KABINET FINOA ILI KABINET NADE

Sigurno je da 35-snjem Baskimu Fino nije palo na pamet da ce jednoga dana on postati premijer Albanije, cak u njenoj najdramaticnijoj situaciji od Drugog svetskog rata na ovamo. Fino se nalazio u njegovom juznom gradu Djirokastri, pobunjenog, kada je u albanskom glavnom gradu spomenuto njegovo ime kao moguceg premijera Vlade nacionalnog pomirenja. Sutradan, naoruzani pobunjenici su dozvolili jednom helikopteru da se spusti nadomak grada, kojeg oni jos uvek kontrolisu, i novi albanski premijer se uputi prema glavnom gradu.

Baskim Fino je bi malo poznata figura na albanskoj politickoj sceni i cini se da je upravo to bilo presudno i pomoglo da on izadje na scenu kao kompromisna formula izmedju sukobljenih strana. Potreba o nekom novom licu, koje Albanci ne bi odmah osporili, vec mozda i vise od toga, potreba za jednim premijerom sa pobunjenog Juga, pomogli su da dodje do ovog izbora. Diplomirani ekonomista, Fino je u karijeri dospeo do lokalnog cinovnika. Na prvim slobodnim izborima za lokalnu vlast

1. godine, nastupajuci kao kandidat Socijalisticke partije, Fino je izabran za gradonacelnika Djirokastre, vaznog administrativnog i kulturnog centra juzne Albanije. Mesto gradonacelnika Djirokastre smatra se veoma delikatnim, posto u ovom gradu zajedno zivi veliki broj pripadnika grcke manjine sa Albancima. Djirokastra je i rodno mesto bivseg albanskog diktatora Envera Hodze.

Fino je uspeo da postane poznat kao jedan od najuspesnijih lokalnih lidera u zemlji. On je postao poznat po njegovoj elasticnosti i gradjanskom suzivotu sa politickim protivnicima, u zemlji u kojoj se to cinilo skoro nemogucim. U debati unutar Socijalisticke partije prosle godine, Fino je bio na strani uhapsenog socijalistickog predsednika Fatosa Nanoa, dobijajuci reputaciju jednog moderiranog reformatora.

Novinari pamte kao najspektakularniju epizodu njegove politicke karijere jedan miting u njegovom gradu, tokom kampanje predsednika Berise za referendum o Ustavu, u jesen 1994. godine. Za razliku od drugih lokalnih socijalistickih lidera, koji su odbijali da budu prisutni na mitinzima Berise, Fino je uvazio predsednikove drzave, pozelevsi mu dobrodoslicu, ali posle govora Berise, on se obratio sugradjanima pozivom da glasaju protiv izlozenog projekta od strane Berise. Na glasanju o Referendumu, nekoliko dana kasnije, Djirokastra je masovno glasala protiv Berisinog Projekta.

Iako je dosta naucio iz diplomatije, vodeci grad gde zajedno zive Albanci i Grci, sada Fino nosi na plecima veoma tesko breme. On mora da resi veoma teske zadatke, manevrisuci izmedju Berise i Parlamenta, na jednoj politickoj sceni bremenitoj neizvesnostima.

Kabinet Finoa ima podrsku deset politickih partija, od kojih je devet dobilo mesto u Vladi. Partija Demokratske alijanse je potpisala politici sporazum o stvaranju Vlade nacionalnog pomirenja, ali je odbila da uzme ministraski portfelj, zbog toga sto se nije slagala da Demokratska partija ponovo bude na celu Ministratsva unutrasnjih poslova.

Tri glavna ministarstva, Ministarstvo za unutrasnje poslove, inostrane poslove i odbrane, osim ministara imaju i po jednog drzavnog sekretara, kako bi se osigurala uzajamna kontrola izmedju pozicije i opozicije.

