ZAHTEVI ALBANACA NISU FEDERALISTICKI
AIM, Skopje, 05.04.1997
Arben Djaferi (Arber Xhaferi) lider Partije demokratskog prosperiteta Albanaca, koja je nastala iz otcepljenog krila prve albanske partije u Makedoniji (PDP), a koja je na poslednjim lokalnim izborima priredila pravo iznenadjenje osvojivsi oba najveca alabnska gradova u Makedoniji. govori o partiji koja sve vise dobija ulogu uticajnog partnera u makedonsko-albsnkom dijalogu (u Makedoniji), o "opasnoj homogenizaciji" Albanaca, o optuzbama da PDPA radi na federalizaciji zemlje, o Tetovskom Univerzitetu i polozaju Albanaca nakon osamostaljivanja Makedonije, o buducnosti zemlje i dr.
AIM: Po mnogim ocenama, na poslednjim lokalnim izborima Vasa partija je postigla veliki uspeh, posebno u dva grada - Tetovi i Gostivar, koji se smatraju centrima politicke aktivnosti Albanaca u Makedoniji. Ovo je, bez sumnje, glavni razlog sto se PDPA zadnjih meseci sve vise pojavljuje kao partner u makedonsko- albanskom dijalogu u Makedoniji. Kako Vi ocenjujete aktuelnu poziciju vase partije?
Arben Djaferi (Arber Xhaferi): Rekao bih da se Partija ua demokratski prosperitet Albanaca sve vise pojavljuje u ulozi sugovornika u makedonsko - albanskom dijalogu zbog redice faktora, a u prvom redu jer: a) u Makedoniji ima tradicionalnih nekompabilnosti izmedju nacionalnih interesa, albanskih i makedonskih; b) PDPA prodire duboko u sustinu ove nekompatibilnosti i sve vise povecava svoje glasacko telo koje se identifikuje sa ovim politickim idejama, sa ovim politickim ciljevima i sa ovom metodom rada; c) PDPA je ponudila svoju, vec formiranu, politicku teoriju koja osporava stvaranje nove drzave, Republike Makedonije koja se ostvarila na osnovu prava za spoljnu samostalnost, znaci secesije, prihvatajuci samo prava koja je nidila bivsa Jugoslavija ali ne i obaveze koje proizlaze od njenog raspadanja. aktualna konjuktura, koja je sa ciljem osamostaljivanja Makedonije preuzela obavezu da ispuni zahteve Haske konferencije, ucinila je suprotno: pomocu principa majorizacije, u tipicno Milosevicevksoj varijanti "jedan covek jedan glas", nametnula je Albancima Ustav, a onda trazi njihovu lojalnost prema Ustavu koji oni nisu glasali, da bi na kraju puta, sa tarnsparentnim cinizmom ponudili dijalog u institucijama sistema koji bezuslovno treba postovati ustavnu premisu. Ovaj iskrivljeni krug u medjuetnickim odnosima je proizvod one svesti koja je spremna do krajnosti da manipulise sa ljudima, sa principima, sa realnoscom, sa nasledjima. Polazeci od ovoga mi glasno konstatujemo cinjenicu da Makedonija nije ispunila obaveze koje je imala prema Albancima u sferi skolovanja, upotrebe jezika, simbola, olaksavanje slobodne komunikacije u nacionalnom prostoru i dr.
Ocenjujuci ove zloupotrebe kao izvor medjuetniskih tenzija u Makedoniji, kao projekat koji degenerise, rastvara perspektivu Albanaca u sistemu, PDPA je ponudila drugi pravac razvoja:
Prethodni dogovor dve zajednice o medjusobnim pravima i obavezama, o modelu drustvene formacije, o interesnoj sferi i o ostalim relevantnim pitanjima za drustvo. Ovaj dogovor treba da predvidi kategoriju nasledjenih prava Albanaca, medjunarodne konvencije, demokratska prava i konacno kategoriju ljudskih prava;
Da se napise ustav koji ce u sebi sadrzati premise dogovora za novu drustvenu formaciju koja se stvara upravo u ovom historijskom kontekstu;
Da se stvore realni uslovi za lojalnost svih gradjana ka novoj formaciji stvorenoj na osnovu volje, t.e. prethodnog zajednickog dogovora.
