PLATICES I PLACACES DO KRAJA ZIVOTA

Maltretiranje Muslimana na granici Jugoslavije i Republike Srpske

AIM, BEOGRAD, 9. 4. 1997.

Jugoslovenskim zvanicnim organima Srpski pokret obnove nedavno je uputio zahtev "da se odmah prestane sa diskriminacijom gradjana Srbije". Povod za ovakvo reagovanje, bio je i sada jeste "nacin na koji se tretiraju gradjani Srbije, muslimanske nacionalnosti, na granicnim prelazima sa Republikom Srpskom. Kako stoji u saopstenju informativne sluzbe SPO, "jedino Muslimani moraju da traze dozvolu za ulazak u RS i da, pritom, Birou RS u Beogradu moraju da plate 180 dinara za vizu najduze od 30 dana. Svi ostali iz Srbije ulaze u RS sa licnom kartom, a ponekad i sa manje znacajnim dokumentom, kao sto je zdravstvena knjizica".

Maltretiranje i sikaniranje svih onih cije ime i prezime podseca na muslimansko, iako su gradjani Jugoslavije, redovna je pojava u Birou RS u Beogradu ili u odeljenju MUP RS priovom Birou, tvrde oni koji su imali ovakvo lose iskustvo.

Potvrda za prolazak ili odlazak u Republiku Srpsku izdaje se najduze na mesec dana ali se u praksi to najcesce ne postuje. Kako ce ko proci pri dobijanju dokumenta, kako kazu nasi sagovornici, zavisi od sluzbenika odeljenja MUP pri Birou RS u Beogradu.Od njegove volje i raspolozenja zavisi i koliko ce dugo neko moci da ostane u drzavi bosanskih Srba.

"Put do dozvole nije ni malo lak. Sve pocinje razgovorom sa sluzbenicima Biroa. Razgovor se vodi ispod slike generala Mladica u prirodnoj velicini, koji je u najmanju ruku neprijatan. Iscrpljujuci razgovor se, prakticno, svodi na policijsko ispitivanje o najsitinijim detaljima vezanim za licnost, i podatke onoga ko dozvolu trazi. Na kraju, kada sam pitala zasto moram da placam prolaz a moji prijatelji Srbi, Madjari i drugi sa jugoslovenskim pasosem ne moraju, sluzbenik mi je rekao: "Platices sada i placaces dok si ziva". Oko duzine boravka se sa mnom pogadjao kao na pijaci, te da li ce mi dati 20 ili trideset dana dok mi na kraju 'velikodusno' nije dozvolio da ostanem 23 dana", zali se Beogradjanka muslimanskog imena i prezimenaa, koja je iz razumljivih razloga zelela da ostane anonimna.

U Helsinskom odboru za ljudska prava Srbije, gotovo svakodnevno se mogu sresti oni koji traze zastitu ili informaciju o svojim pravima, i nacinu kako mogu bez dodatnih maltretiranja i teskoca i ponizenja da putuju u RS. Prema izjavama ljudi u Odboru raspolazu informacijama da se prilikom izdavanja potvrda odbora, od gradjana muslimanske nacionalnosti traze podaci o mestu i razlogu boravka, brojevima telefona i mnogo toga drugog. Ranije su potvrde uzimane na ulasku u RS ali se sada vracaju njihovim vlasnicima da bi ponovo bile zatrazene, i procedura sikaniranja ponovljena, na izlasku. Najgore prolaze muskarci-Muslimani, jugoslovenski drzavljani koji zato po dozvole dolaze samo onda kada su na to prinudjeni to jest prilikom smrtnih slucajeva nekog od clanova familije koji su ostali preko Drine.

Drugi veliki problem na koji ukazuju u Helsinskom odboru je diskriminatorski odnos carinskih i granicnih organa RS i Jugoslavije prema Muslimanima iz RS i Srbima iz Sarajeva koji dolaze u Jugoslaviju. Ono malo Muslimana koji imaju licne karte izdate od strane vlasti na Palama, ne mogu da udju u Jugoslaviju, jer im vlasti to ne dozvoljavaju. Srbi koji su ostali u Sarajevu, izlozeni su dvostrukom informativnom ispitivanju, kako od carine RS tako i od jugoslovenskih granicnih organa. Tim ljudima se zamera sto su ostali da zive u gradu "koji drze balije", sto "sluze Muslimanima" i slicno.

Pored toga svi oni koji iz Federacije BiH dolaze u Jugoslaviju placaju 50 DM a muskarci moraju prethodno da se najave i da traze odobrenje za ulazak u nasu zemlju. Na granici svi, bez obzira na pol i posedovanje odobrenja, moraju da izadju iz autobusa nakon cega ih zadrzavaju na duzem informativnom razgovoru.

U Birou Republike Srpske u Beogradu sve ovo poricu. Prema zakonima RS vizu (a ne dozvolu za prolazak, kako tvde) moraju da plate svi strani drzavljani i da nema nikakve diskriminacije jugoslovenskih drzavljana bez obzira na nacionalnost i veru. Veliki broj zalbi razlicitim institucijama i trazenje zastite kao i situacija na granicnim prelazima govore suprotno.Ako ste Srbin, pa jos jugoslovenski drzavljanin, lagono bez para i uz bilo kakav dokument licne prirode lagodno prelazite Drinu. Dovoljno je samo platiti autobusku kartu. Za Muslimane sa obe strane Drine vaze drugi arsini. Zakoni i stvarnost, politicki proglasi i realnost i dalje se razilaze. Dok to stanje traje ,gradjani muslimanske nacionalnosti mogu se samo nadati da ce u Birou ili na granici naici na sluzbenika koji ce bez dodatnih emocija raditi svoj posao. Drzava u kojoj zive za sada o svemu ovome cuti.

Zoran Knezevic

(AIM)