SPREMANJE MEDIJA

Partijska hajka na nezavisna glasila

Rat za medije u Srbiji tek se rasplamsava. Kada je rec o elektronskim medijima,termin "zavodjenje reda poscednjih dana ne silazi sa usana zvanicnika rezima-svima je jasno da su frekvencije "pitanje svih pitanja",pogotovu u predizbornoj godini. U Srbiji novine redovno cita svega 22 odsto stanovnistva, a televiziju gleda 87 odsto. Drugi dnevnik RTS svakodnevno gleda tri, a povremeno i pet miliona ljudi. Posto su uz policiju, elektronski mediji kicma aktuelnog srpskog rezima potpuno je jasno da se u ovoj oblasti stvari nece prepustiti stihiji, a da ce svaka konkurencija biti ugusena svim sredstvima.

AIM, Beograd, 27. 3. 1997.

Televizija Brace Karic dobila je ovih dana prvu bitku. U ponedeljak, 24.marta, PTT Srbije ponovo je ukljucila radio-relejnu vezu izmedju predajnika Avala i Jastrebac iznajmljenu BK Telekomu. Time je PTT izvrsila nalog Privrednog suda u Beogradu, a BK Telekom, posle cetvorodnevne pauze, ponovo moze da se vidi juzno od Avale: u Nisu, Kragujevcu, Leskovcu, Paracinu, Cupriji...

Malo ko, medjutim, veruje da je ova prica zavrsena, pogotovu sto u PPT tvrde da im Kariceva televizija duguje skoro 20 miliona dinara za zakup pomenute vze (linka). BK Telekom ovo demantuje, podsecajuci da je u Evropi za te pare moguce emitovati 24-casovni satelitski program punih sedam godina.

Mada je malo verovatno da ce se PTT lako odreco ovako "masne" svote, koju je, po ko zna kojim kriterijumima,sama "odrezala", finansijsko gusenje nije najveca opasnost koja preti BK Telekomu. Radio televizija Srbije (RTS) nedavno je pripretila Karicevoj televiziji da ce joj oduzeti frekvencije koje joj je iznajmila u vreme kada je ova mocna pecka porodica zivela u ljubavi sa rezimom. Istovremeno, novi savezni ministar za telekomunikacije Dojcilo Radojevic, tvrdi da BK Telekom nelegalno emituje program, najavljujuci da bi novim zakonom o telekomunikacijama dodela frekvencija trebalo da predje u nadleznost savezne vlade. Frekvencije su "skucen resor",pozalio je ministar Radojevic, objasnjavajuci da ih nece biti dovoljno za sve. O kriterijumima dodele ministar nije govorio, ali nije tesko da se predpostavi kako ce ta raspodela izgledati.

I republicki ministar za informacije Radmila Milentijevic, pozalila se na CNN-u kako u Srbiji program nelegalno emituje mnostvo radio i TV stanica za cije postojanje "ministarstvo saznaje tek kad se de3si da avioni ne mogu da slete na srpske aerodrume, jer neregistrovani elektronski mediji,zaboga, ometaju radio veze.

Uopste, kada je rec o elektronskim medijima, termin "zavodjenje reda" poslednjih dana ne silazi sa usana zvanicnika rezima-svima je jasno da su frekvencije "pitanje svih pitanja",pogotovu u predizbornoj godini. U Srbiji novine redovno cita svega 22 odsto stanovnistva, a televiziju gleda 87 odsto.Drugi dnevnik RTS svakodnevno gleda tri, a povremeno i pet miliona ljudi.Ionako zastrasujuca moc televizije uvecava se u zemlji u kojoj 60 odsto stanovnistva nema vise od osnovne skole. Jasno je, dakle,da, uz policiju, elektronski mediji predstavljaju kicmu rezima, da se u ovoj oblasti "stvari nece prepustati stihiji" i da ce svaka potencijalna konkurencija biti gusena svim sredstvima. Pomenuti BK Telekom,koji (za sada) pokriva 60 odsto stanovnistva i kome se, po anketama veruje mnogo vise nego RTS, isuvise je opasan konkurent da bi ga tek tako ostvaili na miru.

Ni lokalne radio stanice, pogotovu one pod kontrolom novih (opozicionih) vlasti u nizu gradova, nece moci da emituju program kakv zele. Ovih dana se oglasila Zajednica radio stanica Srbije, tvrdeci da je za protekle 24 godine ulozila 200 miliona nemackih maraka u razvopj lokalnih radio stanica, da oni koji ostaju u Zajednici, moraju da prenose program drzavnog Radija, a oni koji zele da istupe moraju da vrate ulozeni novac i opremu. Radio Kragujevac je na originalan nacin resio ovaj problem: pre emitovanja informativnih emisija Radio Beograda ( pet minuta informacija i pola sata najprimitivnijih komentara protivopozicije, jos zescih nego na televiziji), novi glavni i odgovorni urednik upozorava slusaoce sta ih ceka i preporucuje im da promene program. To je navelo kontrolisane medije da, u nemocnom gnevu, sruce drvlje i kamenje na Radio Kragujevac.

