Svi predsedniŸki kandidati

Izborne koninatorike

SVI KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

AIM,BEOGRAD, 21.3. 1997

Potencijalni naslednici Slobodana Milosevica na mesto predsednika Srbije (u ovom trenutku ima ih bar deset) upravo se pripremaju da zauzmu niski start pre nego sto trka i zvanicno pocne. O tome kada ce se trcati niko za sada ne zna nista pouzdano. U razlicitim listovima, pod oznakom "ekskluzivno" i "senzacionalno", do sada je objavljeno da ce izbora biti u junu, julu, septembru, oktobru ili novembru. I svi su se pri tom pozivali na "dobro obavestene krugove" bliske SPS-u, koji naravno ne postoje, jer ovakve odluke na osnovu sopstvenih strateskih procena donose iskljucivo supruznici Milosevic. Sadasnji predsednik kome Ustav ne dozvoljava da se po treci put kandiduje za predsednika Srbije, kao da nije bas previse voljan da napusti ono cuveno kanabe u predsednickom kabinetu na Andricevom vencu. Ustav zapravo stavlja aktuelnog predsednika Srbije u poziciju figure koja je stigla do kraja sahovske table i sada joj jos jedino preostaje da se pretvori u neku novu, jacu figuru. Miloseviceva nevolja je u tome sto je on od samog pocetka imao kraljevski status i sto u ovoj skracenoj Jugoslaviji koju je napravio, ta "jaca" pozicija jednostavno ne postoji.

Pojedini analiticari tvrde da u ovakvoj situaciji srbijanskom predsedniku ne preostaje nista drugo nego da menja pravila igre na saveznom ili republickom nivou. Na saveznom tako sto bi sebi u ulozi Zorana Lilica poverio mnogo ozbiljnije i znacajnije poslove od onih koje ima sadasnji predsednik SRJ. Za tako nesto potrebna je i saglasnost Crne Gore koja izgleda nije bas previse zainteresovana da menja sadasnji odnos snaga u Federaciji. Promena pravila igre na republickom nivou, odnosno menjanje srpskog Ustava sto bi mu omogucilo da jos jednom bude predsednik Srbije, ne spada u narocito popularne poteze. To Milosevicu, naravno, ne mora previse da znaci, ali moze medjunarodnoj zajednici koja ga ionako drzi "na nisanu". U beskrajnim analizama onoga sto uskoro sledi u Srbiji cuju se, doduse, i misljenja da Milosevicu i nije preterano vazna funkcija na kojoj se nalazi. Savetnik Vuka Draskovica, profesor Milan Bozic, tvrdi da se Milosevic uzda u cezaristicki pristup po kome "Rim nije u Rimu, vec tamo gde sam ja". To isto, ali na svoj nacin, kazu i neki socijalisti: "Ma kakvo menjanje Ustava, Sloba bi i kao portir u Federaciji bio vazniji od Kontica i Lilica zajedno. Prava vlast je uvek tamo gde je on".

Srpska opozicija strahuje inace i od mogucnosti da "pravni eksperti" esepesovskog usmerenja iznenada ne "procitaju" postojeci srpski Ustav onako kako bi mozda Milosevicu to najvise odgovaralo. U Ustavu pise da niko ne moze biti izabran na mesto predsednika Srbije vise od dva puta, pri cemu jedan manadat traje pet godina. Milosevic je po prvi put (prema vazecem Ustavu), izabran za predsednika Srbije decembra 1990. Taj prvi mandat iskoristio je samo dve godine jer je pred kraj 1992. raspisao prevremene predsednicke izbore na kojima je kasnije pobedio svog protivkandidata Milana Panica. Cak i za one koji su samo prosli pored Prvanog fakulteta, a ne i izucavali pravo, stvari su vise nego jasne: Slobodan Milosevic upravo trosi poslednju godinu svog drugog predsednickog mandata posle cega nema ustavnih mogucnosti da se ponovo kandiduje za istu funkciju. Iz redova vladajuce partije mogu se, medjutim, povremeno cuti tumacenja kako Milosevic ima pravo da kao predsednik Srbije izgura jos tri godine, zapravo onoliko koliko je zakazivanjim prevremenih izbora

1. godine skratio svoj prvi predsednicki mandat.

