BALKANSKI SIZIFI

Nevladine organizacije

AIM, BEOGRAD, 14. 4. 1997.

• Svi koji su culi za nase drustvo, cudili su se njegovom nazivu. Cak su neki u sali i govorili: "Otkuda da se setite ovako dobre ideje ?" A mi se, eto, setili - pricao je novinarima jedan od clanova Udruzenja baksuza, ugursuza i namcora "Dobra narav" iz Krusevca na slavi Baksuzni utorak (slave je svake godine na "deveti baksuzni tornik", odnosno deveti utorak od Bozica u krusevackom hotelu "Rubin"). Da li u Srbiji ima manje baksuza, ugursuza i namcora, tesko je reci, ali sudeci po ovogodisnjem odzivu na slavu (nekada su na dan baksuza bile prepune dve sale hotela, a sada samo jedna, i to poluprazna), vremena jesu baksuzna.

Iza duhovite asocijacije o nazivu drustva "Dobra narav" krije se se organizacija koja okuplja ljude dobre volje koji organizuju humanitarne akcije i pomazu siromasnu decu. Tvrde da su registrovani kao nevladina organizacija, to jest, da nisu za Vladu.

Prica o baksuzima, ugursuzima i namcorima iz humanog drustva "Dobra narav" donekle ilustruje ozbiljno-neozbiljna shvatanja nevladinih organizacija u nas, i to ne samo u siroj javnosti nego i medju samim clanovima nekih nevladinih organizacija. Razlog zasto pojam nevladine organizacije jos uvek nije dovoljno odomacen u javnosti, pa i nasem politickom i teorijskom diskursu Zarko Paunovic, direktor nedavno osnovanog Centra za razvoj neprofitnog sektora, vidi u "cinjenici da smo ziveli u takvom tipu drustva gde je drzava i partija imala svu kontrolu nad njim, pa su tako i postojece organizacije gradjana delovale i jedino mogle delovati u okviru postojecih drzavnih i partijskih organizacija. To je period postojanja "vladino nevaldinih organizacija", organizacija gradjana koje je inicirao, organizovao i financirao postojeci drzavno-partijski aparat vlasti".

Vec postojecoj terminoloskoj zbrci u glavama ljudi, umnogome su kumovali i drzavni mediji, koji su, koristili svaku priliku da najaktivnije nevladine organizacije oznace kao "produzenu ruku Zapada", "izdajnike", "kolaboracioniste" i slicnim etiketama iz njihovog boljsevickog repertoara. Na meti su im posebno bile mirovne organizacije, odbori za zastitu ljudskih prava, centri za antiratne akciju, cak i kada je mirotvorstvo prestalo da bude izdaja i postalo politicka opsesija dojucerasnjih gospodara rata.

Koliko su duboki tragovi delovanja rezimskih medija mogli su da se uvere svi oni koji su se zatekli 6. aprila na Trgu republike u Beogradu. Naime, tog dana, aktivisti nevladinih organizacija protestnim jednosatnim stajanjem obelezili su pet godina od pocetka rata u BiH. U organizaciji ovog protesta pod zajednickim nazivom "Zaborav zlocina je zlocin", ucestvovali su kao i prethodnih godina Beogradski krug, Zene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Multinacionalno udruzenje Bosanaca i Hercegovaca, Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, list "Republika"... Protest je okupio dvestotinak aktivista i nije naisao na siru podrsku gradjana. Ako je za utehu, ove godine bili su postedjeni vredjanja i sikaniranja od prolaznika. Ranije, u jeku rata u Bosni, kada su izlazili na protest dogadjalo im se, ne samo da slusaju uvrede nego i da budu fizicki napadani.

U SR Jugoslaviji jos su u upotrebi stari termini za oznacavanje dobrovoljnih i neprofitnih organizacija: drustvene organiazcije i udruzenja gradjana. Pod tim terminom poznaje ih i nase zakonodavstvo, i registruje Savezni zavod za statistiku. Prema podacima ovog Zavoda, u SRJ je, zakljucno sa 1994.godinom, bilo registrovano 18.937 drustvenih organizacija i 1.349 udruzenja gradjana. Sve su organizacije nastale su u prethodnom sistemu, i veoma tesko se uklapaju u nove prilike.

