Stari i novi mediji u Srbiji

Beograd Apr 2, 1997

IZMENA KRVNE SLIKE

AIM, Beograd, 3. 4. 1997.

Burna politicka jesen i zima u Srbiji, uzrokovane trapavim koliko i drskim pokusajem rezima da falsifikuje rezultate lokalnih izbora, umnogome su promenile drustvene prilike u ovoj zemlji, iako nisu dovele do neposredne smene vlasti. Oligarhija na celu sa Slobodanom Milosevicem nekako je pregurala kriticna tri meseca gotovo potpunog gubitka legitimiteta vlasti, i sada ubrzano konsoliduje svoje redove i cisti ih od "nepouzdanih elemenata" (slucaj Djukanovic etc.).

Ipak, doslo je do vidljive kvalitativne promene drustvene klime, utoliko sto je opozicija, shvacena u najsirem smislu prava na iskazivanje drugacijeg stava, konacno dobila legitimitet i pravo ne samo na postojanje nego i na uvazavanje od poslovicno konformisticke i povodljive "tihe vecine", decenijama vaspitavane u duhu poslovice "pokornu glavu sablja ne sece". Ova promena drustvene klime verovatno se nigde ne vidi tako transparentno kao u medijima.

Sredstva masovnog komuniciranja su uvek svojevrstan lakmus-papir za stanje duhova u jednom drustvu, i ako je suditi po njima, Srbija se definitivno oslobadja od medijske monolitnosti. Drzavni medijski mastodont Radio televizija Srbije (RTS), ostao je prakticno jedino vazno pribeziste rezimske propagande, a "informativni program" (ovu sintagmu je u narecenom slucaju zaista nepristojno pisati bez navodnika) ove kuce podseca na najblistavije domete suptilne propagande iz sezone 1947/48.: red velikih uspeha i srecnog zivota u zemlji radnika i seljaka predvodjenih mudrim rukovodstvom, pa red komentatorskog izivljavanja nad bezbrojnim spoljnim i unutrasnjim neprijateljima koji se udruzuju da bi pokvarili Nasu Bezmernu Srecu. Ova retorika je otisla toliko daleko u svom autizmu da je postalo gotovo nemoguce naci nekoga ko joj slepo veruje. Ipak, RTS i dalje obavlja veliki posao za rezim zahvaljujuci cinjenici da poseduje monopol na emitovanje programa na celoj teritoriji Srbije.

Nova ministarka za informisanje u srpskoj vladi Radmila Milentijevic priprema zakon kojim ce se taj monopol ozvaniciti tako sto ce privatnim stanicama biti zabranjeno da svojim signalom pokrivaju vise od 25 odsto populacije Srbije (sto bi znacilo da program koji se vidi u Beogradu i blizoj okolini ne sme da se vidi nigde drugde). Najduhovitije je sto se pripremanje ovako represivnog zakona pravda potrebom borbe protiv monopola (!) i tvrdi se da je predlog zakona pravljen po uzoru na Italiju i Francusku...

Nema sumnje da je ovaj zakon usmeren prevashodno na sprecavanje daljeg sirenja - a mozda i potpunu eliminaciju - stanice BK Telecom, u vlasnistvu donedavnog politickog prijatelja porodice Markovic-Milosevic, biznismena Bogoljuba Karica. Dugorocnije gledano, postoji ocevidna namera da se putem RTS gradjani i dalje drze u neznanju i u nemogucnosti da saznaju za dogadjaje i misljenja koje nisu po volji vladajucoj stranci. Ukoliko elektronske medije jos uvek koliko-toliko uspeva da drzi pod kontrolom, vlast je definitivno izgubila svoja vazna uporista u stampanim medijima, tj. u visokotiraznim dnevnim listovima. Zanimljivo je da se to nije dogodilo "oslobadjanjem" samih listova, vec upravo zbog toga sto su oni ostali pod punom kontrolom rezima! Naime, dnevni listovi "Politika", "Ekspres Politika" i "Borba" toliko su se profesionalno kompromitovali u desavanjima u Srbiji proteklih meseci svojim neizvestavanjem ili laznim izvestavanjem i veoma pristrasnim komentarisanjem da se to veoma odrazilo na njihov tiraz. Tako je "Politika", list visedecenijske tradicije i nekada velikog ugleda, sada spala, kako se tvrdi u novinarskim krugovima u Beogradu, na svega pedesetak hiljada prodatih primeraka.