Kao argument u Milosevicevu korist ovi pravni "eksperti" pominjali su svojevremeno i slucaj nekadasnjeg predsednika SAD Lindona Dzonsona. Kao sto je poznato, Dzonson je postao predsednik SAD 1963. godine posle ubistva Dzona Kenedija i to tako sto je kao potpredsednik drzave nasledio ubijenog americkog predsednika. Zatim je 1964. pobedio na narednim predsednickim izborima. Tih godina medju americkim pravnicima otvorena je i rasprava o tome kako se racuna predsednikovanje Lindona Dzonsona u periodu kada je preuzeo Kenedijev mandat. Kao rezultat ovih rasprava americki Ustav dobio je naziv amandman "Lindon Dzonson" iz koga proistice da se ono zamenjivanje Kenedija ne racuna, odnosno da Dzonson ima prava da se dva puta kandiduje za predsednika SAD. Zbog krize izazvane ratom u Vijetnamu Dzonson nije iskoristio ovo pravo. Ovdasnja pravnicka pozivanja na Lindona Dzonsona nimalo, medjutim, ne " piju vodu" jer je rec o potpuno neuporedivim situacijama. Iako skracen, Milosevicev prvi predsednicki mandat se broji kao pun mandat s obzirom da je do njega dosao posle regularnih izbora.

    Iako su sve opcije (i one ustavne, i one neustavne) jos u

igri, povremeno i iz redova samih socijalista stizu najave da bi Slobodan Milosevic naredne jeseni ipak mozda mogao da promeni posao. Tako je nedavno potpredsednik SPS-a Slavica Djukic Dejanovic u jednom intervjuu priznala kako u ovoj partiji jos nisu "personalno razmatrali" ko bi mogao biti predsednicki kandidat na narednim izborima. "Sto se uslova i kvaliteta tice, mi takve ljude imamo", rekla je Miloseviceva zamenica u Socijalistickoj partiji. Siroj javnosti takvi kandidati su malo poznati. Dvojica koji se najcesce pominju kao moguci Milosevicevi naslednici, Zoran Lilic i Dragan Tomic (predsednik srpskog Parlamenta), po opstim procenama ne spadaju u ozbiljne kandidate. Obojica bi, uz svu podrsku partije na vlasti, tesko mogla da dobace i do drugog kruga predsednickih izbora. Kao treci moguci kandidat vladajuce stranke pominje se i sadasnji ministar inostranih poslova Milan Milutinovic koji takodje ne figurira znacajnije na listi srpskih politicara s kakvim-takvim poverenjem.

Kao espesovski kandidat iznenadjenja sve cesce se pominje Milorad Vucelic, nekadasnji direktor RTS-a, covek koji je svojevremeno ispao iz milosti vladajuceg para na onoj bosanskoj krivini. Posle dve godine Vucelicevog boravka na "reciklazi", Milosevic je, prema nekim izvorima, otkrio da u svom kadrovskom spilu on zapravo i nema jacu kartu za naredne izbore. Vucelic je, osim sto bolje izgleda i govori od mnogih bezlicnih SPS kadrova, sasvim "kompatibilan" sadasnjem politickom trenutku. Sacuvao je dobre veze sa rukovodstvom RS sa kojim se sada i Milosevich ponovo povezuje, a dobar je i sa crnogorskim vlastima koje bi Milosevic da prizemlji.

Na strani opozicije nameru da se kandiduje na predsednickim izborima prvi je obelodanio predsednik Demokratskog centra dr Dragoljub Micunovic. Na njegovoj strani su svakako znacajno politicko iskustvo i imidz politicara koji u svim ispitivanjima javnog mnenja, po pravilu, dobija najmanje negativnih ocena. Sve to, kao i Micunoviceva sklonost ka kompromisnim resenjima, nije dovoljno da bi se postao ozbiljan predsednicki kandidat. Dr Micunovic iza sebe za sada nema jaku stranku ili koaliciju koja bi stala iza njegove kandidature, a tesko je poverovati da bi to mogla biti koalicija "Zajedno" u kojoj je nacelno dogovoreno da predsednicki kandidat bude iz SPO.

U SPO misle da to moze biti samo lider ove stranke Vuk Draskovic koji je u nekoliko navrata i sam sebe prepoznao kao potencijalnog "srpskog Havela" za kojim mnogi uporno tragaju. Vecina istrazivaca javnog mnenja tvrdi da je Draskovic najgori moguci izbor koalicije "Zajedno". Malo sopstvenom, a neuporedivo vise zaslugom rezima, lider SPO je verovatno najsatanizovaniji srpski politicar koji prilicno ostro deli biracku populaciju. Svojim jakim antikomunizmom i naglasenim monarhizmom on u dobroj meri deli i potencijalne opozicione glasace i zato po misljenju mnogih iz same koalicije "Zajedno" ne predstavlja idealnog kandidata.

Svoju sansu, za sada iz drugog plana, vreba i dr Vojsilav Seselj. On jos nije obelodanio nameru da se kandiduje ali je u nedavnom intervjuu Radiju B-92 potvrdio da ce njegova Srpska radikalna stranka svakako imati predsednickog kandidata. Seselj koji u svim istrazivanjima javnog mnenja "leti ispod radara" sam tesko moze da pobedi jer ima veliki broj politickih protivnika. On bi, medjutim, mogao da najvise profitira iz eventualne pat situacije u kojoj bi kandidati socijalistai koalicija "Zajedno " podelili glasove. U tom slucaju Seselj ima garantovan prolazak u drugi krug i ne bas tako beznacajne sanse.

