DRZAVA SA CRKVOM ILI CRKVENA DRZAVA?

Crkva, drzava, skole i sume

Posle imenovanja nove slovenacke vlade nije trajalo dugo kada se iz Vatikana iznenada pojavila vest kako su na vsetoj stolici konacno odlucili da dozvole penzionisanje dugogodisnjeg slovenackog nadbiskupa dr.Alojzija Sustara, koje je najavljivano vec vise od godinu dana. Poglavica rimokatolicke crkve je odlucio na njegovo mesto poslati svog dugogodisnjeg bliskog saradnika dr. Franca Rodea. Rode je kao dete napustio sa roditeljima Sloveniju i kao vecina slovenackih politickih emigranata otisao u Argentinu. Posle sluzbe u vise zapadnoevropskih zemalja, do proslog meseca bio je u Vatikanu.

Veronauk u skole?

Iako su poznavaoci rimokatolicke crkve tvrdili da se radi o politicko umerenoj licnosti, Rode je neprijatno iznenadio vec odmah posle svog dolaska u Sloveniju. Na prvoj konferenciji za stampu je podigao prasinu svojom izjavom kako ce Crkva uciniti sve da u skolske programe udje veronauka. Na prvi pogled je izgledalo kako je to ekstremni gest novog nadbiskupa, ali istovremeno je papa u Vatikanu primio francuske biskupe koje je pozvao neka vode racuna o primerenom mestu religije u francuskim nastavnim planovima. Kako izgleda romokatolicki vrh odlucio je da vrati u savremenu evropsku skolu ono sto je vec odavno iz nje izaslo kao skolska obaveza, a uz to postaje sve agresivniji i kod uplitanja Crkve u drzavne i politicke poslove. Verovatno je Vatikan dobro procenio da bi bilo najlakse uticati na drzavne i politicke odluke u zemljama bivseg socializma i komunizma koje su sada u tranziciji. U njima naime nije jos do kraja izgradjena savremena demokratska svest, a sa druge strane Crkva je bila u bivsem rezimu u podredjenom polozaju, pa sada udara na svest novih vlasti i trazi vise nego sto ji pripada. Tako je i u Sloveniji, gde je Crkva ustavom odvojena od drzave ali njeni dostojanstvenici to prerado zaboravljaju i stvaraju prave politicke saveze sa nekim politickim strankama. Dok su bile u vladi hriscanske demokrate, Crkva se vezivala za njih, a danas je u prisnim kontaktima sa Slovenackom narodnom strankom brace Podobnik koja je glavni koalicioni partner u vladi dr.Janeza Drnovseka. Premier Drnovsek po svom starom obicaju cuti i ne komentarise ta zbivanja, ali to nece biti moguce jos dugo. Naime, posle skoro jednogodisnje pauze u raspravi oko toga, ko je vlasnik slovenackih suma, to pitanje se ponovno otvorilo ubrzo posle imenovanje nove vlade i u to je znacajno upletena i rimokatolicka crkva.

Sume idu na referendume

Sve je pocelo vec 1991. dodine, kada je slovenacki parlament usvojio zakon o denacionalizaciji, koji predvidja vracanje podrzavljene imovine nekadasnjim vlasnicima u naturi. Ako to nije moguce zakon predvidja placanje odstete u obliku "naknadne imovine, hartije od vrednosti ili parama (odsteta)". Prvi koji je podigao svoj glas protiv takve zakonske odredbe bio je predsednik Slovenacke nacionalne stranke (SNS) Zmago Jelincic. Odmah je predlozio zakon o privremenoj i delimicnoj blokadi vracanje imovine Crkvi. U novembru 1994.godine je jasno izjavio: "Ako ce ljubljanska nadbiskupija dobiti trazenih 23 hiljade hektara suma, postace najveci veleposednik u Evropi!" Vladajuce Liberalne demokrate (LDS) nisu dale Jelincicu svoju podrsku zbog njihovih tadasnjih komplikovanih koalicionih odnosa sa hriscanskim demokratama, tako da je jedini pravi saveznik Jelincica ostala samo Udruzena lista socialdemokrata, koju je tada vodio jos mag.Janez Kocijancic. Slicna situacija ponovila se i ove godine, kada se LDS prilagodjava koalicionom partneru SLS, a Udruzena lista, koju sada vodi vec Borut Pahor (do nedavno jos potpredsednik slovenackog parlamenta), opet je zajedno sa Jelincicevom SNS. Pitanje vracanja slovenackih suma je postalo tako aktuelno da su se pojavila dva predloga za referendum o tom pitanju. Autor prvog je penzionisani magistar sumarstva Janez Cernac. Prema slovenackom zakonodavstvu mora iniciator referenduma predloziti parlamentu listu sa najmanje 40 hiljada potpisa podrske. Mag.Cernac predlaze kako bi Crkvi vratili do hiljadu hektara suma, dok bi ji ostatak vratili u obliku finansijske odstete. Zanimljivost tog predloga, kojeg podrzava i Drnovsekova LDS, je cinjenica da bi Crkva po tom predlogu dobila cak vecu odstetu nego sto je predvidja zakon o denacionalizaciji. Iako Crnaca podrzavaju mnoge civilnodrustvene organizacije i danas vecvanparlamentarna stranka Persakovih Demokrata, prema poslednjim podacima nemaju sanse da skupe 40 hiljada potpisa. Izgleda da su vece srece Jelincic i Pahor koji se u svom predlogu za referendum protive mogucnosti da slovenacke sume padnu u strane ili Crkvene ruke, pa zato predlazu da se sume pretvori u prirodne parkove. Dok je do sada uspelo Cernacevim pristalicama skupiti tek nesto vise od 700 potpisa, vise od mesec dana pre isteka roka sa skupljanje potpisa, pristalicama Pahorovog i Jelincicevg predloga uspelo je skupiti vec vise od 25 hiljada potpisa. Po svemu sudeci, U Sloveniji ce biti samo jedan referendum o vlasnistvu slovenackih suma. Na kraju treba i podvuci zasto je to pitanje toliko bitno. Ne radi se samo o sumama, iako je i to znacajno pitanje. Mnogo znacajniji je odnos vlasti prema apetitima rimokatolicke crkve koji sve cesce prevazilaze njene ustavom utvrdjene ingerencije. A uz to ce se skoro i videti hoce li Drnovsek ostati na politickoj sredini, gde prema svom programu stoje liberalne demokrate, ili ce potvrditi neke glasine da se sve vise okrece ka konservativnoj slovenackoj desnici. Od toga u mnogocemu zavisi i boducnost Slovenije u narednim godinama. Janja Klasinc,AIM