BERISA: TO BE OR NOT TO BE

Nekada energicni i karizmaticni albanski predsednik Salji Berisa, vec danima se nalazi u stanju politicke kome. Ostaje samo da se vidi da li ce on sam preseci, ili ce drugi to uciniti, dovod male kolicine kiseonika, koji ga jos odrzava u zivotu. U stvari, pre nekoliko dana, dok su se u Tirani i citavoj Albaniji culi pucnji, Berisa je bio napisao tekst njegove ostavke, koji je zatim stavio u fioku. I umesto pisma ostavke, on je novinarima ponudio jedno drugo saopstenje, gde je javno obznanio da "ce se on udaljiti sa funkcije predsednika, samo ako njegova Demokratska partija izgubi na predstojecim izborima".

Zahtevi za ostavkom Berise, koji su snazno artikulisani kako od mirnih protestanata, tako i naoruzanih pobunjenika, cine Gordijev cvor danasnje albanske politike. Ipak, ne moze se predvideti sta bi sa sobom dovelo razresenje ovog cvora. Jedno glediste, koje se podrzava i od nekih zapadnih vlada, smatra udaljavanje Berise kao korak koji bi bio od pomoci u resavanju albanske krize. Medjutim, drugo glediste, koje polazi od samog Berise, u obliku i neke najave, predvidja dalju destabilizaciju zemlje, ako on bude primoran da da ostavku.

Bez obzira na cinjenicu da Berisa moze ostati na vlasti jos nekoliko dana ili nekoliko meseci, njegovo povlacenje sa vrha drzave cini se neminovnim. Jos sada, sa razresenjem sefa tajne policije i prelaskom televizije u ruke Vlade nacionalnog pomirenja, moze se reci da se samo jedna trecina Berise nalazi na vlasti. 52- snji vodja je dosta izgubio i u ocima njegovih simpatizera, kada su strani mediji obavestili - da je, dok su se u Tirani culi pucnji, u luci Bari u Italiji prebeglo i dvoje njegove dece sa telohraniteljima.

Trenutni raspad vojske, sto se na fatalan nacin zavrsilo i udaljavanjem iz zemlje bivseg ministra odbrane Zuljalija, dokaz je da vojna karta koju bi predsednik mogao upotrebiti kao poslednju kartu u njegovim rukama, bila samo ilizija. Isto tako i tzv. podrska severne Albanije Berisi videlo se da ne postoji.

Opasnost jednog moguceg sukoba juga sa severom Albanije, toliko mnogo pominjan u stranim medijima, a koji bi zemlju odveo u gradjansi rat, nema sansi da se ostvari. Cini se da Berisa ne uziva popularnost ni na severu, iako tamo osecaji revolta protiv njega nisu tako snazna kao na jugu. Rasprsavanje oblaka gradjanskog rata umesto da ojaca, jos vise je oslabilo pozicije predsednika, koji cini se ima vrlo malu podrsku. Bez vojske, bez severa, smatranog kao njegovu potporu, sa prepolovljenim Parlamentom, posto je deo poslanika napustilo zemlju, sa razjedinjenom partijom, njegov polozaj se cini dramaticnim.

"Ono sto smo do sada videli u Albaniji, nije gradjanski rat, vec totalna anarhija, kaze jedan politicki analiticar u Tirani. To je krvava opereta, jedna vojna opereta. Ljudi su prigrabili oruzje, ali su ubrzo uvideli da nedostaje neprijatelj. Onda su poceli da pucaju u vazduh. U Albaniji se vodio "stars War".

Ipak, postoji opasnost od provokacija, sto bi moglo odvesti u rat svih protiv svih, kao sto i postoji strah od sirenja konflikta u susednim zemljama. Prvi pokusaji da se oruzje proda u Grckoj i Makedoniji, vec su zapazeni, dok opasnost od prenosenja oruzja na Kosovo je jos veca. Karta Coveka Stabilnosti u regionu, koji je albanski lider do skora uzivao i kojom je on bio obezbedio privilegovan status u evropskim kancelarijama, cini se da je izgubljena jednom za svagda. Destabilizovana Albanija predstavlja pretnju za sve u regionu i cini se da je neko strano policijsko ili vojno prisustvo neophodno. Mirovne snage u Makedoniji, mogu se ciniti i besmislenim, ako se na albanskoj strani granice nastavi haos, i ako oruzje slobodno cirkulise. S druge strane, bilo bi razumnije da Italija postroji svoje policijske ili vojne snage u Dracu ili Valoni, nego da docekuje izbeglice u Brindizi i Bari.