Jedino se ovakvim tokom Makedonija se moze izgraditi kao stabilna drzava sa dobrim perspektivama za dalji razvoj.
AIM: Za vreme izbora gradonacalnika Tetova postigli ste "historijski dogovor" sa glavnim konkurentom vase partije, PDP, sto je izazvalo zabrinutost u makedonskoj javnosti zbog "opasnosti od homogenizacije Albanaca". Da li zaista postoji mogucnost homogenizacije albsnkih partija u Makedoniji ili je ovo bio samo jedan pragmatican dogovor za jednokratu upotrebu?
Arben Djaferi (Arber Xhaferi): Nacionalno pitanje Albanaca u Makedoniji jos nije reseno. Makedonska ponuda ne zadovoljava nikoga, pa ni njihovog koalicionog partnera, PDP. Sve albanske partije po ovom pitanju imaju programsku bliskost, ali razlikuju se po nacinu vodjenje politike i po metodi rada. Nije rec o "historijskom "dogovoru niti o opasnoj homogenizaciji Albanaca, vec o ispunjenju jednog prethodnog uslova o fer-pleju postignutog na pocetku izbora. Makedonski protivkandidat je pripadao staroj garnituri makedonskih politicara iz vremena koja se ne zaboravljaju lako, a koji su albanskom narodu ponudili divlje politicke diferencijacije, neprestana sledjenja, mesane razrede u skolama, hapsenja itd. Makedonski kandidat je bio vulgaran simbol makedonske rigidnosti i glavne zasluge za ovo jedinstvo ima on, nekadasnji zao duh antialbanske politike koja se sa velikom rigoroznoscu vodila nakon 1981 godine u Makedoniji.
Homogenizacija Albanaca u Makedoniji nece uslediti nakon ovog pragmaticnog dogovora za jednokratu upotrebu, kako tvrdite vi, vec nakon opste konstatacije da je makedonska ponuda prevara. Ukoliko se u Makedoniji ne popravi ponuda tako da Albanci mogu naci sebe u ovom sistemu onda ce zapoceti ne samo proces homogenizacije Albanaca nego ce se otvoriti i druge opcije sa naglaskom - secesionisticke. Ovo su prirodni procesi.
AIM: Bilo po unutrasnjim, bilo po spoljnim ocenama, medjuetnicki odnosi ostaju glavni problem Makedonije, a posebno odnosi izmedju Makedonaca i Albanaca kao druga zajednica po broju. Kako vi ocenjujete ove odnose i koji su po vama nacini rasresenja sporova koji opterecuju njih?
Arben Djaferi (Arber Xhaferi): Nema sporova u medjuetnickim odnosima, znaci medju Makedoncima i Albancima kao druga zajednica po broju stanovnistva. Postoji spor medju Albancima i makedonskih pretstavnika ili konjukture koja vosi ovu drzavu. Logicno i prakticno Albanci nemaju zahteve koji suzavaju zivotni prostor Makedonaca ili dodiruju njihove fundamentalne interese, njihovu nacionalnu pripadnost, historijsko nasledje, postojece granice, institucije, itd. Albanci imaju zahteve u pravcu stvaranja prostora za njihov razvoj u okviru novog sistema. Makedonci ne mogu imati ni moralnu, ni politicko, ni nacionalno, ni civilizacijsko pravo da suzavaju prostor i prava Albanaca. sadasnja politika Makedonije koja se nadogradjuje na humusu nekadasnjeg komunistickog ekskluzivizma, stvara ove antagonizme da bi potvrdila dozivotno njihovu vaznost, njihovu neophodnost za buducnost Makedonaca, Makedonije i stabilnosti u regionu. Ciklicno uvelicavajuci albansku opasnost, satanizirajuci politicke partije kao radikalne, ekstremne, nacionalisticke, mladi makedonski ekskluzivisti dizu svoju cenu i znacaj na unutrasnjem i spoljnom trzistu. Problem Makedonije jeste politika struktura koje su uspele da se odomoce u demokratskom kontekstu. Oni i samo oni destabilizuju Makedoniju.
