BALKANIJA -BITI ILI NE BITI

Ideja balkanske zajednice naroda i drzava je relativno nova preokupacija unutar sadasnjeg albanskog pokreta. U obliku novinskih propitivanja, ona je cesto bila prisutna u albanskoj javnosti protekle godine. Ali, albansko rukovodstvo i njen celnik Ibrahim Rugova, takvu ideju su uvek odbacivali kao nesto prevazidjeno, samim rasapadom SFRJ ili kao nostalgicni ostatak radnicko - komunistickog nasledja.

Ideja zajednice, ali sa Kosovom i Albancima kao ravnopravnim subjektima, bila je zadrzana u svim vaznim albanskim politicko - pravnim izjasnjavanjima, otprilike do osnivanja SRJ, aprila 1992. godine, odnosno do definitivnog raspada SFRJ. Medjutim, te preokupacije bile su vezane za eventualne izglede rekomponovanja SFRJ.

To je odprilike prvi period ideje zajednice. Drugi nastupa odmah, ali u sasvim drugom pravno - politickom kontekstu, koji je za kosovske Albance procenjivan kao najnepozeljniji razvoj situacije, posle raspada Jugoslavije. Tako je ovakav tok dogadjaja bio najizgledniji, stvorena je atmosfera koja je iskljucivala svaku mogucnost ostanka Albanaca da zive, cak i kao ravnopravni (status republike u okviru SRJ), zajedno sa Srbima, a kamo li sa statusom nacionalne manjine (bilo koji oblik autonomije u okvirima Srbije). Posle toliko negativnih iskustava sa Srbima i Srbijom, nije bilo tesko zatvoriti svako javno razmisljanje u tom smislu. Zbog toga su sasvim retka zalaganja za javnu raspravu i o tim aspektima problema, kao i po neka ideja trazenja kompromisa ili optimuma o statusu Kosova, kao Republike u okvirima SRJ, bila nedvosmisleno odbicivana.

Tako je intenzivnim propagandnim obradjivanjem, albanska javnost zadrzavana van cinilaca, sa kojima je ona jednom morala da se suoci: sa Srbima i Srbijom. Ta vrsta propagande i sada preovladjuje, ali vec neko vreme ona ne vlada tako uvereno kao ranije. Pocetkom prosle godine, a zatim i u vise drugih javnih istupa, Adem Demaci se neuvijeno zalozio za zajednicki zivot Albanaca, Srba i Crnogoraca u jednoj asocijaciji ili konfederaciji, koju bi sacinjavale Kosovo, Srbija i Crna Gora, kao ravnopravne drzavne jedinice. Tako bi se, po njemu, izbeglo veliko albansko - srpsko, verovatno i sire, krvoprolice oko albanskog pitanja u ovom delu Balkana i postovali zahtevi medjunarodne zajednice za nemenjanje spoljnih drzavnih granica silom i prevazisli problemi istorijskog zakasnjenja Albanaca u politicko- pravnom sredjivanju svog polozaja i odnosa sa susednim narodima. Po Demaciju, kosovski Albanci bi time odustali od zahteva za potpunom drzavnom nezavisnoscu, a aspiracije za ujedinjenje sa Albanijom prepustili istorijskim tokovima balkanskih i evropskih integracija. Nedavno je Demaci objavio celovit Projekat o tome kako bi mogla da izgleda predlozena balkanska konfederacija - Balkanija. Kao i u mnogim slicnim dokumentima, i u ovom, glavna mana je nacin njegovog ostvarivanja. Naime, ovde se i ranije postavljala pitanja, zasto bi Srbija i Crna Gora prihvatile ideju zajednice drzava, odnosno da li ce to prihvatiiti i kosovski Albanci.

Negativna iskustva odnosa sa Srbijom, kod kosovskih Albanaca su neprekinuto produbljivale teznje za nezavisnoscu. Tako je oslobodjenje od srpske vladavine, postalo njihovo biti ili ne biti.

Mozda zbog toga, za Albance ne bi izgedao tako los ovaj kompromis koji Kosovo definise van okvira neposredne srpske vladavine. Suprotno od toga, svako resenje koje Kosovo definise u okvirima Srbije, Albanci ce "prihvatiti" samo na nacin kao sto "prihvataju" sadasnje stanje, dakle kao silom nametnuto resenje.

Stice se utisak da Demacijeva ideja o konfederaciji nema neku izrazitiju podrsku u albanskoj javnosti. U jednom razgovoru sa novinarima prosle godine, rekao je da je svestan "da je u manjini". Ali, njegov tok razmisljanja ide u pravcu da je bolje nesto uciniti sto bi moglo biti realno, nego kako kaze, demagoski insistirati na nerelanom maksimalizmu i sedeti skrstenih ruku do eventualnog nametanja resenja, koje samim tim sto je nametnuto od drugih, ne moze biti povoljno za Albance, a mozda ni za druge. Iz ovoga se vidi da je ideja balkanske zajednice direktno povezana sa njegovom strategijom oslanjanja, pre svega na sopstvene snage i sa politikom umerenih zahteva, ali radikalnih metoda u njihovom ostvarivanju.

