ALBANCI U NJUJORKU

Nakon otkazivanja srpsko - albanskih skupova na Brezovici i u Kotoru, u Crnoj Gori, izgleda da ce ipak, najozbiljnija incijativa za pokretanje srpsko-albanskog dijaloga biti Okrugli sto u Njujorku od 7. do 9. aprila, u organizaciji "Projekta za etnicke odnose". Najavljivan kao skup dobre volje gde ce se razmotriti "konkretna pitanja" u srpsko - albanskom sporu, skup u Njujorku, planiran za drugu polovinu decembra prosle godine, bio je odlozen zbog tada komplikovanja situacije u Srbiji. Prema Aleni Kasoffu, predsedniku Projekta za etnicke odnose, tada je trebalo prevashodno razmatrati pitanja iz oblasti obrazovanja i zdravstva. Medjutim, kako su tada obrazlagali albanski predstavnici, "posle potpisivanja Sporazuma Milosevic - Rugova o normalizaciji nastave na albanskom jeziku, i nakon dugih najavljivanja mogucnosti za pokretanje pitanja zdravstva od strane srpskih vlasti, odredjene teme od strane organizatora su vec na neki nacin bile "apsolvirane"". S tim u vezi zapocele su diskusije i iznosile se verzije o mogucim temama razgovora, na ponovo planiranom njujorskom skupu.

Nakon prvog otkazivanja, doslo je i do promena na listi ucesnika. "Spektakularan" povratak Adema Demacija u politicki zivot Kosova, i njegovo imenovanje za predsednika Parlamentarne partije Kosova, druge po velicini partije kosovskih Albanaca, naterao je organizatora da posalje pozivnicu na Demacijevu adresu. Tako se broj albanskih ucesnika popeo na pet. Uz Demacija, u Njujork je trebalo da putuju i Fehmi Agani, Hydajet Hyseni, Veton Surroi i Mahmut Bakalli. Bliski krugovi Demokratskog saveza Kosova tvrde da je do ukljucivaja Demacija doslo nakon insistiranja jednog od potpredsednika ove stranke (DSK). Medjutim, Demaci i njegova partija opet nisu bili zadovoljni, tvrdeci da "zelja organizatora da preuzme ozbiljnu iniciativu, zahteva i ozbiljan pristup". U tom smislu Demaci je poslao pismo Alenu Kasoffu u kojem "izrazava nesaglasnost sa diskriminacijom albanske strane", obrazlazuci to brojem ucesnika, koji je bio sedam prema pet u korist srpske strane. Demaci nije bio zadovoljan i cinjenicom da su iz Demokratskog saveza Kosova pozvana dva predstavnika, te je zatrazio "prosirenje" liste jos sa jednim pripadnikom njegove stranke. Svoj zahtev je uslovljavao "otkazivanjem ucesca na ovom skupu". Obrazlazuci svoje stavove "finansijskim problemima" organizator je u pocetku odbacivao naknadne zahteve, da bi ubrzo pristao na Demacijev ultimatum. Zato u Njujork putuje i njegov cetvrti novoimenovani podpredsednik Abdulah Karjagdiu. Na sopstvenu iniciativu (i kako se tvrdi, o svoj trosak) Demokratski savez Kosova je, u medjuvremenu, odlucio da na skupu ucestvuje i Edita Tahiri, sef sektora za spolnje odnose ove stranke. Ali, i ova odluka je izmenjena, te ce umesto gdje Tahiri otputovati predsednik kosovskih demohriscana Mark Krasnici.

