BALKANIJA JE KORAK KA NEZAVISNOSTI

Intervju sa Bajramom Kosoumi, podpredsednikom Parlamentarne partije Kosova

Bajram Kosumi, jedan od podpredsednika Parlamentarne partije Kosova, koji je krajem prosle godine predsednicko mesto preustio kosovskom Mendeli Ademu Demaciju, za AIM govori o motivima iznetog projekta o asocijalciji Srbije, Crne Gore i Kosova, koju je Demaci nazvao Balkanija, odnosima Demacija i srpske opozicije, dijalogu sa srpskom stranom, metodama dolaska do proklamovanog cilja albanskog naroda sa Kosova...

AIM - Gospodine Kosumi, kao procenjujete politicki projekat predsednika vase partije Adema Demacija, o stvaranju neke nove asocijacije, koju on naziva Balkanija i zbog cega upravo je ona plasirana u ovom trenutku?

KOSUMI - Ovaj Projekat se upravo sada pojavljuje zbog toga sto se problem Kosova sve vise priblizava, na neki nacin, svom "finisu" i ovo je jedan od osnovnih elemenata. Drugo, svi medjunarodni centri odlucivanja, sve su dalje od toga da problem Kosova vide u pravim dimenzijama i sve vise vrse pritisak na albansku stranu da prihvati neko resenje u okviru Srbije. Zato je ovo bio pokusaj da se privuce paznja ove javnosti u odnosu na ozbiljan problem koji postoji na Kosovu. To je i tentativa gospodina Demacija, ne samo privuce paznju, vec i pridobije podrsku dela medjunarodne javnosti za nezavisnost Kosova. On smatra da, neki od tih centara, ocuvavajuci odluke Dejtona i angazujuci se za slobodu albanskog naroda, mogu imati vise razumevanja za nezavisnost Kosova. S druge strane, radi se i o nastojanju da se pridobije i deo srpske i crnogorske politicke javnosti, kako bi, kada budemo seli za pregovaracki sto, ako SPS ili Milosevic ni na koji nacin ne budu pristali da razgovaraju o nezavisnosti Kosova, mozemo reci medjunarodnim centrima odlucivanja da "ovi ne zele da razgovaraju, ali da mi imamo druge srpske sagovornike, koji su spremni da prihvate ovo resenje"... Simbolicki, ovo je nastojanje Demacija da albanska "kola", koja naveliko klize nizbrdo, ovim konceptom privremeno stopira ovaj pad, pa bilo to i zrtvujuci i samog sebe. Uostalom nije uopste lako, za ozbiljnog politicara na Kosovu, da uopste sada izadje sa ovakvim konceptom.

AIM - Ali, zar to nije u suprotnosti sa albanskim izjasnjenjem?

KOSUMI - Ne. Mislim da ovaj Demacijev koncept nije u suprotnosti sa plebiscitarnim izjasnjenjem naroda na Referendumu. Mozda i nije potrbno da ponovim pitanje koje je tada bilo postavljeno: Da li ste za nezavisnu drzavu Kosovo sa mogucnoscu ujedinjenja u federaciji ili konfederaciji sa drugim drzavama, gde se uopste ne odredjuje o kojim se to drzavama radi, vec se ostavlja otvorena mogucnost za stvaranje takvih veza. Ovo je politicki koncept Referenduma i zato ovaj koncept nije u koliziji ni sa Referendumom niti sa Ustavom Republike Kosovo. U osnovi ovog koncepta je nezavisnost Kosova.

AIM - Pre izvesnog vremena, u intevrvjuu koji ste dali niskim "Narodnim novinama", u nekim beogradskim medijima je preneto da ste izjavili da bi stvaranje konfederacije znacilo "kraj iluzija Albanaca za stvaranje nezavisne drzave"?

KOSUMI - Da, secam se da sam ovim novinama dao intervju i bio je to korektno objavljen, osim u ovom delu. Dakle, kod ove recenice koju nisam izrekao, niti sam je mogao iskazati na ovaj nacin, jer albansko angazovanje za nezavisnost nije iluzija, vec realnost. Ja mislim da Albanci imaju sansu da ostvare svoju drzavu. Bila je to deformacija mog misljenja.

AIM - Kako je onda glasila Vasa izjava?

KOSUMI - Ja sam priblizno ovako rekao: U nekom savezu drzava Kosova, Srbije i Crne Gore - i Albanci i Srbi gube po nesto, ali i dobijaju po nesto. Albanci gube nadu da u ovom trenutku ostvare svoju punu nezavisnost, ali dobijaju njihovu drzavu, koja im omogucava da kada oni to pozele, kada to bude u njihovom interesu udju ili izadju iz saveza sa drugim drzavama. S druge strane, Srbi gube koloniju Kosovo, ali dobijaju suseda u kojem mogu ostvariti svoje realne, a ne svoje imperijalsiticke interese. Ovo je ono sto sam odprilike rekao.

