PRILIKA ZA LOV U MUTNOM

AIM, Skopje, 223.03.2997

Taman su se makedonski analiticari obradovali da su konacno otkrili "nekog novog Lupceta", lider "najmakedonskije" partije VMRO-DPMNE Lubco Georgievski je ovih dana jos jednom pokazao da ceswto puta politika stvara politicare a ne oni nju. Pre samo nesto vise od mesec dana, nakon zavrsetka lokalnih izbora na kojima je njegova partija prosla prilicno dobro, lider VMRO-a je prosto zracio "institucionalnim porivima", zalazuci se za institucionalno resavanje mnogobrojnih problema u drzavi, a onda su se dogodile nekoliko stvari koje su bitni promenile "mikroklimu" ove najvece opozicione partije u zemlji. Prvo iskusenje za ovu partiju je nastupilo nakon donosenja zakona o upotrebi jezika (konkretno albanskog) na Pedagoskom fakultetu u Skopju. Iako se na pocetku drzala po strani, bolje reci, u senci, nakon "poziva za pomoc" studenata koji su hteli postaviti sator ispred zgrade parlamenta da bi odrzali svoj strajk gladju a policija im nije dozvolila, VMRO-DPMNE i njeni "sateliti" su nastupili na scenu da bi pomogli u "zastiti demokratskih prava" studenata. Ubrzo nakon toga zahtevi studenata su krenuli u drugom pravcu. Zahtev za ponistenjem zakona je zamenjen zahtevom za ostavkom citave vlade. Na tome bi se prica najverovatnije i zavrsila, jer se broj onih koji su dolazili na proteste smanjivao svakim danom. Medjutim, tada se dogodila erupcija "piramidalne krize" u Albaniji koja se verovatno nekom slucajnoscu poklopila sa rusenjem prve velike "piramide" u Makedoniji, "stedilnice" iz Bitolja - "TAT", koja je pod svojim "rusevinama" odnela preko 100 miliona nemackih maraka. Lider VMRO-DPMNE se munjevito nakon pada "TAT"-a nasao u Bitolju a njegova partija je ovaj grad pocela uporedjivati sa albanskom Valonom. Ovo poredjenje lider VMRO-a je ponovio i u intervjuu za bugarske novine "Trud" sto je posebno razljutilo makedonsku javnost. Tim vise sto je prethodno, zajedno sa liderom PDPA, Arbenom Djaferijem nastupio na bugarskoj televiziji sa stavovima koji su u Makedoniji protumaceni, u najmanju ruku, kao probugarski a tu i tamo i kao antimakednski. Posebno lose je docekana izjava da ce "najkasnije za jednu godinu Makedonija doziveti propast kao Bugarska i Albanija". U politickim kuloarima u Makedoniji ova i slicne izjave se dovode u vezi sa navodnim susretom na visokom nivou izmedju VMRO-DPMNE i PDPA (koja se smatra antipodom ove prve) sa cilejm da se usoglase aktivnosti koje bi polazile od toga da se iskoristi kriza u Albaniji za pocetak sezone "lova u mutnom". Pritom je glavna ostrica napada usmerena na VMRO koja se smatra istinskim protivnikom aktualne vlasti. Ove dve partije su ovih dana optuzene da su se precutno slozile oko podele Makedonije na makedonski i Albanski deo (po federalnom principu) kao prva faza ka kasnijem prisajedninjenju ovih delova Bugarske, odnosno Albaniji.

Lideri ovih partija su slicne optuzbe protumacili kao "potrebu aktualne vlasti da trazi spas" aludirajuci na tezu o "lovu vestica". Pritom je Lubco Georgievski, komentirajuci krizu u Albaniji nakon rusenja "piramidalnih stedionica" izjavio da ce ta kriza, ako nista drugo, pridoneti da makedonski Albanci konacno svate gde im je mesto. To bi prakticno trebalo srusiti tezu o "tajnom dogovoru" oko podele Makedonije, medjutim ni to nije pomoglo "vmrovcima" da dokazu vernost zemlji nasuprot sve otvorenijim optuzbama da se priklanjaju zloglasnim probugarskim "Vrhovistickim" idejama.

 U kontekstu zbivanja u Albaniji cije se klice prepoznavaju

i u Makedoniji, posebno nakon ruzenja piramida (TAT i nekoliko manjih) koje su se nadovezale na dugotrajnje proteste protiv zakona o upotrebi albanskog jezika na Pedagoskom fakultetu u Skopju, ovih dana se oglasio i predsednik Makedonije Kiro Gligorov. U neobicno ostrom govoru pun emocija i izazvanim ociglednim strahom od propasti drzave, on je zamolio poslanike kojima se obratio, "da ne dozvolimo da sudbinu nase dece i porodica, nase drzave, uzmu u ruke nosioci tudjih drzavnih interesa i jahaci balkanskih apokalipsa". Pritom je makedonski predsednik indirektno, ali sasvim jasno, optuzio najvecu opozicionu partiju da je angazirana na podgrevanju anarhije koristeci nezadovoljstvo medju gradjanima koje je, po njemu, objektivno.

Sve ovo ipak nije pokolebalo najvecu opozicionu partiju da nastavi pripreme za veliki miting zakazan za 27 mart, koji je u medjuvremenu, nakon govore premijera Branka Crvenkovskog koji je najavio bitku protiv organizovanmog kriminala, prezakazan za 27 april. Ono sto je zanimljivo u vezi ovog mitinga jeste cinejnica sto se tvrdi da je ovaj datumj izabran jer se poklapa sa godisnjicom predavanja 220.000 potpisa o raspisivanju referenduma o privremenim izborima.

Pise:Ibrahim MEHMETI