Priblizavanjem datuma pocetka skupa, pojacavaju se i diskusije, ali i spekulisanja o mogucoj albanskoj platformi o resavanju politickog statusa Kosova, koja ce se predstaviti u Njujorku. Najzesce reakcije izazvao je politicki projekt Adema Demacija o "stvaranju konfederacije triju nezavisnih i suverenih drzava: Kosova, Crne Gore i Srbije", koju on naziva "Balkanijom". Objavljen uoci susreta i u jeku krize u Albaniji, Demacijev projekat se nasao u obrucu "pristalica" i "protivnika". Prvi se oglasio Informativni centar Kosova (blizak DSK), koji je zahtevao "izjasnjavanje Parlamentarne partije o Demacijevom projektu", tvrdeci da je "Demacijeva inicijativa opasna jer, se time otvara opasna praksa". U Parlamentarnoj partiji Kosova, posle raznih pritisaka, ipak su prihvatili da stanu iza ovog ovakvog predloga, obrazlazuci da je to "pokusaj kosovskog Mandele da iznadje prihvatljivo resenje za kosovski problem". Reakcije su, medjutim, postajale sve intenzivnije, zbog najave da ce Demaci "svoju ideju o Balkaniji predstaviti i na njujorskom skupu". Smatrajuci ovaj koncpet kao jednu od "ideja u opticaju" podpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani je izjavio da "licno misli da je konfederacija kakvu predlaze Demaci, neostvarljiva, pre svega zbog cinjenice da bi Srbija radije pristala na nezavisnost Kosova nego na konfederalni odnos sa Crnom Gorom". Dok je za predsednika Demohriscanske partije Marka Krasnicija, jedina opcija "nezavisnost Kosova", interesantno je da su se protiv "Balkanije" izjasnili i predstavnici Partije nacionalnog jedinstva (UNIKOMB), koja se smatra veoma "bliskom" Demaciju. Potpredsednik te stranke Afrim Morina, izjavio je da "niko nema pravo da stavlja albanski narod u zajednicu sa dva druga naroda, istorijski neprijateljski raspolozena protiv Albanaca, pa bio to i Adem Demaci". Bez obzira na sve, Demaci je odlucio da u Njujork ode sa projektom "Balkanije" u dzepu. U tome ga nisu pokolebala ni podsecanja da su se kosovski Albanci na svom Referendumu izjasnili za nezavisnost. "Cinjenica je, kazu u Parlementarnoj partiji, da i pitanje koje se postavilo na Referendumu predvidja mogucnost povezivanja Kosova sa drugim (tadasnjim) federalnim jedinicama".

Trenutne kosovske prilike, sarolikost delegacije, ali i kako se najcesce tvrdi, oslabljenja pozicija Kosova zbog krize u Albaniji, namecu i pitanje - koje ce opcije u Njujorku izneti ostali albanski ucesnici. Jasno je vec da ce Demaci i njegov podpredsednik braniti "Balkaniju", Fehmi Agani i Mark Krasnici "stajace na braniku nezavisne Republike Kosova otvorene prema Albaniji i Srbiji", Mahmut Bakali i Veton Suroi izgleda da nece biti daleko od toga, dok je u najnezgodnijem polozaju Hydajet Hyseni. Kao podpredsednik Demokratskog saveza Kosova, ali i jedan od najbliskijih prijatelja Adema Demacija, Hyseni ce nositi "veliko breme" preko Atlantskog okeana.

Izgleda da malo sta moze promeniti odlucnost jednog dela ucesnika ovog prekookeanskog skupa, da ipak izadju sa svojim platformama. U tome ih, kako prenose bliski i dobro informisani krugovi, nece spreciti ni pre neki dan odrzan konsultativni sastanak ucesnika ovog skupa, koji je sazvao Adem Demaci. Dogovoreno je da ce se izaci sa jedinstvenim stavom: nezavisnost

Kosova. Skupu nije prisustvovao samo Mark Krasnici. Indikativno je jos i to da je samo dva dana nakon uspostavljenog albansko

• albanskog konsenzusa, Demaci odrzao Konferenciju za stampu na kojoj se opet otvoreno zalozio za "Balkaniju", javno iznoseci da je i clanstvu svoje partije postavio ultimatum: ili ce i oni podrzati ovaj Projekat ili ce se on povuci sa funkcije predsednika. Prevagnulo je ovo prvo.

Vodeci kosovski analiticari jos uvek se nisu oglasili povodom ovog skupa, medjutim u politickoj "carsiji", sire se razlicite prognoze. Jedni tvrde "da ce skup u Njuorku posluziti samo za opipavanje pulsa obeju strana, radi razmatranja mogucnosti za uspostavljanje konacnog dialoga". Drugi, pak, tvrde "da je ovo do sada najznacajniji pokusaj za otvaranje problema Kosova ukljucujuci i pitanje politickog statusa". Sve u svemu, skup u Njujorku za mnoge Albance na Kosovu otvara optimizam zbog prilike za iznalazenje modela za "izlazak iz dugogodisnje iscrpljujuce kosovske krize". Ukoliko, ovoga puta, ne budu odustali od razgovora predstavnici iz Srbije, ovaj skup i moze biti pravi uvod u ozbiljan i na najvisem nivou, srpsko - albanski samit".

AIM Pristina

                    #Besim ABAZI

aim\pri\pubs\vo