NJUJORK I KORBLUM DIKTIRAJU POTEZE

Posle srpsko - albanskog Okruglog stola odrzanog u Njujorku (od 7. do 9 aprila) i posete pomocnika americkog drzavnog sekretara Dzona Korbluma Pristini, stavovi najzaintersovanijih strana o resenju kosovskog problema i za najsiru javnost postali su jasniji i odredjeniji nego ikada ranije. U jednom, donekle uproscenom obliku, stavovi direktno suprotstavljenih strana iznetih u Njujorku mogu se predstaviti kao iskljucivanje svakog resenja unutar Srbije (albanski ucesnici) odnosno iskljucivanje svakog resenja van Srbije (srpki ucesnici).

Korblumova poseta Pristini, a pogotovo njegovi stavovi, skladno i logicno su se nadovezali na razgovore u Njujorku, pokazujuci da su ova dva dogadjaja samo deo sire americke akcije na ovim prostorima, o cijim dometima za sada moze samo da se nagadja.

Korblum se nakratko, odvojeno, sastao sa srpskim i albanskim predstavnicima na Kosovu. Ali, pokazalo se, on ne bi dosao u Pristinu samo zbog predstavljanja novog americkog izaslanika za bivsu Jugolsaviju. Verovatnije je da je imao, makar i za kratko, nesto znacajno da kaze svojim sagovornicima. O tome sta im je rekao americki gost, domacini nisu bili dovoljno jasni. Ali je zato veoma jasan bio je sam Korblum, u razgovoru sa novinarima, u sedistu Americkog kulturnog centra u Pristini.

Trenutnu situaciju na Kosovu, Korblum je ocenio neodrzivom i zbog toga je zatrazio da se sto pre sprovede Dogovor o obrazovanju i ucine dalji, konkretni koraci, u unapredjivanju ljudskih prava u drugim oblastima. Vise puta je naglasio da sve to treba da se postigne "korak po korak, strpljivim pregovaranjem". Bez sustinskog napredka u tom smislu, SAD nece ukloniti tzv. spoljni zid sankcija, niti ce normalizovati odnose sa Srbijom. Sve ovo je manje vise od ranije bilo poznato. Medjutim, u razgovoru sa novinarima, Korblum je izneo i stavove koji na prvi pogled deluju kao nesto novo ili jasnije, bar do sada, sira albanska javnost nije sa tim bila upoznata. Pouzdano se moze saznati da sa takvim stavovima nisu bili upoznati mnogi visoki albanski politicki krugovi.

Americki zvanicnik je rekao novinarima da ideja o nezavisnosti Kosova ne doprinosi resenju kosovskog pitanja, da resenja za sada treba traziti unutar Srbije, a u pogledu izbora koje pripremaju kosovski Albanci, nije se direktno izjasnio. Konstatovao je, takodje, da Amerika ostaje jako angazovana na ovom terenu i ne smatra da bi njeno formalno posredovanje bilo plodotvornije.

Ovo sto je Korblum rekao u Pristini, slicno je ili identicno dokumentu, koji je uz americku posmatracku ulogu zajednicki usaglasen u Njujorku. Zbog velike udaljenosti stavova srpskih i albanskih predstavnika, tamo je bila prihvacena orijentacija trazenja medjuresenja, koje nece prejudicirati krajnji rezultat. Medjunarodno posredovanje, na cemu insistiraju Albanci, definisano je kao medjunarodno ohrabrenje i pomoc za uspostavljanje kontakata i vodjenje razgovora. Albanci su takodje dobili formulaciju o dijalogu i bez prethodnih uslova, a Srbi su dobili stav o postovanju helsinskih nacela o granicama, kao i formulaciju o demokratskoj Srbiji.

Albanski ucesnici bili su za Njujork ispraceni sa manje vise neskrivenim nadama, da bi Okrugli sto mogao oznaciti pripremu za proboj visegodisnje kosovske blokade. Naime, znalo se da kao susret predstavnika partija i nezavisnoih strucnjaka, Njujork nije ni bio zamisljen kao okvir za trazenje konkretnih resenja. Ali, s obzirom na ugled ucesnika, ocekivalo se da bi oni svojim autoritetom mogli da pripreme teren za taj toliko zeljni politicki i diplomatski proboj.

Medjutim, ispostavilo se da ne samo zbog neucestvovanja vladajuceg SPS, trenutno nema politickih i psiholoskih pretpostavki cak ni za smirivanje srpsko - albanske atmosfere. I jedna i druga strana istupile su sa jako utvrdjenih, maksimalistickih pozicija, a na samom "terenu" zvanicna srpska televizija, uporedo je u stilu dugih emisija iz prosle decenije, pokrenula propagandni rat, ovoga puta ne samo za satanizaciju albanskog pokreta, vec i srpske opozicije okupljenene u Koaliciji "Zajedno". Ocigledno, u pitanju su veliki ulozi: buduci izbori i bespostedna borba za vlast.

