SRECA U NESRECI

AIM, Skopje, 15.04.1997

Najpozeljija medjunarodna misija u Makedoniji, UNPREDEP (UN Preventive Diploymnet), najverovatnije ce ostati da osmatra medjunarodne granice Makedonije i nakon 1. juna. Ovo se moze zakljuciti na osnovu odluke Saveta Bezbednosti UN da se reduciranje broja vojnika ove misije koje je zapocelo u martu prekine, odnosno da se broj vrati na prvobitnih 1.050. Nova rezolucija broj 1.105 koja je zamenila prethodnu sa brojem 1.082, predvidja i nova razmescivanja duz makedonsko-albanske granice. Povod ove nagle promene je bilo pismo makedonske vlade na adresu generalnog sekretara UN, Kofi Anana, nakon izbijanja krize u Albaniji, sa kojom Makedonija ima najduzu medjusobnu granicu. Savet Bezbednosti je istovremeno odlozio i datum kada Generalni sekretar treba podneti izvestaj o stanju u Makedoniji sto treba posluziti kao polazna tacka za novi mandat plavih sljemova. Umesto 15 aprila on moze podneti svoj izvestaj 30. aprila, sa ociglednim ciljem kako bi se dobilo u preciznosti prilikom predvidjanja toka dogadjaja u Albaniji, sto je nesumnjivo glavni razlog za ovaj preokret oko UNPREDEP-a. Na ovaj nacin, umesto reduciranja, sto se smatra prvim korakom ka konacnom prekidu misije, broj "plavaca" je sacuvan a samim tim sanse za novi mandat, uprkos ostrom ruskom protivljenju, su mnogo vece.

Kriza koja je proteklih nekoliko nedelja potresla susednu Alabniju, Makedoniji je donela jos jednu veliku ugodnost. Grcki ministar spoljnih poslova, Teodoros Pangalos, skoro nenajavljeno je posetio Skopje. Ono sto nisu mogli postici Nimic i Uens, sasvim lako "uradila" albanska kriza koja preti da uzbrkani poluostrov vrati na pred-dejtonsku atmosferu. Grcki ministar je sasvim otvoreno izjavio da je razlog njegove posete kriza u Albaniji, ali to ne znaci da njegova poseta nema uticaj na bilateralne odnose. Najbolja ilustracija ovome moze posluziti koncert slavnog Mikisa Teodorakisa, "Grk Zorba" izveden u Makedonskom Narodnom Teatru u Skopju, koji je bio popracen javnim manifestacijam u pravcu "topljenja leda" medju susedima. U ovom kontekstu, bez sumnje se moze uvrstiti i izjava Pangalosa da spor oko imena sa Makedonijom i nije najbitniji problem dvaju suseda (!?). Za sada ostaje tajna sta Makedonija i Grcka imaju zajednicko uraditi po pitanju krize u Albaniji, osim sto se zna da imaju isti ili slican problem, i da su njihovi odnosi nakon albanske krize postali sasvim prisni.

U ovom kontekstu valja istaci i posetu pomocnika americkog drzavnog sekretara, Djon Kornbluma koji je u Skopju proveo cak dva dana. Na kraju je postalo jasno da je cilj posete bio da se razmotre mogucnosti za koriscenje makedonske teritorije u akciji za stabiliziranje stanja u Albaniji. Makedonska vlada je i pre toga izjavila da stavlja na raspolaganje njenu teritoriju i infrastrukturu, pa se moze ocekivati da ce kopneni putevi za Albaniju voditi uglavnom preko Makedonije. Za uzvrat Amerikanci su jos jednom naglasili svoju resenost i zelju za ocuvanje stabilnosti Makedonije kao kljucnog elementa za mir u regionu.

Ovakve izjave, posebno kada dolaze od amerikanaca, postale su jako pozeljne u Skopju. Posebno nakon najnovijeg talasanja u regionu koja su popracena i unutrasnjim previranjima koje prete pravom politickom krizom. Financijska kriza oko stedionice "TAT" koja je uzburkala makedonsku opoziciju (prethodno iritirana zbog zakona o upotrebi albanskog jezika na Pedagoskom fakultetu u Skopju), pridruzena sve galsnijim zahtevima sa albanske strane za legalizaciju Tetovskog Univerziteta kao i stvaranje regiona sa vecinskom albanskom populacijom, ozbiljno su zastrasili i aktualnu vlast a ponegde se pocelo otvarati i dilema u vezi buducnosti Makedonije kao nezavisne drzave.

Kao svojevrsni odgovor na ove izazove makedonska vlada je odlucila odgovoriti prilicno ostro, ne mareci mnogo za reakcije. Ova ostrina se dovodi u vezi sa povecanim interesom medjunarodne diplomatije za Makedoniju zbog najnovijeg toka dogadjaja na juznom delu Balkana. Kao najilustrativniji primer jeste zahtev makedonske vlade da se iz mandata Specijalnog izvestitelja UN za bivsu Jugoslaviju, Elizabet Ren izostavi Makedonija. Ovaj zahtev je "potkrepljen" tvrdnjom da u Makedoniji ne postoje razlozi za njeno posmatranje, a pogotovo ne manjinski problem. Medjutim ovaj stav je tacno suprotan ubedjenju gospodje Ren koja je zatrazila produzenje njenog mandata u Makedoniji "jer jos nisu ispunjena obecanja" koja je dala makedonska vlade u vezi prava manjina. "Hladna skandinavka" je skoro proglasena "personom non grata" prvenstveno zbog njenog nerazumevanja korake makedonske vlade ucinjene ka resavanju problema obrazovanja na albanskom jeziku u visokom obrazovanju. Resenje Komisije za ljudska prava Ujedinjenih Nacija ocekuje se sredinom aprila. Po svemu sudeci ova odluka ce umnogome zavisiti od tzv. "neformalne diplomacije" kada ce se dogovoriti konacno resenje. Makedonsko lobiranje ce verovatno kao najjaci adut imati balkansko opkruzenje, posebno albansku krizu, u cijem resavanju Makedonija i njena teritorija mogu odigrati vaznu ulogu. Cena koju ce medjunarodna zajednica verovatno treba platiti jeste izuzece Makedonije iz mandata Specijalnog izvestitelja. Ako u ovome uspe, za to ce najvecu "zaslugu" imati opet kriza u Albaniji. Sto nimalo ne znaci da ce Makedoniji biti lakse da resi svoje probleme. Sadasnja vlast bez sumnje je i sama svesna ovoga pa verovatno zato tako mnogo insistira za prisustvo medjunarodnih snaga, ali samo vojnih (UNPREDEP) koje u odredjenom trenutku mogu biti stavljene u funkciju sacuvanja i unutrasnje stabilnosti a ne samo medjunarodnih granica.

IBRAHIM MEHMETI