PORAZ NACIONALNE POLITIKE

Zna li Srbija sta hoce?

Ratoborni stratezi od pre sest godina koji su drzavne granice crtali puskama a pod geslom zastite srpskih nacionalnih interesa, danas menjaju strategiju i u anonimnosti daleko skromnije, utvrdjuju nova nacionalna opredeljenja. Poraz se skriva a politika "svi Srbi u jednoj drzavi" ne pominje

AIM, BEOGRAD, 31. 3. 1997.

Ucene srpske glave iz raznih oblasti okupile su se nedavno iza zatvorenih vrata, s namerom da, bez prisustva javnosti razrade strategiju ostvarivanja temeljnih interesa srpskog nacionalnog bica. Sama okolnost da se ovaj skup opredelio za anonimnost, bez obzira sto mu je cilj bio izuzetno ambiciozan, pokazuje da je inicijator takvog okupljanja unapred znao da mu na raspolaganju stoje veoma skromne mogucnosti. Prema onome sto je "procurelo" u javnosti stice se utisak da je preovladalo opredeljenje prema kojem glavnu brigu, u ovom trenutku, treba posvetiti ocuvanju minimalnih nacionalnih interesa, "odnosno nastojanju da srpsko nacionalno bice bude spaseno od opasnosti da nestane s medjunarodne pozornice".

Samo sest godina ranije odrzan je istovetan skup sa istom temom, ali su tada njegove ambicije bile daleko vece. Neskriveno se govorilo da se drzavne granice crtaju puskama. Ovakvo opredeljenje poklapalo se s vremenom kada je na prostorima nekadasnje SFRJ progovorilo oruzje, s namerom da se njegovom upotrebom rese nerascisceni racuni izmedju suprotstavljenih nacionalnih interesa naroda koji su sacinjavali tadasnju federalnu drzavu. Nema sumnje da se takva strategija oslanjala na tradiocinalnu srpsku borbenost i racunicu da medjunarodna zajednica nece imati drugog izbora nego da se pomiri s ishodom kojeg je stvorila upotreba oruzja.

Sest godina kasnije, ciljevi srpske nacionalne strategije su mnogo skromniji. Sta se to dogodilo da pozvane ucene glave u Srbiji promene prvobitni cilj za 180 stepeni i prvobitne ambiciozne prohteve zamene pristankom da se zadovolje mrvicama. Ocigledno da oslanjanje na puske nije dalo ocekivane rezultate. Da li su stratezi omanuli kada su svoje ciljeve temeljili na srpskoj vestini ratovanja ili su pogresili kada su racunali da ce medjunarodna zajednica progledati kroz prste opredeljenju da se sukobi resavaju oruzjem. U pojedinim srpskim glavama, koje sebe smatraju ucenim i sa pretenzijom da vode svoj narod dominiralo je uverenje kako je Srbija uvek bila velika u ratu, a mala u miru. S takvim prilazom htelo se pokazati nezadovoljstvo dela srpskog naroda, s izrazitim nacionalnim nabojem, polozajem Srbije u nekadosnjoj SFRJ. Zvanicne srpske vlasti uspesno su ovakvo uverenje drzali zakljucanim iza "sedam brava", sve do dolaska Slobodana Milosevica na vlast, kada je duh pusten iz boce i u nju vise nije mogao da bude vracen, sve dok takva strategija nije dozivela porazavajuci ishod po srpski narod.

Parola "svi Srbi u jednoj drzavi" rasprsila se kao mehur od sapunice, a srpski narod dovela u nezavidan polozaj suocen s opasnoscu da ostane bez drzave. U istorijskom pogledu ovaj narod je prakticno izgubio ceo jedan vek, pri cemu jos ne zna gde ce se zaustaviti strmoglavi sunovrat. Ovogodisnji skup srpskih stratega imao je za cilj, da bez javnog priznavanja pogresno postavljenih nacionalnih interesa, od pre sest godina odredi nova nacionalna opredeljenja i predlozi nacin kako mogu da se ostvare. Svesni realne opasnosti da je opstanak srpskog nacionalnog bica doveden u pitanje sada se kao glavno nametnulo traganje za nacinom kako da se ona otkloni. Odjednom je otkriveno da se okruzenje promenilo i da je na ovim prostorima nastala nova geopoliticka stvarnost, kako izvan Srbije tako i u njoj samoj. Njene spoljne granice su prilicno nestabilne, a opasnost od unutrasnjih pobuna sasvim realna. Na to upucuju socijalno-ekonomski i politicki potresi.