Divergencije u Njujorku, bile su poravnate zajednickim usaglasenim stavovima, koji Okrugli sto u Njujurku predstavljaju u umereno pozitivnom svetlu. Zbog toga je sa velikim interesovanjem ocekivan povratak samih ucesnika, koji su posle Okruglog stola bili primljeni i u americkom Stejt dipartmentu. Medjutim, dogodilo se da je pre njih na Kosovo dosao Korblum, koji je, bar kada je rec o Albancima, svojim izjavama prakticno zatrpao Njujork.

Korblumova pojasnjenja ili izjasnjenja u Pristini, bila su na neki nacin nagovestena vec u toku formalnih i neformalnih razgovora u Njujorku. Ali, pre njegovog dolaska, ona nisu bila tako shvacena. Naime, upadljivo je bilo javno izrazeno iznenadjenje srpskih i pogotovo americkih ucesnika na Okruglom stolu, zbog jedinstvenog istupanja albanskih ucesnika. U Pristini je to protumaceno ili kao nepoznavanje unutaralbanskih politickih tokova, u sta treba sumnjati ili kao neuspeh nekoga ko je na unutaralbanskim podelama gradio svoje nastupanje na Kosovu.

Dalekosezniji i mnnogo jasniji nagovestaj bila je diskusija o demokratskoj Srbiji, kao preduslovu kosovskog resenja. Ovo pitanje su pokrenuli srpski ucesnici i u raspravi o tome, Amerikanci su napustili svoju neutralnu posmatracku ulogu. Iz izjava albanskih ucesnika, zakljucuje se da je pitanje demokratije u Srbiji bilo postavljeno kao pitanje dolaska na vlast koalicije "Zajedno". To bi se, razume se, ucinilo na izborima, na kojima svojim glasovima koaliciju treba da pomognu i kosovski Albanci.

Uglavnom, u neformalnim kontaktima, Amerikanci su trazili ucesce Albanaca na srpskim izborima. Adem Demaci je to nazvao jakim americkim pritiskom na sve albanske ucesnike Okruglog stola, koji je odbijen, pored ostalog i zbog toga sto bi srpska opozicija kao sto je neodredjena po pitanju Kosovu sada kada se bori za vlast, jednako mogla da bude neodredjena i posle - da ne bio zbog Kosova izgubila vlast.

Ako ostavimo po strani poslednjih godina vise puta razmatrano pitanje o tome da li bi Albanci stvarno i kada bi zeleli mogli da pomognu nekom srpskom kandidatu na srpskim izborima, treba reci da su, bar do sada, Albanci imali veoma cvrst stav u pogledu ucesca na izborima. Mada izgleda da nikada kao do sada nisu bili politicki i diplomastki pritesnjeniji uza zid, nije realno ocekivati da bi se taj stav mogao lako izmeniti. To je pitanje raspolozenja ljudi, a neke formalne odluke samog politickog vodjstva.

Medjutim, mnogo sta jos nije jasno, kao sto nije jasno zasto je bas sada Amerika odlucila da izadje u javnost sa stavovima, koji politicku uverljivost sadasnjeg albanskog vodjstva svode gotovo na nulu. Smatra se da posle eliminacije Albanije, predstojeci srpski izbori predstavljaju jedan od najznacajnijih elementa najnovije diplomatske i politicke igre. U dokumentu koji je objavljen u Skoplju, o nedavnim razgovorima makedonskih domacina sa grckim sefom diplomatije, izneto je pored ostalog, da se sada posle dogadjaja u Albaniji, albansko pitanje ne postavlja vise kao problem integralnog resenja, sto je bilo veoma opasno za Balkan.

U Pristini se nagadja da bi cvrsce oslanjanje na srpsku opoziciju, u godini izbora u Srbiji, moglo da bude znacajan pravac delovanja americke diplomatije. Smatra se da bi dolazak opozicije na vlast znacajno olaksalo dalje razvezivanje balkanskog cvora. Albanci bi u toj funkciji mogli da odigraju znacajnu ulogu. Ali, pitanje je kako i cime se oni mogu pokrenuti u izvrsavanju namenjene im uloge. Obecanja, bar kada je rec o Albancima, nista ne vrede, a kada je rec o Srbima, nepozeljna obecanja u godini izbora, mogu da budu veoma stetna.

Albanske partije i organizacije, koje su se do sada izjasnile, redom su odbacile Korblumove stavove. Demokratski savez Kosova, koji dominira politickim zivotom Albanaca, jos se nije izjasnio. Bice mu najteze, jer je diktirao dosadasnju politiku koja je, prema nekim ocenama, posle najnovijih americkih izjava, izgleda bliza neuspehu.

AIM Pristina

Fehim REXHEPI