AIM - Ideja o konfederaciji dolazi kao odgovor na nemogucnost realizacije stremljenja albanskih politickih partija. Da li mislite da je neostvarljivo ono za sta su se do sada zalagale?

KOSUMI - Opet cu reci da ne mislim da je to za sta su se zalagale politicke partije neostvarivo, da bi se njihovi zahtevi smanjili na neki konfederalni status, kako bi to bilo ostvarljivo. Ne mislim tako, kao sto rekoh, koncept konfederacije se u osnovi ne razlikuje od referendumskog pitanja. Ova ideja je rezultat nametanja okolnosti, kako ce ziveti nezavisna drzava Kosovo. To nije srz koncepta, vec njegova druga strana, a prva strana je nezavisnost. I to je rezultat nametanja konferencije u Dejtonu, koji je bio, ruku na srce i ranije prihvacen u svim medjunarodnim aktima o nemenjanju granica, ali u Dejtonu se na poseban nacin govorilo o drzavama, koje su proizasle iz bivse Jugoslavije. Pogledajte Srbe u Bosni. Ratovali su pet godina i dobili svoju drzavu. Medjutim, u Dejtonu im je oduzeto pravo da proklamuju i ostvare tu drzavu. Oni su bili primorani da priznaju spoljne granice BiH. Medjunarodna zajednica svakim danom sve vise priznaje tvorevinu, koju mi ne priznajemo - SRJ. Kosovo tretira kao sastavni deo te SRJ, konkretno kao sastavni deo Srbije, Kosovo nema medjunarodni subjektivitet. I to je nova cinjenica, pred kojom ne moze zatvarati oci nijedan pametan politicar. Ne moze se igrati sudbinom naroda na slepo.

Pre Dejtona je moglo mnogo toga da se uradi, ali nije iskoriscena prilika. Zato albanski politicari sada treba da promisle kako da stvore nove okolnosti, da budu inventivni, da stvore nesto novo na Kosovu, kako ne bi dosli u konflikt sa stavovima medjunarodne zajednice, jer bi smo tako slomili sopstvenu glavu. Ali, s druge strane da istovremeno ostvarimo i svoju nezavisnost. Nije politika samo "politicki zahtev", to nije politika, citiram "najbolje resenje za Kosovo je nezavisna i suverena drzava itd. itd"... to su parole. Politika je politicka cinjenica. Ono sto se uspeva da se ostvari na terenu. Ja mislim da je najbolje resenje ujedinjenje sa Albanijom, jer bi to smirilo albanske probleme, medjutim, to je u ovom trenutku neostvarljivo. U ovom trenutku, za albance je znacajno da ne budu tretirani kao manjina i sastavni deo Srbije. Mi smo sada u takvoj poziciji, da ne mozemo birati sta je bolje za Albance. Mi treba da se bezuslovno potrudimo da ne ostanemo u okviru Srbije. Stvoranje nase drzavne okosnice, u vezama sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, Srbijom ili Albanijom, ostaje drugorazredno pitanje, ali mi treba da platimo cenu, ako medjunarodna zajednica prizna nezavisnost Kosova. Ako su oni na to spremni i da garantuju tu nezavisnot, moramo da prihvatimo obavezu da smo u stanju da cuvamo granicu i da prihvatimo ili da udjemo u razgovore za neki eventualni savez balkanskih drzava.

AIM - Da se vratimo malo u vreme, kada je PPK zahtevala aktiviranje albanskog otpora, sto je kulminiralo dolaskom Demacija na celo vase partije. Stice se utisak da je opao taj intenzitet?

KOSUMI - Mozda je opao i pod uticajem onoga sto se desava u Albaniji. Inace u biti nije opao, jer mi paralelno radimo na dva tri projekta. No, ipak se takav utisak moze steci, jer uslovno receno, oponenti koncepta PPK i Demacija su uvek mislili da mi zahtevamo da narod izvodimo na ulice. A to je samo jedan petstoti ili hiljaditi deo onoga sto mi podrazumevamo pod aktivnom rezistencijom. I ti nasi oponenti nisu toliko naivni da ne shvataju sta je to aktivna rezistencija, vec su hteli da nas u biti opredstave kao da smo mi radikali, da mi zelimo da zapocnemo rat na Kosovu i to je bila jedan od optuzbi koje su nam se upucivale. Istina je drugacija. Mi smo za radikalizaciju situacije i to ne krijemo. Mi smo za promenu statusa kvo na Kosovu i to ne krijemo, cak se angazujemo da se to i drugi shvate, jer ovakvo stanje ce biti tragicano za Albance. Sama cinjenica da medjunarodna zajednica insistira da mi budemo deo Srbie, jasno pokazuje u kakvo stanje nas je doveo ovaj status kvo. Zato smo za to da se to stanje promeni, da Albanci koriste sve moguce metode i oblike mirne rezistencije.