Berisa vise nije u stanju da upotrebi kartu Kosova, posto mu je ona u strari izmakla iz ruku jos ranije. Nastojanja da se Rugova gura prema nekoj politici aktivnog protesta i podrska za jedno radikalnije krilo politickog pokreta na Kosovu, dovele su do zahladjenja podnosa izmedju Tirane i zvanicne Pristine. Kosovski lider, primoran da nevoljno bira izmedju Tirane i Vasingtona, koji su u medjusobno losim odnosima, izabrao je ovo drugo. Kada je kriza u Albaniji presla na kritican nivo, Rugova je javno izasao sa americkom opcijom za odrzavanjem novih izbora. Aktuelno, moze se reci da put za Pristinu ne vodi preko Tirane, vec preko Vasingtona.

I, na kraju, ali ne i poslednje, polozaj Berise cini jos slozenijim i cinjenica da se sada njegov glavni politicki rival Fatos Nano ne nalazi u zatvoru, vec u svom uredu. Nano se veoma lako moze pretvoriti u heroja, koji je do sada nedostajao revoltiranim Albancima. U njegovim prvim izjavama, socijalisticki lider, pusten iz zatvora posle amnestije potpisane od Berise, zatrazio je samoudaljavanje ovog poslednjeg sa politicke scene. Nano je dao do znanja da opozicija nece zvanicno zahtevati ostavku Berise, vec da to Berisa mora uciniti iz moralnih razloga.

I, dok su naoruzani pobunjenici jasno stavili do znanja da ne pomisljaju da poloze oruzje, sve dok Berisa ne ode sa funkcije, partije opozicije u Albaniji, ali i zapadne kancelarije, nalaze se u dilemi. Postoji sumnja da se insistiranje za ostavkom Berise moze sa njegove strane i partije, protumaciti kao nepridrzavanje postignutog sporazuma i zemlja se moze ponovo vratiti sa ravnoteze unutarhaosa u neku anarhiju u tom haosu. Postoji s druge strane i bojazan da naoruzani i organizovani pobunjenici na jugu mogu da povuku podrsku kabinetu Fino-a, ako Berisa ostane i dalje na vlasti. Medjutim, postoji jos jedna jaka sumnja, kako unutar tako i van zemlje, da ce sa Berisom na vlasti biti veoma tesko organizovati slobodne i pravedne izbore.

    Fenomen Berisa, moze se okarakterisati kao metamorfoza

onoga, koji se smatrao balkanskim Havelom u balkanskog Lukasenka. Bivsi 52- snji kardiolog je dosao na vlast pre pet godina, kao veoma popularna i karizmaticna figura. On je smatran zvezdom postkomunistickog istoka, ubrzo pridobijajuci podrsku citavog zapada i posebno SAD. Poliglota, siroke kulture, u pocetku se cinilo da je Berisa vodja koji je daleko od balkanskog stila vladanja. Medjutim, ubrzo, posmatraci su videli da je Berisa nosio u sebi kontradikciju izmedju demokratskih aspiracija i autoritarnih metoda vladanja.

Dolaskom na vlast, kao vodja antikomunisticke opozicije, Berisa je nastavio da vlada, istim stilom opozicionara. Njegovi govori i posle pet godina dolaska na vlasti, vise su stvarali utisak da su to govori opozicije, nego predsednika drzave. Gusenje svake disidencije unutar njegove partije, zatvaranje lidera opozicije Nanoa, hapsenje nekoliko novinara, stavili su prve ozbiljne upitnike nad albanskim predsednikom. Medjutim, manipulacija sa izborima od proslog maja, znacio je zavrsetak medenog meseca izmedju Berise i Vasingtona. Od tada, pocinje pad coveka, koji je srusio komunizam u Albaniji. Mozda ce 52-disnji Berisa ostati u istoriji Albanije kao njena najkontradiktornija figura: kao covek koji je srusio komunizam i istovremeno, covek koji je srusio demokratiju. Na najparadoksalniji nacin, izolovan i takoreci ostavljen, on se nalazi suocen sa hamletovskom dilemom: To be or not to be.

Ana Bolini AIM Tirana