AIM: Pre izvesnog vremena americki Stejt Department je objavio saopstenju o medjuetnickim odnosima u Makediniji koju su mnogi procitali kao opomenu najavama PDPA o formiranju regiona u opstenama gde je ona osvojila lokalnu vlast, posebno u regionu Pologa koji povezuje Tetovo i Gostivar. Kako Vi komentirate to?
Arben Djaferi: Obicno izjave pretstavnika Stejt Department lice na pretskazanja Delfe, sto znaci da su toliko uopstene da svaka interesna grupa, bilo sa antagonistickim pozicijama nalazi sebe u njima. Ovi stavovi su politicki cisti, oslanjaju se na principima medjunarodnog prava, na razne konvencije i uglavnom izrazavaju americku zabrinutost za mir na kugli zemaljskog, za razvoj ili zastoj demokraciji. Makedonski mediumi, koji su postali direktni glasnogovornici politike makedonske vrhuske koja satanizira albanske zahteve kao radikalne, separatisticke, federalisticke, stvorili su utisak da pretstavnik americke drzave salje poruku PDPA, samim tim povecavajuci vaznost ove partije u planetranim razmerima. Mi ne mozemo dopustiti sebi ovakav narcizam vec zelimo da objasnimo ovu relaciju: Vlada i makedonski mediumi sataniziraju zahteve Albanaca, makedonska diplomatija prenosi ovu ideju na medjunarodnom planu zloupotrebljavajuci na ovaj nacin sistem koji se uglavnom stavlja u funkciji makedonskih nacionalistickih interesa. Medjunarodni pretstavnici, naravno prevareni, zauzimaju stav u odnosu na satanizirane teze makedonske politicke vrhuske a ne u odnosu na stvarne zahteve Albanaca. Iz ove situacije, u buducnosti ce pronici hitna potreba da Albanci stvore sopstvenu diplomaciju u cilju pravilnog informiranja madjunarodne javnosti o njihovim zahtevima koji nisu ni separatisticki, ni federalisticki, ni radikalni.
Regionalizacija je neophodnost pluralnih, demokratskih decentraliziranih sistema. Konacno, regionalizacija, pa cak i federalizacija su evropski projekti i niko ne moze zaustaviti ove procese. Oni koji apsolutiziraju samo jedan interes, bilo on nacionalan ili ideoloski, samim tim centraliziraju vlast da bi lakse kontrolirali realizaciju ove ideje u svim parametrima sistema. Ova melodija vec je odavno islusana.
AIM: Pitanje Tetovskog Univerziteta, odnosno njegova legalizacija, tri godine nakon njegovog osnivanja cini se da nije se pomerilo sa mesta. Makedonska Vlada uporno odbija njegovu legalizaciju, a sa druge strane sledece godina zavrsava prva generacija studenata sa diplomama koje Vlada odbija da prizna. Gde vasa partija vidi resenje ovog problema?
Arben Djaferi: Sa osamostaljivanjem Makedonije, Albanci Makedonije su bili otseceni sa nacionalnog stabla, sa Kosova, gde su oni realizirali neke potrebe u polju obrazovanja, kulture, biznisa, sto nisu mogli ostvariti u Makedoniji. Ovo je nepobitan fakt koji nije izmislila nijedna politicka partija ili interesna grupa.
Sa osamostaljivanjem Makedonije mnogi ASlbanci su postali apatridi jer su izgubili staro drzavljanstvo a novo im nisu davali. I ovo je nepobitna cinjenica. Sa osamostaljivanjem Makedonije Albanci su izgubili nasledjena prava kao sto su: status drzavotvornog naroda, upotreba jezika sve do Parlamenta, upotreba nacionalnih simbola itd. I ovo je nepobitna cinjenica.
Konacno, sa osamostaljivanjem Makedonije nije ispunjena obaveza preuzeta iz medjunarodne zajednice, odnosno iz Haske konferencije o bivsoj Jugoslaviji, da se etnickim zajednicama koje su ostale izven stabla nadoknade izgubljena prava, bilo preko specijalnog statusa ili preko drugih formi.
