koji su imali bar malo ambicija i zelju da se bave elektronskim medijima, maksimalno su iskoristili nepostojanje regulative za radio difuziju, kako bi materijalizovali te svoje ambicije. Tako, na prostoru Makedonije, godinama vlada totalni haos, gde se ne sudaraju samo razliciti talasi radio i TV stanica, vec i razliciti ukusi, ambicije i politicke pretenzije. Da li ce se uspostaviti red u ovoj oblasti, pitanje je koje ce najzad dobiti svoj odgovor, usvajanjem Zakona o radiodifuziji, koji ce se ubrzo naci na dnevnom redu Parlamenta. Jos sada se govori o velikim promenama u oblasti elektronskih medija, njihovog statusa, spozorisanja, nezavisnosti i pravilnom konceptiranju mnjenja. Iako se ovaj Projekat nalazi u realizaciji, bliza perspektiva obecava i njegovo ozivljavanje.
Ono sto se jos sada moze konstatovati, bez ikakve opasnosti da se pogresno vrednuje je istina da se moze ocekivati da ce ovaj Zakon mozda, koliko toliko, uspeti da uspostavi red u ovdasnjim radio i TV "talasima", ali tesko da ce moci da poboljsa kvalitet emisija koje se emituju. Utoliko vise, tesko da ce moci toliko brzo da razresi paradoksi totalni nered, koji se u prvom redu moze uvideti u enormno velikom broju elektronskih medija. Posto je paradoks postao sastavni deo zivota na ovom podneblju, onda se ni najmanjom ne cini takva cinjenica da u jednom gradu od 12 hiljada stanovnika, u zapadnoj Makedoniji, u Debru, burno funkcionisu dve privatne TV stanice i tri radio stanice. Ili, ako podjemo redom, pocevsi od Kiceva, Gostivara, Tetova, Skoplja, Struge, Ohrida, Kumanova, Bitolja itd., zapadna Makedonija obuhvata ogromnu vecinu albanske populacije. Ovi mediji su u raznim nacionalnim varijacijama, ali uocljivo dominiraju one albanske. Funkcionisu nezavisno vec cetiri godine, ako ne i vise.
Informacija je dominirala u ovom veku i zato je hladnokrvno prihvacena i od balksnaksih masa. Da bi koncept "informativni centar" funkcionisao, potrebna je radna ekipa, realizacija informacije, kao i primalac.
Dok je, s druge strane, "kvalitet" ono na sta se pozivaju sve tri ove tacke.
Sta onda...
Programi privatnih albanskih TV i radija znaju da ekstremno razocaraju: retko koja od ovih stanica ima odredjen raspored pocetka programa, retko koja od njih koristi knjizevni albanski jezik, retko koja od njih upotpunjuje program redovnim, brzim i objektivnim informacijama. Retko koja od ovih stanica emituje nepiratske filmove i prevedene na maternjem jeziku. Retko koja od njih zna da razgranici dva kljucna procesa: kultivisanje kulture i pregled politickih procesa. Retko koja od ovih stanica priprema dokumentarce, koji nisu prevodjeni (citaj nepreuzeti) umesto stranih filmova nekategorizovanih produkcija, grubog autohtonog humora i narodne muzike, koja najcesce ne lici na nju. Retko koja od njih prihvata proces afirmisanja novih politickih, kulturnih, umetnickih, naucnih figura itd., kao sastavni deo programa profilisanog karaktera. Ili retko...
Ovi informativni centri nastavljuju sa emitovanjem negativnih uticaja na masu, koja je potpuno imputirana od zahteva za stvaranjem novim prostorom... Sirim masama ostaje da zadovolje svoja cula, slusanjem neartikulisanog zvuka koji (ne) govori albanski iz jedne kutije. Ovo je ipak nesto novo, jer sloboda govora i misljenja, do juce su cinili najnedodirljiviji tabu na ovom podneblju.
S jedne strane sloboda informisanja se "siluje" do neodredjene mere. I sve ovo kao posledica mnogih faktora: Vodjenje informativnih centara od strane slucajnih osoba ili figura, neangazovanje mladih i profesionalnih novinara, vec jeftinih "argata" , koje za novinarstvo povezuje samo redovno citanje sportske stranice u novinama, mali materijalni fondovi i kao posledica toga, angazovanje u radu pogresnih, neprofesionalnih osoba. Malo raspolaganje radnim ekipama, koje poznaju profesionalne standarde, iako postoje u znacajnom broju reziseri, novinari, glumci, kamermani, koji se guse u tako stvorenom haosu.
S druge strane, dok su do juce Albanci vapili za slobodom izrazavanja, govora, pevanja, igranja, mozda je najveci paradoks ocekivati da se kaze da se informisu na albanskom jeziku - DOBRO!
Adelina MARKU AIM Skoplje