SVAKO IGRA SVOJU IGRU

U susret srpsko-albanskom dijalogu u Njujorku

AIM, BEOGRAD, 4. 4. 1997.

Srpsko-albanski razgovori, predvidjeni da se odrze od 7. do 9. aprila u Njujorku pod americkim pokroviteljstvom, zapali su u teskoce jos u pripremnoj fazi. Naime, vladajuca Socijalisticka partija Srbije na samo nekoliko dana pred pocetak razgovora zvanicno je obelodanila preko svog portparola Ivice Dacica da nece ucestvovati u razgovorima. Stav SPS-a je da se razgovori o toj temi mogu voditi jedino u zemlji jer se problemi vezani za prava nacionalnih manjina moraju tretirati kao unutrasnje pitanje SR Jugoslavije. Osim ovoga, na ovu odluku SPS je svakako uticao najvaljeni tretman koji bi delegacija ove stranke imala kod domacina. Lidere opozicione koalicije "Zajedno", naime, trebalo bi da primi sef americke diplomatije Madlen Olbrajt, dok bi predstavnika SPS-a primili "samo" pomocnik drzavnog sekretara Piter Tarnof i americki izaslanik za Jugoslaviju Dzon Kornblum.

Cini se, medjutim, da to nije osnovni razlog nedolaska u Njujork. Velika medijska prasina koja je pratila najavu odlaska na pregovore, kako na medijima koje kontrolise vlada, tako i tzv. nezavisnih medija, i dalje se odrzava, ali sada u izmenjenom kontekstu. Posle dobre medijske pripreme, gde nije bilo nagovestaja o mogucem odustajanju, javnosti je iznenada pred sam polazak u Njujork saopsteno da je to unutrasnja stvar Jugoslavije! Takav sled stvari ukazuje: prvo, da je vladajuci SPS ove razgovore iskoristio za unutarpoliticke potrebe i, drugo, da je fakticki zapoceo predizbornu kampanju za republicke izbore, koji ce se odrzati ove godine.

Ovakav potez takodje ukazuje da SPS problemu Kosova, po ko zna koji put, prilazi instrumentalno - koristi ga iskljucivo za vlastite potrebe. Cini se da je SPS vaznije da povratkom na tvrde stavove o uslovima razgovora ide u susret novim izborima, nego da fleksibilnijim stavom krene u stvarne razgovore o statusu Kosova i otvori mogucnost za ukidanje spoljnjeg zida sankcija. Dakle, na prvom mestu su stranacki interesi.

Posle visednevnih kontraverznih informacija o tome da li ce ili nece ucestvovati na albansko-srpskim pregovrima iz Njujorka danas stize vest da ce lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic prisustvovati ovim razgovorima. Ovaj opozicioni lider, cija je partija clanica koalicije "Zajedno", proteklih dana je najavljivao da bez SPS nece ucestvovati u razgovorima. Prethodno, on je ucesce uslovio i formom razgovora: ukoliko bi oni imali karakter pregovora ili zvanicnih dogovora, on opet ne bi ucestvovao, jer takodje smatra da se takvi razgovori moraju voditi "na domacem terenu". Drugi lider iz koalicije "Zajedno" Zoran Djindjic, predsednik DS, najavio je odsustvo u razgovorima zbog "gradonacelnickih obaveza", ali ce ovu stranku na njujorskim pregovorima predstavljati profesor dr Miroljub Labus.

Jedino je Vesna Pesic,lider lider GSS,nije dovodila po sumnju svoje prisustvo na srpsko-albanskiom dijalogu ne kalkulisuci sa svojim programskim opredeljenjima gradjanskom opcijom i medjuetickom i nacionalnom tolerancijom ova inace, najmanje uticajne stranke u koaliciji, svojim ucescem na razgovorima ne rizikuje gubitak izborne podrske, jer njena stranka ima imidz gradjanske stranke koja se zalaze za toleranciju, a kod protivnika i imidz "izdajnicke stranke". Draskovic i Djindjic, s druge strane, pak, vodeci racuna o koaliciji, ali pre svega o sopstvenim strankama, vrlo oprezno prilaze razgovorima, vodeci takodje racuna o raspolozenju svojih pristalica, ali i velikog broja "neopredeljenih", potencijalnih biraca..

Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja, koja se sa nacionalnog stanovista smatra ekstremno desnom i koja na razgovore nije ni pozvana, zvanicno je obelodanila pocetak predizborne kamapanje 3. aprila, razgovore u Njujorku je oznacila kao mesto gde ce se vrsiti "razgradnja Srbije". Okruzni odbor Kosova ove stranke istice da je kosovski problem prvenstveno pitanje "maticne srpske nacije i jedne nacionalne manjine", a ne statusa Kosova.

Sto se albanske strane tice, ovo bi trebalo da bude takodje "izborna godina". Naime, za ovu godinu najavljeni su "paralelni" izbori za tzv. parlament "Republike Kosovo". Vodeci racuna o tome albanski lideri su pred najavljeni odlazak u Njujork ostali na svojim pozicijama: lideri DSK, najuticanije stranke kosovskih Albanaca najavili su za razgovore u Njujorku zalaganje za nezavisno i neutralno Kosovo, podjednako otvoreno za Srbiju i Albaniju, dok je Adem Demaci, lider Parlamentarne partije Kosova, najveceg konkurenta DSK, najavio zalaganje za status Kosova kao federalne jedinice u okviru zajednice, kojoj bi se u perspektivi mogle prikljuciti druge balkanske zemlje i koja bi se nazavala "Balkanijom". Mahmut Bakali, kao nezavisni intelektualac, govori o nezavisnosti Kosova. Dakle, sto se albanske delegacije tice postoje razlike u taktickom i metodskom pristupu problemu, ali sto se tice "minimuma ispod kojeg se nece ici"( referendumsko opredeljenje o nezavisnom i suverenom Kosovu) stice se utisak da je postignut sporazum.

Medjutim, kosovski Albanci, za razliku od Srba, vode racuna i o "medjunarodnoj zajednici", prihvatajuci u nacelu razgovore, odnosno ne minirajuci ih u samom zacetku (sa izuzetkom "zatezanja" od strane Demacija vezanih za proporciju srpsko-albanskih predstavnika). Srpska strana pre svega vodi racuna o predstojecim izborima, kratkovido zanemarujuci ocekivanja "medjunarodne zajednice" (pre svih Amerikanaca), ali i cinjenicu da su njene pregovaracke pozicije posredno ojacale zbivanjima u Albaniji, odnosno da su tim zbivanjima oslabile pregovaracke pozicije kosovskih Albanaca, narocito one zasnovane na ekstremnim zahtevima (vise niko gotovo i ne pominje radikalnu Cosijinu varijantu o pripajanju Albaniji).

Umesto da to, kao i stav "medjunarodne zajednice" da je Kosovo unutrasnja stvar SR Jugoslavije politicki iskoristi, srpska strana svojim "formalizmom" propusta jos jednu sansu da preuzme diplomatsku ofanzivu i krene odlucno u resavanje ovog pitanja koje je od vitalnog nacionalnog interesa.

Zoran Lutovac (AIM)