U takvoj situaciji, svugde u svetu bi uredjivacki i poslovodstveni tim morao da snosi teske konsekvence, ali ljudi koji vode "Politiku" zasticeni su svojom bliskoscu sa vladajucom porodicom i cinjenicom da su postavljeni na odgovorna mesta ne zato da bi "Politika" pisala o tome-i-tome, nego da paze na ono o cemu se nikako ne sme pisati! Citaoci su prepoznali ovu strategiju, i klasicni rezimski dnevnici zato rapidno gube na tirazu i uticaju. Tradicionalno najtirazniji, "radnicki" dnevnik "Vecernje novosti" pokusava da se iscupa iz previse bliskog zagrljaja s vlascu, i primetno je da su od decembra prosle godine "Novosti" mnogo otvorenije za opoziciju, studente i ostale neistomisljenike rezima, i da je retorika komentatora ovog lista znatno ublazena. Ocigledno je da su ljudi koji vode ovu nekada visokoprofitablinu novinsku kucu sabrali dva i dva i shvatili da bi ih slepo sledjenje rezima u svim njegovim ludorijama, a sve na racun elementarne informacije koji citalac ovakvih novina ocekuje, odvelo "Novosti" pravo u propast i finansijsko-trzisni kolaps. "Novosti" su, naime, bile najdirektnije na udaru trzista zbog pokretanja nekoliko novih dnevnih listova koji pretenduju na istu publiku.

Prosle godine na trzistu se pojavio "Dnevni Telegraf" Slavka Curuvije, dnevnik koji je baziran na senzacionalisticki upakovanim skakljivim informacijama kakvih nema u rezimskoj stampi; zatim se pojavio "Blic", sa slicnim, mada nesto suptilnijim, konceptom i svojom neverovatnom cenom od samo jednog dinara uveo pravu uzbunu na trzistu stampe; zatim se deo novinara i urednika odvojio od Blica i poceo da izdaje "Demokratiju", dnevnik koji je nastao na krilima jesenasnjeg gradjanskog protesta. Ovih dana je poceo da izlazi i dugo i pompezno najavljivani dnevnik "Gradjanin", na cijem celu se nalazi poznati novinar i eks-ministar Aleksandar Tijanic. Sudeci po prvim brojevima, ovaj list tek treba da pronadje svoj pravi identitet i publiku kojoj se obraca.

Iako svi ti listovi ne mogu da se pohvale bog zna kakvim kvalitetom

tako da jedini ozbiljni, otvoreni i liberalni dnevnik ostaje "Nasa Borba"
cinjenica je da su oni zadali veoma ozbiljan udarac rezimskoj masineriji za sakrivanje cinjenica, jer su prodrli u "siroke narodne mase" do kojih ne dopire "Nasa Borba", list liberalne urbane inteligencije, zahvaljujuci ubitacno jednostavnoj formuli: jeftino, brzo, informativno, pikantno.

Rezimske kuce nemaju adekvatan odgovor na ovu ofanzivu nekontrolisanih medija. Gomile neprodatih primeraka nekada velikih listova, pokazuju da je doslo do promene "krvne slike" medija u Srbiji. "Politika" i ostali gomilaju gigantske gubitke, i polako ali sigurno postaju irelevantni. Bas kao sto i sam rezim polako ali sigurno plovi ka samoukinucu.

(AIM) #Teofil Pancic