PREOKRET

AIM, Skopje, 26.03.1997

Dva govora, jedna domaca deklaracija, jedna evropska i jedna americka preporuka, kao i jos jedan makedonsko - grcki susret, najbitniji su elementi koji su poslednjih desetak dana Republiku Makedoniju vratili u vrh interesovanja medjunarodne javnosti i to ponovo vezano ya balksnko "bure baruta" i raznorazna scenarija za novo krizno ili ratno zariste na evropskom jugoistoku. I opet, najbolji indikator za ovo je neuobicajeno uvecan broj stranih novinara u Makedoniji.

I ovaj put se pokazalo kako razlicite deklaracije i preporuke, u pravilu, ne znaci nista, odnosno niti stete niti koriste. To se desilo i sa Deklaracijom za medjuetnicke odnose, usvojenoj u makedonskom parlamentu, ali i sa Deklaracijom kojom Evropska Unija izrazava zabrinutost stanjem u ovoj zemlji. U istom tonu prosla je i preporuka Stejt departmenta.

Preokret u Makedoniji i moguce brzo preusmerenje nakupljene negativne energije u pozitivnom pravcu, desili su se posle jednog govora premijera Branka Crvenkovkog pred poslanicima u vezi sa organizovanim kriminalom i njegovim obecanjem da ce problem resiti i po cenu rashodovanja nekoliko ministara iz svog kabineta i padanja ugleda vodece partije, Socijaldemokratskog saveza koji je vec pet godina na vlasti. I sto je najvaznije, Crvenkovski je najavio prevremene parlamentarne izbore, ocigledno jednistveni izlaz iz stanja u koje je zemlja zapala. Kompletan preokret desio se za samo nekoliko dana.

Koliko god njegov govor zazvucao demagoski i ma koliko ga osporavali politicki konkurenti koji nisu propustili priliku da ga okarekterisu tek kao takticki potez, jedno ce ostati upamceno: po prvi put jedan clan vladajuceg SDSM - i to ne bilo koji, nego njegov predsednik - zestoko je progovorio o alarmantnoj situaciji u drzavi, ne distancirajuci pri tome ni sebe ni vlastitu partiju od zbivanja koja ozbiljno ugrozavaju mir u drzavi. Moze se slobodno reci kako je premijer Crvenkovski, na sednici Sobranja, 20 -marta, odrzao najvazniji govor u svojoj karijeri. Ono sto je najupecatljivije je cinjenica da je premijer prihvatio prethodno upuceni opozicioni poziv za dijalog i zajednicko kreiranje novih izbornih "pravila igre" i za datum raspisivanja novih izbora. To je, ustvari, bio jedini moguci izlaz iz situacije u kojoj je ukaljan ugled vlasti u vezi sa propasti stedionice TAT iz Bitole i piramidalnoj aferi koja je tom prilikom nastala, ali i za njega licno, ukoliko je zeleo da se i dalje bavi politikom. Opsta je ocena , isto tako, da je ovim potezom izbegnuta moguca "albanizaciha" situacija u drzavi.

Po prvi put premijer je otvoreno priznao da postoji cvrsta sprega izmedju kriminala i ljudi u vlasti, a najava beskompromisne akcije u tom smeru konacno je pokazala da ovaj put nece biti nikakvih kompromisa. Ovo je razumeo i prihvatio i njegov najvazniji i najcjuci protivnik u opoziciji, lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski. On je otkazao najavljeni prptestni miting (prethodno od predsednika drzave ocenjen kao vezbanje ulicne demokratije i opsanog po drzavu) cime je, ustavri, Crvenkovskom dat manevarski prostor da ispuni vlastito obecanje. Inace, govor predsednika Gligorova u kome je iznesena pomenuta kvalifikacija, protumacen je kao svojevidna pretnja i poruka da "kakvi god da jesu, ovi sto su sada na vlasti bolji su od drugih". Samo dva dana posle, Crvenkovski je rekao kako nema nameru da bude taoc sopstvenim saradnicima, sapartijcima i ministrima ukoliko se dokaze da su oni umesani u aferu u TAT-u i da su deo bitolskog "oktopoda". Za razliku od sefa drzave koji je javno saopstio da nema nameru da bude mentor preko potrebnog dijaloga medju partijama, a za prevazilazenje aktuelne politicke krize, Crvenkovski je svatio da je upravo tu sansa za njega.

Pored svega, dio "bagaza" koji zateze situaciju u Makedoniji, bez sumnje su bili, i jos su, medjuetnicke tenzije. Pred premijerov nastup, u Parlamentu je izglasana Deklaracija za medjuetnicki dijalog u kojoj se i PDP, najuticajnija partija ovdasnjih Albanaca, slozila sa metodima dijaloga i tolerancije, mada je pomenuti dokument na pocetku zazvucao isprazno. Odmah po tome dosla je i poruka iz Vasingtona u kojoj SAD ne podrzavaju uspostavljanje paralelnih struktura, niti pak bilo kakav pokusaj za uspostavljanje paralelnih struktura, niti pak bilo kakav pokusaj za uspostavljanje federalizma na etnickim osnovama. Tako je otvoren prostor za fer-igru i Makedonija najednom dobila sansu da se izvice iz teske politicke krize.

Pise: Aleksandar DAMOVSKI