SVADJA MEDJU LIDERIMA

Neslaganja u Koaliciji "Zajedno"

AIM, BEOGRAD, 11. 4. 1997.

U Srbiji ce uskoro ponovo biti izbora i Milosevic se sada izgleda s pravom nada kako je doslo vreme da mu iz koalicije bar malo uzvrate i iskazu zahvalnost za ono sto je za njih do sada ucinio, tromesecnim odbijanjem da prizna pobedu opozicije i rezultate.na lokalnim izborima. U njegovoj vladajucoj partiji koja je izgubila gotovo svaku inicijativu, smatraju da im je jedini pravi izborni adut upravo u raspadu koalicije "Zajedno". Sudeci po zestini poruka koje ovih dana razmenjuju lideri koalicije Vuk Draskovic i Zoran Djindjic, i Milosevic i SPS imaju cemu da se nadaju.

Neslaganja u koaliciji "Zajedno" nisu od juce i tinjala su cak i u vreme trajanja protesta protiv izborne kradje kada je izgledalo da opozicionu idilu nista ne moze da pokvari. Poslednjih dana ta tinjajuca neslaganju su, medjutim, prerasla u otvorene sukobe i to od trenutka kada je kragujevacki ogranak SPO-a predlozio Draskovica za koalicionog predsednickog kandidata. Djindjiceve demokrate su odmah otvoreno pokazale kako im se takav predlog nimalo ne dopada. Onda je usledila nedelja dugih jezika: Danica Draskovic je u jednom radio intervjuu nagovestila kraj koalicije zbog Dindjicevog verolomstva i otkrila da se lider DS tajno sastajao sa Milosevicem u sred protesta, u januaru ove godine. Zatim je s obe strane sledila razmena pravih rafala, medjusobnih sumnjicenja i optuzbi sto su sve uredno belezile razne novine koje imaju sve vece naslove i tiraze. Djindjic je u Beogradu govorio sta misli o "zabi koja se potkiva i htela bi na konjske trke", Draskovic je iz Njujorka ( gde je ucestv ovao u srpsko-albanskom dijalogu) porucivao kako je njegov koalicioni partner "najpametniji kad cuti". Po povratku, jos na Beogradskom aerodromu, objasnio je da je pozurio natrag kako bi "sprecio Djindjicevo politicko samoubistvo". Istovremeno, Djindjic je preko novina nastavio da govori da ne zeli da igra u gubitnickom timu, a ponudio je cak i ostavku na mesto gradonacelnika Beograda samo da se Vuk okane razmisljanja o predsednickoj kandidaturi.

Odnosi u koaliciji "Zajedno" dosli su tako do tacke kada se cini kako se ova koalicija ne drzi vise cak ni na tankim nitima straha od odgovornosti za njen raspad. Lider SPO Vuk Draskovic tvrdi da su stvari stigle do "ili - ili". To prakticno znaci - ili ce Djindjic i DS prihvatiti predsednickog kandidata iz redova SPO (a to je Draskovic), ili od koalicije nema nista.

Na pitanje, strahuje li da oni koji su ih mesecima podrzavali nece imati previse razumevanja za opozicione svadje ukoliko dodje do raspada koalicije, predsednik DS Zoran Djindjic odgovara: "Ne strahujem od sazrevanja, niti od trauma tokom sazrevanja, vec od nezrelosti na kraju. Strahujem da na izbornu trku izadjemo nespremni. Sada jos ima vremena za ispravke. Kada se glasovi izbroje, tada je kasno za sve. Nemam razloga da se zbog mira u kuci opredelim za gubitnicku varijantu."

U svojoj poslednjoj izjavi pre nego sto s Djindjicem sedne za sto i odluci sta ce biti sa koalicijom, Vuk Draskovic je pomenuo cetiri bacila koja nagrizaju "Zajedno". Po njemu to su - nepostovanje vec potpisanih koalicionih sporazuma, tajni dogovori "nekih" koalicionih partnera sa Milosevicem i JUL-om, uticaj marketinskih agencija i ankete o stavovima javnog mnenja. Djindjic je umesto cetiri bacila pominje tri moguca scenarija: da lideri koalicije odu zagrljeni u poraz na narednim izborima, da se koalicija raspadne i svako odseta na svoju stranu, ili da se postigne dogovor o strategiji zajednickog nastupa.