Mi mislimo da Albanci imaju potencijala da ubede Srbiju i medjunarodnu zajednicu da mogu i trebaju da dobiju svoju drzavu. Nema pada u nasoj aktivnosti, vec smo orijentisani na neke druge projekte, kao sto su rad oko Parlamenta, rad oko Koordinacionog odbora politickih parzija, rad na sirenju partije, a mislim da je to deo naseg ranijeg koncepta o "neophodnosti pomeranja s mesta". Cak je i Demacijev koncept u ovom duhu.

AIM - Posle dolaska Demacija na celo partije, Parlamentarna partija Kosova je promenila i svoj Program, u kojem nije samo odredjen politicki satus Kosova?

KOSUMI - Mislim da je program PPK jedan od najboljih Programa koji moze imati jedna partija, ne samo na Kosovu vec i uopste na Balkanu. To je jedan od modernijih Programa. Uzmimo npr., prvo poglavlje gde je zactrtano angazovanje za stvaranje partije, kao jednog tela koje okuplja ljude ne koji misle isto, vec kreativne ljude, dakle one koji pruzaju kvalitet. To znaci da je to neideoloska partija, sto predstavlja jedno od najmodernijih misljenja i ideja u modernoj filozofiji ovog veka. A sto se tice politickog statusa, slazem se sa vama. Nije odredjen jasno, ali mislim da je to stvar programa politicke platforme neke partije. U programu PPK se jasno kaze da cemo se angazovati da albanski narod zivi slobodno kao i svi drugi narodi. Mislim da je to u duhu jednog politickog programa.

AIM - Vasa partija je cesto optuzivana. Izmedju ostalog, Vas predsednik se optuzuje da je veoma blizak sa srpskom opozicijom. Ako je to tako, u kojim je oblicima izrazena ova bliskost?

KOSUMI - Srecom, nekada sam ja bio meta ovih optuzbi, dok je danas to novi predsednik Demaci, znaci da nije problem kod licnosti, vec politickih koncepata partije. Ne, mi nismo bliski sa srpskom opozicijom. Demaci je podrzavao demonstracije, posebno studenata u Beogradu, ali to ne znaci da je blizak sa politickim konceptima srpske opozicije. Demaci ih je podrzavao jer su se oni angazovali za rusenje diktatora Milosevica, za rusenje diktatorskog rezima, a sto bi i nama, naravno, islo u prilog. To ne bi bilo u suprotnosti sa nasim interesima. Bedne su politicke greske misljenja, da je bolje da ostane taj diktator, jer je ceo svet protiv njega. Medjutim, mi ipak znamo ko su vodje srpske opozicije. Na zalost, te vodje su tokom citave svoje politicke karijere igrale igru kameleona i trudili su se da imitiraju Milosevica. Tacno je da je jedan diktator los, ali i onaj ko se trudi da ga imitira je isto tako los. Mislimo da za sada opozicija u Srbiji nema pravog vodju. Eventualno bi se moglo drugacije govoriti o Vesni Pesic, ali i ona kao i njene kolege Djindjic i Draskovic, cim se priblize fotelji, menjaju koncepte i ponovo se u odnosu na Kosovo ponasaju kao prema koloniji.

To znaci da nas za ovakve vodje opozicije i ovakvom opozicijom nista ne vezuje. Ova opozicija ce tretirati Kosovo isto kao i SPS, jer i oni se bore za vlast. Ipak, ja pozdravljam Saopstenje koalicije ZAJEDNO, da su spremi da razgovaraju bez ikakvih preduslova. Ipak je to korak napred. To znaci eliminisanje mogucnosti izbijanja rata na Kosovu, i s druge strane, to je smanjivanje karte na koju igra DSK i predsednik, da "ne treba nista uciniti sto moze dovesti do izbijanja rata". Mogu jos nesto reci. Istina je da posebno g. Demaci ima kontakata sa raznim politickim i intelektualnim snagama u Srbiji, ima uticaja kod njih i one imaju razumevanja za pravo albanskog naroda na samoopredeljenje. Ali, na zalost, te snage nemaju velikog uticaja na politicka kretanja u Srbiji.

