KOLIKO SU ORIGINALNI CASOPISI NA ALBANSKOM JEZIKU

AIM JUNIOR Pristina

Mladi Albanci, do izbijanja kosovske krize, u svakodnevnu "literaturu" svakako su ubrajali i razne casopise posvecene mladima i njihovim problemima, koji su se stampali sirom prethodne Jugoslavije, dok su deca nizih razreda i tada mogla da citaju svoje omiljene casopise na maternjem, albanskom jeziku. Danas, na kioscima se mogu kupiti casopisi za sve uzraste. Medjutim, koliko je u prvi mah bilo velikog zadovoljstva sto se o raznim problemima mladih danas pise i na Kosovu, ipak je vrlo brzo iza toga isplivala na povrsinu, pre svega, profitabilna logika. Osnovni princip - ko ima para, moze imati i novinu, bez obzira da li se razume u pisanje, da li ima kvalifikacije i dovoljno strucnog znanja i da li je ikada radio ovaj posao, u nekom mediju, duboko je zadro u jedan sloj mladjih ljudi, koji su u jednom trenutku ostali po strani, dok nisu nasli formulu uspeha. Novac i samo novac.

Sta se to citalo nekada, a sta se deci i mladima pruza danas? Ranije je medju najmladjima bio jako popularan casopis "Pioneri" ili "Rilindja" za decu. Casopisi koji su bili u duhu tadasnjeg socijalistickog obrazovanja - malo istorije, vise kratkih prica, po koja pesmica ili crtez. Pioneri i dalje "zivi", ali u drugacijem ruhu. Izlazi mesecno i prodaje se iskljucivo po osnovnim skolama. Ucenici izgleda da nisu bas najzainteresovaniji za ovaj casopis. "Uopste mi se ne svidja, i nikada ga ne citam, ali moram da ga kupim, jer je svaki ucenik obavezan da ga kupi", kaze Edona Gasi, ucenica sestog razreda. Slicnog su misljenja i njeni vrsnjaci. Prelistavajuci casopis, lakse ce se objasniti ovo neraspolozenje. "Pioneri" je prepun pripovedaka o ubistvima, osvetama, nasilju i krvi. Neprijatno i za odrasle. Ucenici koji pohadjaju nize razrede, a u obavezi su da se pretplate na ovaj list, najcesce ne znaju znacenje ovih reci, sto dosta govori o samom izdavacu. Oni malo stariji misle da je suvisno opterecivati ih necim sto ih ne interesuje. Zato, najcesce, sve se zavrsava povrsnim prelistavanjem.

Zato se bez ogorcenja moze govoriti o casopisu, koji deca nisu u obavezi da kupe u skoli, jer se bez problema u odredjeno vreme nadje na kiosku. Zove se "Hareja" (Radost). Osim zabave, oni najmladji mogu da provere i svoje opste znanje, da procitaju o Ginisovim rekordima, rese ukrstenicu...Ono sto se izgleda nikako ne moze izbeci, susrece se i u "Hareji", ali na prilagodjen nacin citaocima. Tretiraju se dogadjaji iz albanske istorije, ali kroz strip, sto ne izgleda kao nesto nametnuto, vec naprotiv toliko privlacno da su po nekada i sami u dilemi da li je to stvarna proslost ili nije.

Posto je, moze se slobodno reci, centar izdavanja casopisa na Kosovu Pristina, u Peci su odlucili da imaju svoj casopis, koji bi bio namenjen srednjoskolcima i koji bi se vezivao za dogadjaje u Peci. Prosle godine je ideja i realizovana. Dobio je naziv "Tung", pojavio se u prodaji dva puta. Na konkursu "Otvorenog drustva" casopis je bio dobro kotiran te je i dobio dobru sumu novca, kao finansijsku pomoc. No, "Tung" se vise nikada pojavio u prodaji. Da li je doslo do nesuglasica radnika unutar ovog lista ili je kao mnogo puta do sada, novac imao negativno "dejstvo" po moral? Pitanje na koje je nemoguce doci do pravog odgovora.