Za Djindjica "zajednicka strategija" znaci da je jos prerano govoriti o koalicionom kandidatu za predsednika Srbije. Po njegovom misljenju, rezim koji kontrolise najuticanije medije jos je u stanju da od svakog kandidata napravi karikaturu pa demokrate zato predlazu da se prvo radi na probijanju medijske blokade i stvaranju ravnopravnih izbornih uslova, a tek kasnije na odredjivanje kandidata i njegovoj promociji. U SPO-u se, medjutim, pozivaju na svetska iskustva u kojima se ime kandidata zna mnogo meseci unapred.

Onima koji malo bolje poznaju odnose unutar koalicije jasno je da ova razlicita vidjenja "tajminga' imenovanja predsednickog kandidata i neslaganja oko moguceg redosleda poteza, nisu pravi razlog sto je koalicija "Zajedno" stigla tako blizu politickog bankrota upravo u trenutku kada je izgledalo da su mnogi spremni da u nju uloze svoj glas, ocekujuci kamatu u vidu ozbiljnih demokratskih promena u Srbiji. Medjusobno nepoverenje koalicionih partnera stiglo je gotovo do stanja paranoje - jedni druge neprekidno kontrolisu i obostrano sumnjaju u to da je druga strana spremna na laz i obmanu. I jedni i drugi zapravo strahuju da je njihovo saveznistvo mozda samo privremeno i da bi neko iz svega mogao izvuci veci politicki profit.

To da Draskovic ne stoji najbolje na rejting listama najuticajnijih politicara nije bas tako nepoznato. U proteklih nekoliko godina Draskovic je svakako i najsatanizovaniji srpski politicar. Od njega je rezim najvise strepeo i najvise ga prljao raznoraznim etiketama i izmisljotinama sto je uslovima medijskog monopola moralo da ostavi znacajne oziljke na njegovu popularnost. Uz sve to, i sam Draskovic svojim starsnim insistiranjem na prici o monarhiji i Drazi Mihajlovicu bitno onemogocava komunikaciju sa velikim delom birackog tela, sto za jednog potencijalnog kandidata nije previse dobra startna pozicija. U DS-u zato predlazu da neka inostrana agencija nepristrasno ispita da li vredi ulagati u Draskovicevu kampanju. Oni ocigledno misle da ne vredi, iako su jos pre mesec dana potpisali sporazum po kome SPO ima pravo da predlazi predsedni ckog kandidata. I pri tom, sve ovo sto "znaju" danas, znali i tada.

U redovima treceg koalicionog partnera Gradjanskog saveza, uporno pozivaju na smirivanje strasti i podsecaju da se u Srbiji nije tri meseca protestvovalo radi zadovoljenja liderskih sujeta, vec zbog neceg neuporedivo vaznijeg. GSS ce podrzati Draskovicevu predsednicku kanditaturu jer ih na to obavezuje potpisani koalicioni dogovor, iako je utisak da to ne cine sa iskrenom ubedjenoscu da je u pitanju do kraja sigurna politicka investicija. Dalji zivot i opstanak koalicije zavisice u dobroj meri i od sposobnosti predsednice GSS Vesne Pesic da ubedi Djindjica i Draskovica kako upravo igraju svoj poslednji veliki mec posle koga se ili mogu "vencati" sa srpskom istorijom. U ime udruzenja prevarenih setaca, Vesna Pesic bi mogla da zahteva i hitno sazivanje nekog koalicionog okruglog stola sa, naravno, obavezujucim odlukama. Za pocetak, dala bi za pravo i Draskovicu koji tvrdi kako se preuzete obaveze moraju postovati , i Djindjicu koji smatra da je sa eksperimentima gotovo jer koalicija sada hoda po zici ispod koje vise nema zastitne mreze. Kasnije bi im mogla da objasni da se njih dvojica ne moraju medjusobno voleti, ali da moraju postovati one koji su sa njima vise od stotinu dana cepali cipele i trpeli pendreke, trazeci da Srbije najzad udje u red zemelja u kojima se postuje izborna volja ljudi.

Bez obzira sto je kriza u koaliciji "Zajedno" u dobroj meri nastupila i zbog nesukladjenosti liderskih sujeta i ambicija, bilo bi, ipak, pomalo netacno i nepravedno, sve ono sto se trenutno zbiva svoditi samo na ovu dimenziju. Ponesto bi se moglo pripisati i nedostatku demokratske rutine onih koji su proteklih meseci u Srbiji budili kakve takve demokratske nade.

Nenad Lj. Stefanovic

(AIM)