AIM - Vi se angazujete za dijalog, a s druge strane bili ste najveci kriticari Sporazuma Milosevoc - Rugova za normalizovanje stanja u obrazovanju na albanskom jeziku, Sporazuma koji je ipak bio rezultat nekakvog dijaloga?

KOSUMI - Ne. Dogovor nije bio rezultat dijaloga. To je bio rezultat nametanja srpske politike i kukavicluka g. Rugove. I ako u tom Sporazumu nije precizirano nista esencijalno oko skole, to nije Sporazum. To je samo diplomatski dobitak za Milosevica i on je to odlicno iskoristio. Ja znam da je bilo pokusaja da se ovaj Sporazum postigne uoci Dejtona, kako bi Milosevic s njim tamo i otputovao. Na srecu, tada se to nije dogodilo, to se desilo kasnije i Milosevic je to koristio i cedio kao limun, i sada mu vise nije potreban.

AIM - Na pragu ste susreta u Njujorku, a ucesce na njemu Demaci je prvo odbio, a onda povukao tu odluku. Zbog cega?

KOSUMI - Nije stvar do nas, nego do organizatora. On je mislio da organizuje ozbiljan susret, a pripremao ga neozbiljno. Pozvao je pet predstavnika Albanaca i sedam Srba. Demaci je svojim pismom privukao paznju g. Kasoffu, da ako je to ozbiljan susret, u kojem mi ipak zelimo da ucestvujemo onda se mora ozbiljno i pripremiti. Treba da se regulise paritet medju ucesnicima i mi smo to uslovljavali sa jos jednim ucesnikom, upravo jednim clanom PPK. Prvi odgovor je bio negativan, obrazlozen finansijskim pitanjima, medjutim, mi smo bili kosenkventni u nasim stavovima. Zatim je dosao pozitivan odgovor i zato cemo ucestvovati.

AIM - U medjuvremenu, dve druge inicijative za albansko

• srpske susrete, na Brezovici i Crnoj Gori su propale, uz obrazlozenje da se ne mogu odrazati zbog dogadjaja u Albaniji. Da li je to zaista bio glavni razlog, ili...?

KOSUMI - Samo zbog dogadjaja u Albaniji. Susret je trebao da se odrzi izmedju srpskih i albanskih intelektualaca na Brezovici i mislim da je to bio dobro osmisljen susret. Zelim da zahvalim organizatorima, jer mislim da bi takav susret imao pozitivne efekte. Odgodjen je zbog veoma teskog stanja u Albaniji.

AIM - A susret u Crnoj Gori?

KOSUMI - Nemam dovoljno informacija, ali posto se nije odrzao susret na Brezovici, ne bi imalo efekta ni odrzavanje ovog. Mislim da su razlozi bili isti.

AIM - Kada smo kod dogadjaja u Albaniji, namece se pitanje da li slabi poziciju Kosova tamosnjom situacijom?

KOSUMI - Mozda je potrebno da spomenem dve teze koje se artikulisu u albanskom politickom misljenju na Kosovu, oko ovog pitanja. Prva teza, koja je stara koliko i sam problem Kosova, dakle jos od godine 1912. po kojoj je Albanija glavna podrska svakog politickog pokreta za nezavisnost Kosova. Ja sam jedan od pobornika ove teze. Mislim da kada ne bi postojala Albanija 1981., 1989., sudbina Kosova bi bila drugacija. U zadnje vreme se elaborira, po malo stidljivo i druga teza, da je Albanija - Albanija, a Kosovo - Kosovo. Ona je jedna drzava, a mi smo druga drzava i nemamo vise niceg zajednickog osim susedstva. To je nategnuta i nerealna teza, cak mislim da su bivsi Jugosloveni, titisti, investirali mnogo u ovu tezu. Ako se secate koliko je galame stvarano posle 1981. godine, oko toga da su Albanci na Kosovu "Siptari", dok su Albanci u Albaniji "Albanci", da su dve nacije itd., itd. To je opasna teza.