Zato je mesecni casopis "Postpesimisti" osvetlio obraz kosovskoj omladini. Priredjuje ga grupa ucenika srednjih skola, a postao je popularan i u medjunarodnim nevladinim asocijacijama, koje ne mogu da odole sarmu i inteligenciji nove generacije. Kontinuirana, barem do sada, ali ne tako velika finansijska pomoc za izdavanje ovog casopisa, samo podize entuzijazam ovih mladih kreatora da istraju u onome sto su zapoceli. Pisu o dogadjajima na Kosovu, gledano iz njihovog ugla, o kulturi, izlozbama, koncertima, knjigama ali i zanimljivostima koje se desavaju u njihovim srednjim skolama. Njihov moto je "Borba protiv kica i sunda". Iako broj prodatih primeraka varira, kao i kvalitet, jer oni sami, bez pomoci iskusnijih pripremaju svoj list, svi su na Kosovu culi za postpesimiste i njihov list "Postpesimisti". Zato je mnogo popularniji tromesecni kulturni casopis, takodje u njihovoj pripremi "Hapi alternative" ("Alternativni korak"). U njemu se mogu procitati recenzije knjiga, kritike muzickih albuma (samo albanskih grupa)... Ono sto "Hapi alternative" cine dobar casopis je strip. Strip je ili originalan ili otkupljen. Originalan strip, za razliku od stripa, koji izlazi u Hareji, tretira urbane probleme i predstavlja mozda prve originalne stripove sa propratnim tekstom na albanskom jeziku.

Casopis za mlade "Miss", tretira "kulturne" dogadjaje izbora "najlepsih devoojaka Kosova". Tu se moze saznati cak i ko je izabran za "Miss restorana" ili "Miss kafane"... To uslovno receno znaci da svaki lokal na Kosovu ima svoju missicu. Mladic, koji u jednom pristinskom lokalu cita ovaj casopis komentarise: "Slucajno mi je dosao do ruke ovaj casopis. Nikada ga ne kupujem, jer mislim da mnogo vise vidim zgodnih devojaka u prolazu, nego na slikama ovog casopisa, a uostalom, mislim da i nije neki kompliment za neku devojku da nosi atribut lepotice kafane".

Politicki nedeljnik Zeri, u poslednje vreme mladima posvecuje poseban dodatak koji se zove JETA (Zivot). Urednik Jete kaze da se pocelo sa objavljivanjem ovog dodatka s ciljem da "citaoci Zerija ne budu samo osobe iznad 35 godina, vec i oni mladji". U ovom dodatku od nekoliko stranica, govori se o problemima mladih, pise se o mladim Kosovarima koji su postigli neki uspeh, a dominira horoskop. Medjutim, cini se da ovaj dodatak, iako je namenjen mladima, vise cita zenska publika nego muska.

Postoji i kategorija casopisa koja je namenjena odraslima, a koji citaju mladi. Tu svakako spadaju "Okarina" i "Kosovarja". Okarina je mesecni casopis za muziku, estradu i film. Dotice sve, pise o svima koji su postali slavni u nekoj oblasti, bez obzira da li su sa Kosova ili ne. Glavni nedostatak ovog casopisa je da je vecina napisa prevedeno sa nekog drugog jezika, najcesce srpskog. Zbog toga se mladi pre odlucuju da kupe casopis, gde ce iste tekstove citati u originalu. I u casopisima ove vrste, horoskop se ne moze mimoici. I to ne zbog toga sto na Kosovu ima dobrih astrologa, vec zbog toga sto skoro svako ko poseduje licni racunar, u kojem je instaliran komjuterski program sa horoskopom. Oni se samo prevode i objavljuju kao stvarni horoskopi.

Mesecni casopis "Kosovarja" je jedini koji je namenjen zenama, ali koji citaju muskarci i mladi. Mladi su mozda za ovaj casopis zaintersovani zbog saveta oko njihovih pubertetskih problema, problema u porodici ili nekih drustvenih. Muskarci pokazuju vise interesovanja za misteriozne dogadjaje (verovatno izmisljenje), koji se desavaju na Kosovu.

No, i pored svega ovoga, ne treba zaobici cinjenicu da se dobar broj casopisa, ovog uredjivackog konteksta, samo jedanput ili dva puta pojavi na kioscima, a onda se zbog finansijskih problema, nedostatka kvalifikovanog kadra ili zbog konkurencije, vise nikada ne pojavi. Najcesci razlog je ovaj prvi, jer su oni koji su se opekli mislili da je dovoljno imati para za pocetak, a onda osigurati sponzorstvo.

Osim profesionalnog personala, za uspeh lista, nije tajna, neophodan je i stalni izvor finansiranja. Obicno se dobar prihod obezbedjuje marketingom, ali oni koji imaju srece, dobiju po nesto i od raznih inostranih asocijacija. Na Kosovu danas izlazi preko 30 novina i casopisa na albanskom jeziku. Kvalitet ce, ipak, biti pravo merilo opstanka na ovom trzistu.

Gjeraqina TUHINA AIM Pristina