rat

Kratko je u domacim umetnickim krugovima potrajalo zadovoljstvo sto ce Jugoslaviju na Venecijanskom Bijenalu predstavljati umetnik najviseg renomena kakav je Marina Abramovic, koja dugi niz godina izlaze i radi u najpoznatim svetskim centrima. Uzurbane i opsezene pripreme za renomiranu umetnicku smotru, iznenada su presekle reci crnogorskog ministra za kulturu Gorana Rakocevica koje odisu lokal-patriotskim koloritom: "Crna Gora je rodno mjesto slikara i smatrao bih uvredom za crnogorsku umjetnost k olandski drzavljanin, koji ovom ministru kulture pise na tecnom engleskom jeziku predstavljao Crnu Goru na Venecijanskom bijenalu", porucio je novoustoliceni ministar, inace pravnik po obrazovanju, sa stranica "Pobjede", "zaboravljajuci" da izbor kandidata za Bijenale i ne spada u nadleznost ovog ministarstva.

"Crna Gora nije kulturna margina u ne treba da bude makar zavicajna kolonija za megalomanske performanse", rekao je on izazvajuci nevericu i cudjenje jer je to prvi put da neko ospori predlog selektora Bijenala. Kada je iz Amsterdama stigla izjava poznate umetnice, bilo je jasno da su stvari krenule nemitnim tokom. Marina Abramovic je reci Gorana Kovacevica i napise u stampi nazvala nezrelim pokusajem zloupotrebe njenog umetnickog rada. Podsecanju na antikulturnu i subkulturnu politiku zbog koje pre dvadeset godina odlucila da radi u inostranstvu, ona je odlucila da prekine svaku dalju komunikaciju sa Ministarstvom kulture Crne Gore i svim drugim jugoslovenskim institucijama koje su relevantne za Venecija nski Bijenale.

Time je u apsurdnu situaciju doveden komesar jugoslovenskog paviljona na Venecijanskom Bijenalu Petar Djukovic koji nam kaze, da ni sam ne zna da li je jos uvek na toj duznosti, jer nije dobio bilo kakav dopis iz Ministarstva kulture. "Moja pozicija je nemoguca", prica ovaj istoricar umetnosti, i sam zatecen recima ministra koje je procitao u stampi. Okvir apsurda citave situacije dodatno siri i cinjenica, da je komesar Bijenala dobio saglasnost od Ministarstva kulture Crne Gore da se poziv uputi Marini Abramovic. Cak su i troskovi oko realizacije tog rada vec bili planirani u budzetu. Stoga je i kandidatura objavljena tek nakon zvanicnog saopstenja da ministarstva Crne Gore i Srbije prihvataju da ona bude zvanicni jugoslovenski predstavnik. "I sam obmanut", kaze kratko Petar Djukovic.

Ova neprijatna epizoda vec je poprimila obrise kulturnog skandala kakvi se sa nestrpljenjem iscekuju u takozvanoj "kulturnoj carsiji", stalno gladnoj slicnih scena, jer intelekt tog miljea i tako ne prima slozeniju formu od njima omiljenog "rekla-kazala". Cim se iz krugova "obicno-dobro-obavestenih" proneo glas da bi poznata umetnica mogla biti jugoslovenski predstavnik na Bijenalu, u "prestizne" salonske kruzoke uselila se igra brojki. Koliko ce traziti? Da li ce Crna Gora imati da plati? Da li to toliko vredi? Licitacije su u trenucima nadahnuca uzletale i do pola miliona maraka bez kojih "gospodja Abramovic nece ni da razgovara". Cifra se ipak neumitno spustala pod neprikosnovenim diktatom razuma koji retko zasija u ovim blaziranim krugovima, jer su u novinama poceli da se provlace i poluzvanicni podaci o 300 000 nemackih maraka koliko je navodno "tezak" rad. Ta suma se pokazala na kraju tacnom, ali na drugaciji nacin. To nije bio autorski honorar vec svota koja je potrebna da se realizuje slozeni konceptualni rad, koji je zamisljen pod nazivom "Balkanski barok".

Polovina ove sume bila je namenjena kupovini savremene opreme, video-bim sistema i pratecih aparata koji su neophodni za ovu slozenu umetnicku instalaciju. Prema preliminarnim racunima Petra Djukovica, tu je opremu jeftinije kupiti nego unajmiti na pet meseci koliko traje izlozba. Ostatak od 150 000 nemackih maraka planiran je za visoki tehnoloski proces zapisivanja video materijala na laserski disk, troskove iznajmljivanja specijalnog studija i strucnjaka koji bi asistirali u izradi ovog projekta, u Veneciji, opremanja paviljona, transporta, osiguranja, izade kataloga ... Nakon zavrsetka Bijenala umetnica bi poklonila svoj rad koji na medjunarodnom trzistu vredi 150 000 nemackih maraka Narodnom muzeju Crne Gore.

"Bili bismo jos na dobitku", smatra Djukovic. "Dobili bi opremu i rad, a iznad svega, sto je nemerljivo novcem, ucestvovali bismo na toj smotri sa jednim od najvecih svetskih umetnika danasnjice koji ima velike sanse da dobije jednu od glavnih nagrada". To je medjutim za ministra Gorana Rakocevica samo "megalomanski performans" u "vremenu teske materijalne oskudice u crnogorskoj kulturi". Izgleda da su na trenutak zaboravili da su poznatu manekenku Klaudiju Sifer platili nedavno mnogo vise za reklamiranje lepota crnogorske obale. "Moze se postavljati pitanje finansijske konstrukcije, ali se o tome trebalo davno izjasniti", kaze Djukovic. "Trebalo je reci 'ne mozemo i tacka', i ja bih podneo ostavku kao komesar ciji projekat nije prosao. Apsolutno ne bih imao nista protiv da mi je decidiran o recen o da tog novca nema, bez obzira sto je to isplanirano u budzetu. Bilo je fer da se saopsti odmah, da se ne igramo sa vlastitim ugledom i ugledom jedne od najvecih umetnika danasnjice. Ovako se sve pretvorilo u nevidjenu blamazu".

Iz Ministarstva kulture Crne Gore nema bilo kakvih zvanicnih informacija, ali napominju da jos traju konsultacije o kandidatu. U medjuvremenu doslovno isticu poslednji trenuci za prijavu jugoslovenskog predstavnika, jer 31. mart nije datum kada treba prijaviti kandidate kako kaze ministar, vec dan do kada treba dostaviti sve potrebne materijale za generalni katalog. Naravno, ako se uopste nadje predstavnik "autenticne crnogorske umjetnosti", koji ce sprati "uvredu" koja pozivom Marini Abramovic naneta "rodnom mjestu slikara" - Crnoj Gori.

(AIM) #Slobodan Kostic