Tromesecni mirni protesti gradjana i jos duzi studentski bunt uzdrmali su vladajuci rezim, koji, osim sklonosti da takve pojave presece represijama ne pokazuje neku drugu inventivnost. Vladajucim strukturama ne uspeva da postave osnove uspesnog ekonomskog razvoja, bez kojeg nije u stanju da ublazi unutrasnja gibanja. Politicka scena Srbije vise upucuje na zakljucak da se medju sukobljenim politickim strujama vise vodi borba za vlast nego sto se jedna drugoj suprostavljaju programima. Primenjujuci metodu naknadne pameti srpski stratezi dosli su do zakljucka, na osnovu iskustava drugih drzava, da se uspesni ekonomski sistemi oslanjaju, pre svega, na duhovno stanje naroda i njegovih civilizacijskih tekovina. Preovlada li takva teza, koja, po svemu sudeci ima za cilj da pogresne poteze pojedinaca i uskih struktura, prevale na celi narod, onda pred Srbijom stoji jos dosta teskih iskusenja, jer ispada da treba menjati narod, a ne vlast. Srbija je, zbog dosad vodjene politike, koju nije kreirao narod zapala u duboku medjunarodnu izolaciju.

Ogradjena svojevrsnim "kineskim" zidom ona nije u mogucnosti da bez pomoci medjunarodne zajednice, ekonomski krene napred. Da bi se odnos sveta promenio srpski rezim mora da povuce vise poteza, koji dosad nisu bili uvrsteni u njegov repertoar. Medjunarodna zajednica trazi uspostavljanje demokratije, a taj proces bi trebao da se pokrene oslobadjanjem medija, slobodnim i ravnopravnim uslovima za prethodne izbore, resavanjem statusa Kosova i saradnjom sa Haskim sudom. Do ovog trenutka rezim nije pokazao ni najmanju dozu spremnosti da udovolji datim zahtevima. Umesto oslobadjanja drzavnih medija suzava se gledanost nezavisnim TV stanicama, sto se ovih dana dogadja BK TV, cije ce podrucje gledanosti biti drasticno smanjeno, a ova mera se poklapa s obelodanjivanjem vlasnika BK TV Bogoljuba Karica da se na predstojecim izborima kandiduje za predsednika Srbije. Ni Albanci na Kosovu nemaju razloga da veruju kako ce vlast u Srbiji, tek tako, pokazati spremnost da im prizna autonomiju.

Medju ekspertima, koji budno prate politicka zbivanja u Srbiji sve cesce se cuje opaska kako se od rezima, koji nije spreman da vlastitom narodu "podari" demokrtiju, ne moze ni prema drugom da se drugacije odnosi. Umesto ekspanzije s kojom se krenulo oslanjanjem na ofanzivnu strategiju i predvidjanjem da ce svet to aminovati srpski rezim se nasao u misjoj rupi, a stratezi koji se bave ostvarivanjem srpskih nacionalnih interesa zakljucili su da se ne moze puno postici bez otvaranja prema svetu, ali u isto vreme upozoravaju na opreznost. Ona se objasnjava strahovanjem od prevelikog spoljnog uticaja, kojemu Srbi, zbog nepovoljne demografske strukture, nisu u stanju da se odupru na nacionalnom planu. Iako je Srbija u njenom ustavu definisana kao gradjanska drzava, u praksi preovladava negovanje nacionalne opcije. U ostvarivanju nacionalnih interesa Srbija se, medjutim, nalazi u svojevrsnom zacaranom krugu. Da bi se mogla uspesno suprostavljati naglasenim spoljnim uticajima neophodno je da podigne svoju ekonomsku efikasnost na veci nivo, a da bi se to postiglo potrebno je da se otvori prema svetu zbog dobijanja materijalne pomoci.

Izlazak iz corsokaka ima svoju cenu, koja odlaganjem tog procesa raste iz dana u dan, tako da malo ko zna koliko, u ovom trenutku ta cena iznosi.

(AIM) #Ratomir Petkovic