Medjutim, da se vratimo problemu. To sto se desava u Albaniji direktnio utice na politicku, medjunarodnu i pregovaracku poziciju Kosova. Srbi su to odmah osetili i to nisu krili, cak su i radosno pominjali, kao sto su to radile i neke politicke vodj, uglavnom opozicije i u raznim institucijama, kao sto je npr., Predrag Simic, koji su pozivali da upravo u ovom trenutku treba da zapocne dijalog oko Kosova, jer su racunali na slabiju poziciju Kosova, zbog dogadjaja u Albaniji. I to je realno tako. Stabilna Albanija je mnogo jaca podrska za Kosovo. Albanija predstavlja politicki faktor na Kosovu i Kosovo predstavlja politicki faktor u Albaniji. Ne moze se nesto desavati u jednoj ili drugoj, ili u Makedoniji, a da se to ne reflektuje u ostala dva dela. Medjutim, mislim da u ovim trenucima Albanci na Kosovu pokazuju odlucnost i hrabrost, koju mozda nisu imali do sada, kako se ne bi dozvolilo da se prejudicira pozicija Kosova. Navescu analogiju. Mahatma Gandi nikada nije dozvolio da se potpise neki sporazum sa Englezima kada je bio u defanzivi, ali je nudio sporazum samo kada je bio u ofanzivi. I zato Albanci treba da izadju sa projektima koji ce da primoraju Srbiju da odgovara, a ne da se mi bavimo konceptima Srbije.

AIM - Dogadjaji u Albaniji, kao da su stvorili podelu u stavovima politicara na Kosovu. U tom smislu bila je malo cudna podrska, koju je Demaci dao Berisi posle proglasenja vanrednih mera, kada je istakao da je "pobedila demokratija"?

KOSUMI - Iskreno cu vam reci. Maja prosle godine, kada su zavrseni parlamentarni izbori u Albaniji, PPK je bila jedina koja je isticala da je bilo neregularnosti na tim izborima. I mi smo bili meta vredjanja i niskih napada - da smo prosocijalisti itd. U to vreme predsednik Rugova, pre nego sto su proglaseni definitivni rezultati, cestitao je Berisi i izjavio da su izbori bili besprekorni. Ako su oni bili besprekorni, onda zbog cega je godinu dana kasnije izasao sa zahtevom za novim izborima? Ali, ako s druge strane nisu bili besprekorni, zbog cega nije zahtevao otklanjanje neregularnosti, vec su nastupali protiv nas. A ja vam kazem da smo tada branili ne Socijalisticku partiju, nego istinu, a i sada kada smo izasli sa nasim Saopstenjem, mi smo branili istinu, a ne Salji Berisu. Jer smo smatrali da se u Albaniji desila anarhija. I vise se nije postavljalo pitanje, da li se slazemo ili ne sa Salji Berisom. To je bilo beznacajno. Vazna je bila zastita drzavnih institucija u Albaniji. Da li je trenutno Salji Berisa predsednik, ili neko drugi, to je pitanje samih Albanaca, pitanje glasa, a ne puske, jer sama cinjenica da se izlazilo i zahtevala ostavka Berise, i da to se podrzavalo i na Kosovu, znaci gaziti po onim postignutim rezultatima, koji su stvoreni u poslednjih sedam godina.

Vec sedam godina, Albanija nastoji da stvori demokratski poredak i sada odjednom se uzima oruzje i on rusi. To je neprihvatljivo. Medjunarodna zajednica je tu pocinila jednu od najvecih gresaka, u ovoj polovini veka u odnosu na Albance.

AIM - U ovoj situaciji u kojoj se nalaze Albanci, koliko ste optimista za resavanje albanskog pitanja?

KOSUMI - JA sam uvek bio veliki optimista. To sto se desava u Albaniji, i da kazem politicko neznanje gradjana na Kosovu, poceli su da relativizuju moj optimizam. Jednostavno zelim da budem realista. Albanija ulazi u razdoblje duge destabilizacije, nije to pitanje jedne ili dve godine, vec se plasim da ce to biti dug period neke poluanarhije, u kojoj ce razne politicke i vojne grupacije, snagom nametanja oruzja, uvek pokusavati da ruse vlade, da stvaraju druge vlade, da otcepljuju neki deo i da progalasavaju kojekakave principate i autonomije u Albaniji. Na neki nacin, plasim se da ce doci do ponavljanja 20 - tih godina u Albaniji. I zna se kako je to zavrsilo. Dosao je jedan diktator, dosao je Ahmet Zogu.

S druge strane, ni na Kosovu situacija nije dobra. Albanci su sve manje u stanju da misle van njihovog uzeg interesa. Ova porazavajuca politika, koja se vodi vec sedam godina na Kosovu, stvorila je osecaj ponizavanja, ugodnog robovskog zivota i potrebna su velika nastojanja, da se ovo stanje ponovo prevazidje. Ali, polazeci od ostalih cinjenica ili mog uverenja, da kraj ovog i pocetak narednog veka pripadaju Albancima, verujem da ce se naci putevi mogucnosti, da spasimo nasu nacionalnu supstancu i stvorimo sigurnu osnovu da se ova supstanca normalno razvija i napreduje.

Besim ABAZI

aim/pri/pubs/vo