Otvarajuci pitanje zajednice sa drugim narodima, Demaci nije mogao da izbegne politicke kritike sa raznih pozicija. Manje - vise neprikriveno, on se optuzuje gotovo za nacionalnu izdaju, zbog toga sto je odustao od ideje nezavisne kosvske drzave, odnosno zbog toga sto se zalaze za predlozene oblike zajednickog zivota sa Srbima i Crnogorcima. S druge strane, na poluprikriven i uglavnom podzeman nacin, optuzuje se zbog toga sto navodno tezi izazivanju oruzanih konfrotacija sa Srbima i Srbijom. Obzirom na zelje Albanaca, bez obzira koliko su one realne, da raskinu sto pre sa srpskom vladavinom i njenim nedavnim ratnim uzasima, ovi oblici propagande, uz druge konstrukcije, koje obicno prate propagandu, usporavaju prodor Demacijevih ideja u redovima albanskog stanovnistva. Zanimljivo je sto je poslednjih meseci Demaci postao glavna meta zvanicnih srpskih medija u okvirima uobicajene propagande, koju vode protiv albanskog pokreta. Ali ipak, Demaci ostaje i dalje znacajna figura na albanskoj politickoj sceni. Na Kosovu takve optuzbe politicki niko drugi ne bi preziveo.

Posle objaviljvanja projekta o balkanskoj konfederaciji, neki racunaju na raskol unutar Parlamentarne partije Kosova. Koliko se moze primetiti, barem do sada, oko toga nije bilo nesto sto bi moglo da nagovesti takav razvoj dogadjaja. Podpredsednik i partijski predstavnik za stampu, Bajram Kosumi, za AIM kaze.: "Demacijev projekat jos nije razmatran u odgovarajucim partijskim telima, ali ja se nadam da ce biti prihvacen. Sa ovom idejom, mi ni najmanje ne taktiziramo ni prema vani ni prema unutra. Ko pazljivo procita osnovne dokumente albanskog pokreta, videce da Demacijeve ideje ne odstupaju od osnovnih politicko - pravnih opredeljenja kosovskih Albanca. Mi se zalazemo za prakticno ostvarivanje onoga za sta smo se opredelili i na tome neprekidno radimo"..., kaze Kosumi, povodom raznih sumnji, posle objavljivanja Demacijevog projekta. Ovome treba dodati da je Demaci pristupio i stao na celo Parlamentarne partije Kosova krajem prosle godine. Svi su znali za njegove ideje i niko nije mogao ocekivati da ce on od njih odstupiti, bar ne dok razvoj kosovske situacije ide ovakvim tokovima.

Izmedju Rugovinog zalaganja za nezavisno i neutralno Kosovo, otvoreno prema Srbiji i prema Albaniji, i Demacijeve ideje o konfederaciji, neki analiticari smatraju da mozda i nema sustinskih razlika. One cine suprotstavljenima i nepomirljivim uproscena predstavljanja u javnosti i rivalstva, pa i protivnistva unutar albanskog pokreta. U tom duhu je bilo intonirano prvo reagovanje iz Informativnog centra Kosova, bliskom Demokratskom savezu. U redakcijskom komentaru, se ocenjuje, pored ostalog, da je taj Projekat u suprotnosti sa svim dosadasnjiom albanskim opredeljenjima o nezavisnosti Kosova, da osporava i ignorise, kako se kaze, stvoreni demokratski red u okviru albanskog drustva na Kosovu i poziva rukovodstvo Parlamentarne partije Kosova da se o tome izjasni. Indirektno, zahetva se i izjasnjavanje drugih albanskih partija, koje su do sada podrzavale Adema Demacija.

Tako, Fehmi Agani iz Demokrastkog saveza smatra da bi Srbiji vise odgovaralo nezavisno Kosovo nego konfederalizacija Crne Gore. Demohriscanska partija je stava da se radi o personalnom projektu Adema Demacija, i da on odstupa od partijskih opredeljenja ove partije, koja se zalaze za nezavisnu republiku Kosovo. UNIKOMB je misljenja da kosovske Albance nema niko prava da svrastava u drzavu da sva naroda koji su neprijateljski raspolozeni prema Albancima, pa ni sam Demaci.

Na prvi pogled, moze se steci utisak da se kosovski Albanci, odnosno njihovi politicki predstavnici ponasaju kao da je resenje kosovskog pitanja iza vrata i kao da ostvarivanje njihovih teznji i ideja ne zavisi i od drugih. Ako bi se moglo reci, albanski projekti o otvorenim granicama ili o povezivanju naroda i drzava imaju vise izgleda u uslovima sireg kruga zainteresovanih za takve ideje, u cemu vec ima nekih nagovestaja. Ako su kod kosovskih Albanaca trenutno najprisutnije takve ideje i ako se ocenjuje da je to njihov zivotni interes, kako ce moci da ubede druge da prevazidju nasledjene i trenutne uskogrudnosti i nepoverenja, ako to prethodno ne mogu da ucine unutar sopstvenih redova?

(AIM Pristina)#Feim REXHEPI