Prestrojavanja i zauzimanja boljih pozicija u medijima i oko njih, sve su ucestalija kako se priblizavaju novi izbori. Na svakom koraku govori se i pise o medijima. Vecina novinara NIN-a vec skoro mesec dana strajkuje zbog smenjivanja glavnog i odgovornog urednika; novinari prijepoljskog "Polimlja", opet, strajkuju trazeci smeni glavnog i odgovornog urednika; serijom tekstova u "Politici" insinuirano je da se u nezavisnom tabloidu "Blic" "pere novac", da bi brzo stigla vest kako je jedan od vlasnika u rodnoj Austriji osudjen na robiju zbog poslovnih micki; istovrmeno je novinar "Politike" koji je pratio aferu oko "Blica" suspendovan jer je odbio da nastavi rad na ovoj temi, strahujuci od instrumentalizacije svojih tekstova; iz pepela izdignuti Studio B mora da se sudi sa SOS kanalom, koji mu je otet za "socijalistickog vakata" u ovoj stanici...

Ni drzavni mediji nisu imuni na unutrasnje potrese. Osam novinara "crvene"("drzavne","Brcinove")"Borbe" u svakom smislu najgoreg dnevnog lista u drzavi zahteva smenu glavnog i odgovornog urednika dr Zivorada Djordjevica optuzujuci ga da je tiraz srozao na 2.700 primeraka, o ugledu da i ne govorimo (u pomenuti tiraz, verovarno, treba ubrojati i primerke koji se na primer, besplatno dele u avionima JAT-a). Jezgro pobunjene grupe novinara cine oni koji su svojevremeno, za razliku od stotinak kolega koji su formirali "Nasu Borbu", pristali da rade po diktatu, ocigledno ne shvatajuci do koje mere ce se to odraziti na njihov profesionalni i ljudski dignitet. Sada se bune, a njihov glavni i odgovorni urednik ih naziva lencugama i javno izrazava sumnju u njihove profesionalne sposobnosti. Dr Djirdjevic jos obecava nova ulaganja i povecanje tiraza i, sto je najvaznije, najavljuje integraciju bivsih "Borbinih" izdanja u kompaniju "Borba" koju bi pored istoimenog lista, cinile "Vecernje novosti","Ekonomska politika", "TV novosti" i sektopri transporta, plasmana i stamparije.

Ambicije dr Djordjevica, naisle su na po malo neocekivan otpor "Vecernjih novosti", poslednje stampane "perjanice" rezima. "Novosti" naime, ne pristaju da se s bilo kim udruzuju, a da pri tom niko ne zna sta kome pripada, niti da se kao "najtirazniji i najcitaniji list u SRJ priklanjaju budzetskoj logici i filozofiji onih koji svoje profesionalne potencijale iscrpljuju pisuci za bilo koju usku ekskluzivisticku opciju".

Ovakvo reagovanja celnika "Vecernjih novosti" uskladjeno je sa diskretnim, ali uocljivim promenama u uredjivackoj poklitici lista. "Novosti" su, naime, iznenadjujuce korektno otpratile drugu polovinu maratonskih demonstracija u Srbiji, a poslednjih meseci iscezli su i zlobni kometari protiv opozicije. Zakljucak da "Novosti" pokusavaju da se izmigolje u ovom trenutku je svakako preuranjen - i ranije su znale da iskoce, pa da se brze bolje vrate pod skute vlasti- ali je jasno da je rec o ozbiljnoj opomeni. Ako vlasti ostanu bez "Novosti", njihova kontrola nad dnevnom stampom prakticno ce se svesti na "Politiku" koja je tesko pogodjena bujanjem tabloida i koja pokusava da povrati deo tiraza time sto na primer "Radio tv reviju", skracenu na cetrdesetak strana, petkom besplatno deli kao dodatak.

Ne treba, naravno, brinuti o drzavnim monopolima u medijima. Kompanija "Politika" predstavlja najuocljiviji primer: ne samo da se u okviru jednog preduzeca nalaze radio i TV stanica tri dnevna lista i hrpa casopisa, vec se pod jednim krovom novine pisu, stampaju u sopstvenoj stamparijii prodaju u sopstvenoj mrezi od blizu 1500 kioska sirom zemlje, sto je gotovo svuda u svetu zabranjeno. Zato je razumljivo nastojanje dr Djordjevica( donosno njegovih nalogodavaca) da stavi sapu na "Borbinu" prodajnu mrezu, cime bi se zatisnule preostale rupe za plasman nezavisne stampe po unutrasnjosti.

Uprokos preprekama, nezavisna stampa u Srbiji uspela je donekle da potisne rezimsku, sto je dodatno uvecalo znacaj drzavne radio- televizije, jedine koja moze da se prarti na celoj teritoriji Srbije. Ako vlasti na drugim mestima privremeno moraju da popuste pod pritiskom demokratske javnosti, sigurno je da nikakvog kompromisa ni popustanja nece biti kada je RTS u pitanju. Nema rasprave ni o finansiranju drzavne televizije i radija: do daljnjeg ce na snazi biti taksa na elektricno brojilo (placa je svaki gradjanin koji ima struju pa makar i nemao TV), kojom, po najnovijim podacima, RTS puni oko 80 odsto svog budzeta. Rec je o svoti od 409,8 miliona dinara u 1996. godini ili o 110 miliona nemackih maraka po "crnom" odnosno realnom kursu.

(AIM) #Uros Komlenovic