Uz ove organizacije postoji nesto vise od petstotina novih organizacija, koje su nastale u proteklih pet-sest godina. "To su razlicite alternativne gradjanske inicijative, udruzenja i grupe", kaze Zarko Paunovic, koji je sa koleginicom Brankom Petrovic pre tri godine ucinio pionirski pokusaj da ih popise. Prema podacima koje su prikupili i priredili u knjizi "Nevladine organiazcije u SR Jugoslviji", tada ih je bilo 198. Sada u Centru za razvoj neprofitnog sektora rade novi popis nevladinih organizacija. "Tacne podatke o njihovoj brojnosti tesko je utvrditi jer su medjusobno nepovezane, javnost ih ignorise (o njima se slabo cuje i u mestima gdje deluju), a i brojnost im se stalno menja jer jedne prestaju sa radom (bilo da privremeno ne deluju zbog nekih problema ili se pak potpuno gase), dok mnoge druge nastaju i pocinju sa svojim aktivnostima", konstatuje Paunovic. Medju postojecim nevladinim organizacijama u SRJ, najbrojnije su ekoloske, humanitarne, kao i za zastitu ljudskih prava i sloboda i razlicite gradjanske inicijative.

Po misljenju Paunovica, koji je najupuceniji u rad nevladinih organizacija tesko je ocenjivati njihov ucinak zato sto one rade odredjene projekte i programe. Neke su efikasnije, neke nisu, iako se ne mogu se meriti istim arsinima, jer nisu ni podjednako brojne niti imaju ista sredstva. "Na primer, somborska mirovna grupa svojim aktivnostima uspeva da vec nekoliko godina izdrzava oko dvestotine izbeglica u jednom selu. To je veoma znacajna stvar da neko brine o njima. Da li mozemo da kazemo da su malo uradili ili da ih poredimo sa jednom ekumenskom grupom iza koje stoji pomoc cetiri velike svetske crkve, a koji uspevaju da spremaju 50 hiljada obroka i da pruze jos mnoge druge stvari. Rekao bih da vecina njih radi veoma korisne stvari i u skladu sa mogucnostima. Istina, ima i onih koje samo figuriraju na papiru".

Broj nevladinih organizacija u SR Jugoslaviji govori o znacajnom procesu segmentacije i pluralizacije jugoslovenskog drustva. Cinjenica je, medjutim, da jos nema izgradjenih pravih pokreta koji bi mogli znacajnije da uticu na zbivanja u drustvu. Brojnost nevladinih organizacija pretpostavlja i veci uticaj u drustvu. Zasto to nije slucaj na ovdasnjim prostorima, objasnjava Zarko Paunovic: "To bi, mozda vazilo kada bi na nevladine organizacije gledali i merili ih kriterijumima efikasnosti kao na Zapadu. Ali, postavlja se pitanje da li je to pravedno, s obzirom na to da ti pokreti na zapadu izrastaju iz sfere civilnog drustva i u jednom demokratskom okruzenju. Za razliku od njih, novi drustveni pokreti u nasoj zemlji izrastaju iz sicusnih pukotina civilnog drustva koje su nastale u toku protekle pluralizacije, praveci tek pretpostavke i temelje za izgradnju civilnog drustva".

Ako se ima u vidu da u jugoslovenskom drustvu i dalje dominira podanicka politicka kultura, visok stepen autoritarnosti koji izrazava neke balkanske specificnosti, jasno je zasto nema razvijene gradjanske svesti. Stanovnistvo, koje najveci deo energije i vremena mora da posveti pukom prezivljavanju, postaje ravnodusno prema visim demokratskim idealima i ljudskim pravima. Potreba za zadovoljavanjem viseg stepena potreba koje pokrecu alternativni pokreti i grupe, prakticno je vrlo mala. S druge strane, nemogucnost postizanja promena, sto je osnovna karakteristika svih grupa i udruzenja, ima za posledicu apatiju i pasivnost. Tome posebno doprinosi ignorisanje njihovog rada od strane medija, kako drzavnih (iz politickih razloga), tako i nezavisnih medija, koji svoje ignorisanje pravdaju marketinskom koncepcijom (navodno, sve sto se objavi mora i da se plati). Osim, naravno, ako se ne dosete kao Krusevljani da se "krste" kao baksuzi i namcori, ili kao anarhisti ("Crni gavran" iz Smederevske Palanke).

Vesna Bjekic (AIM)