Univerzitet na labnskom jeziku u Makedoniji pripada nasledjenim pravima, pravo koje su oni izgubili u Makedoniji njenim odvajanjem iz bivse Jugoslavije, sledstveno Kosova. Medjunarodna zajednica, odnosno sama vlada Makedonije, trebala je automatizmom, bez uzaludnih pregovora, bez napreganja, priznati Albancima izgubljena prava, prava nasledjena iz bivseg sistema. Ovo bi bilo prirodno, civilizacijsko i nimali radikalno. Ako ovo ne ucine oni sami, onda nama preostaje da nadjemo puteve da uverimo ove faktore da se sloze sa opravdanim zahtevima Albanaca.
AIM: Cini se da je madjunarodna zajednica i dalje jako zainteresovana za resavanje medjuetnickih problema u Makedoniji. Kako vi gledate na ulogu medjunarodne zajednice u vezi sa resavanjem ovih problema u Makedoniji?
Arben Djaferi: Medjunarodna zajednica je, sa jednim delom svoje kreativne energije koju ima u obilju, zainteresovana za resavanje medjuetnickih problema u Makedoniji, jer njihovo neresavanje bilo zbog kaprica politicke konjukture, njihove politicek javnosti ili kvazi nacionalnih interesa, stvara konfliktne situacije sa nepredvidljivim posledicama za mir u regionu. Standardi i sistem vrednosti medjunarodne zajednice su u stalnom raskoraku sa standardima i vrednostima vlade i lokalnih politickih partija. Problem lezi kod ovih zadnjih koji ne uspevaju da uspostave produktivnu komunikaciju sa ovim sistemima.
Ovi mali lideri shvataju samo sebe a ne i medjunarodnu ponudu. One postkomunisticke drzave koje su imale razvijenu civilizaciju lakse su uspeli da uspostave ovu direktnu komunikaciju i danas nemaju velike probleme u procesu tranzicije. Milosevic, Gligorov, i drugi uzurpatori nacionalnih tvrdina, suzavaju prostor sanitarne intervencije medjunarodne zajednice istovremeno kontaminirajuci nju sa njihovim anahronim idejama. Cesto puta pacienti sami otezavaju nepostednu pomoc od strane lekara. I u politici se dogadja isto. Sa druge strane novoformirane politicke partije, sa velikim problemima u strukturuzaciju, sa financijama, sa svojim ljudskim potencijalima ne mogu da odrze zivu, uvek otvorenu, ovu komunikaciju sa medjunarodnom zajednicom i ovi prekidi ostavljaju znacajne posledice. Vrlo je lako, bilo zbog apatije orijentalnog mentaliteta, bilo zbog intelektualne nemarnosti, bilo zbog iluzornih ambicija, bilo zbog naivnih pokusaja da se instrumentaliziraju medjunarodni faktori, da se on optuzi zbog nerealiziranja projektiranih zelja od strane raznih sivih krugova koji su nekompatibilni sa njihovim vrednostima. Problem je u njihovim projektima a ne u ponudi medjunarodnog faktora.
AIM: Kako gledate na perspektivu Makedonije u balkanskom u untrasnjem kontekstu, multietnickom, koji se na kraju krajeva cesto poklapaju, upravo u etnickom momentu?
Arben Djaferi: Makedonija ima perspektivu ako polozi ispit politicke mature, ukoliko se stvarno demokratizira, ukoliko se decentralizuje, pluralizuje, ako resi unutrasnji zivi problem - albansko pitanje. Ukoliko postigne unutrasnji politicki i etnicki konsenzus, Makedonija ima realnih izgleda da pretvori svoj hendikep u geostrategijski kvalitet.
Sto nestabilnija bude ona to vece ce biti spoljne i untrasnje aspiracije. Sto stabilnija i perspektivnija bude to ce veca biti podrska unutrasnjih i spoljnih faktora.
Njena perspektiva zavisi od oslobadjanja energije i potencijala svih njenih gradjana a ne privilegovanih, bilo u nacionalnom bilo u politickom aspektu. Ovu energiju i potencijal blokira sadasnja politicka konjuktura koja o nacionalnom pitanju ima anahronicne koncepte iz 19-tog veka.
Razgovarao: IBRAHIM MEHMETI