Novi ministar spoljnih poslova je 42-snjak, Arjan Starova, iz male partije Socijaldemokratske Unije. Starova je pet godina bio zamenik ministra spoljnih poslova i poznat je kao Berisin miljenik. Starova je diplomirao na katedri za filozofiju. Njegov zamenik, na mestu drzavnog sekretara je Pavli Zeri iz rivalske Socijaldemokratske partije, poznat po njegovim posebnim vezama sa krugovima Socijalisticke Internacionale.

Najosporavanije mesto u Albaniji, ono ministra spoljnih poslova, predstavlja jedna skoro sasvim nepoznata licnost, Belul Celo. On dolazi iz ogranka Fieri Demokratske partije i vrlo je malo poznat u glavnom gradu. Celo je po profesiji inzenjer. Njegov zamenik, kao drzavni sekretar, je bivsi podpredsednik prvog albanskog pluralistickog parlamenta, socijalista Lush Perpali. Perpali se ponovo pojavio na politicku scenu, kada se skoro pomislilo da je nestao. Iako dolazi iz rodnog mesta predsednika Berise, Perpali je bio njegov ostar kriticar.

Socijalisti drze i vazno mesto ministra odbrane. I dok je predjasnji ministar Zuljali pobegao u Italiju, gde je zatrazio politicki azil, njegovo mesto je zauzeo socijalista ostre linije Shaqir Vukaj, bivsi podpredsednik prethodnog parlamenta. Vukaj je preuzeo na sebe odgovornost da reorganizuje potpuno rasturenu vojsku. On je pozvao bivse oslobodjene oficire, iz tzv. Xhulalieve reforme, da se vrate u vojne redove. Vukaj je cesto vidjen na TV u susretima sa ambasadorima zapada, zahtevajuci logisticku pomoc za reorganizaciju albanske vojske.

Isto tako, socijalisti nose i portfelj Ministarstva finansija, veoma znacajnsog za aktuelnu situaciju. Novi ministar finansija, Arben Malaj, bio je jedan od autora ekonomske politike Socijalisticke partije. On ce morati na nadvlada jednu veoma tesku finansijsku situaciju sa veoma negativnim platnim bilansom i sa deviznim rezervama na minimalnom nivou.

Jedan broj manjih partija nose nekoliko ostalih portfelja. Partija legaliteta, rojalisti, ima u Vladi ministra pravosudja, Spartak Ngjela, veoma poznatog advokata, koji je 17 godina proveo po zatvorima komunistickog rezima. Ngjela je pre bio jedan od glavnoh vodja Demokratske Alijanse, ali se kasnije udaljio nakon nesporazuma unutar Partije, koja je prema Ngjeli klizila ulevo. Aktuelno, Ngjela uziva podrsku i Demokratske partije, koja ga je pre cetiri godine posle jedne njegove posete Beogradu, ostro optuzivala u svojoj stampi. Kao veoma pragmatican politicar, smatra se da Ngjela ima veoma jakog uticaja u njegovom kabinetu. Medjutim, i on ce biti primoran da se suoci sa vanrednim teskocama. Zemlja aktuelno nema zatvora i sistem pravosudja je gotoov sasvim paralisan.

Socijaldemokrate imaju u Vladi i Ministra poljoprivrede Haxhi Aliko, bivseg rektora Poljoprivrednog Univerziteta, veoma uvazenog intelektualca u zemlji. Aliko ima dugo iskustvo u poljoprivredi i nastoji da osigura pomoc u hrani od strane zapada. Partija za ljudska prava, koja predstavlja grcku manjinu, ima portfelj ministarstva za saobracaj. Novi ministar Foto Duka, nepoznat je medijima u Tirani. Za ministra kulture je naimenovan jedan novinar sa TV, Engjell Ndocaj, katolik iz Skadra, koji predstavlja Demohriscansku partiju.

Novi kabinet je komponovan, imajuci u vidu ne samo politicki sporazum izmedju deset glavnih politickih partija u zemlji, vec i neku versku ravnotezu, medju trima glavnim verama ili religijama u zemlji, kao i ravnotezu izmedju Severa i Juga Albanije. Ocekuje se da ce to biti kabinet nade za Albance, kojima je veoma tesko da se nadaju.

Ana BOLINI AIM Tirana