Kao glavni igraci na predstojecim predsednickim izborima za sada se pominju biznismeni Milan Panic i Bogoljub Karic. Obojica trenutno ispituju koliko je voda vruca i da li se vredi upustati u tu trku. Obojica su, medjutim, vec formirali timove za predizbornu kampanju (koji se doduse lako mogu i rasformirati) i dobro poodmakli na poslu ispitivanja sopstvenih sansi. Koliko je poznato, Panic i Karic su medju sobom napravili i neku vrstu "dzentelmenskog sporazuma" da do odredjenog trenutka i jedan i drugi nastupaju kao moguci predsednicki kandidati, a da kasnije sednu i utvrde cije su sanse vece. Onaj koji se povuce podrzao bi zatim onoga koji ostane u trci. Kao savetnik u oba izborna tima pojavljuje se i Dusan Mitevic koji u javnim nastupima uglavnom objasnjava kako je vreme da u Srbiji kormilo preuzmu oni koji se razumeju u ekonomiju. Sam Mitevic koji danas objasnjava kako je Srbiji potreban "ekonomista", svojevremeno je kao direktor RTS-a dao znacajan doprinos u usponu "mapiste" Slobodana Milosevica.

I Panic i Karic u ovom trenutku tragaju za "bazom", odnosnno partijom ili politickom grupacijom koja bi stala iza njih. Sa koalicijom "Zajedno" ciji celni ljudi i sami imaju ambicije tu ovom poslu tesko ide, iako nije iskljucena i neka politicka trgovina po principu - nama pare za kampanju, tebi predsednicko mesto. Bogoljub Karic se sve cesce povezuje i s projektom pravljenja Socijaldemokratske partije cije je skorasnje osnivanje najavio bivsi gradonacelnik Beograda Nebojsa Covic. Za Covica se inace, govorilo kako i sam ima predsednicke ambicije, ali i da je spreman da na te ambicije zaboravi ako bi Karic postao kandidat socijaldemokrata. Prema nekim informacijama, celnom coveku BK kompanije "bazu" je ponudio i sam Seselj pod uslovom da mu kasnije pripadne mesto srpskog premijera. Karic je, navodno, taj predlog diplomatski odbio, ali je radikalima pomogao da rese neke finasijske probleme u Zemunu gde su na vlasti. Time je, ako ne nista drugo, bar smanjio broj onih koji bi, u kampanji sto sledi, mogli da biju ispod pojasa.

Bez obzira na stratne pozicije, i Panic i Karic, ukoliko ostanu kandidati za predsednika Srbije, mogu veoma brzo da racunaju na sasvim siguran prolazak kroz prave spalire i kordone siba i batina od strane drzavnih medija. U tom pogledu Panic ima neuporedivo vise iskustva, ali i reputaciju coveka koji je vec jednom izgubio sto se ovde lako ne zaboravlja. Direktno neucestvovanje u dosadsnjim politickim borbama predstavlja zato prednost Boguljuba Karica iako mu je odmah na pocetku stavljeno do znanja sta sledi ako se u taj posao ipak, upusti. Njegova BK televizija odmah je svedena na lokalnu beogradasku TV, ugrozeni su mu mnogi poslovi, a pojavio se i zahtev za iseljenjem iz vile u kojoj trenutno zivi kao prvi Milosevicev komsija. Uskoro bi trebalo ocekivati i novinske price o coveku koji se "obogatio preko noci na sumnjiv nacin" i koji bi sada da "kupi celu Srbiju za male pare".

Detalje o tome kako ce izgledati predizborna kamapnja i ko je "pozeljan", a ko "nepozeljan" kandidat, mnogi su ocekivali da vide u jednom od narednih dnevnika dr Mire Markovic. Ona je, medjutim, iznenada odlucila da preskoci neke vazne stranice tog dnevnika i ostavi javnost bez "jasnih smernica" i objasnjenja ko zasluzuje da sedne u ono kanabe na Andricevom vencu. Ko god to bio zasigurno ne moze da racuna na status novog "srpskog rosnog cveca" kakav je prilicno dugo uzivao Slobodan Milosevic. U ovom trenutku sporno je cak i to da li ce ono kanabe uskoro zaista biti slobodno ili ne. I nece li njegov sadasnji vlasnik u poslednjem trenutku reci:"Jeste, u Ustavu pise, ali kad vam ja kazem, moze i treci put".

(AIM) #Nenad Lj. Stefanovic