POLITICKA KUJNA UNISTAVA STAMPU

Kriza stampanih medija

Ljubljana, 19.mart 1997 **************************************************************

Primer gasenja lista Republika ukazuje na ozbiljnu medijsku krizu u Sloveniji. Za nju je najodgovornija politika ( i to svih stranaka), koja je - zanimljivo!!! - najgora upravo prema sebi slicno orientisanim medijima. To znaci, da propast pojedinacnih medija ubrzavaju ili indiferentno posmatraju upravo oni koji su potsticali njihovo osnivanje. ****************************************************************

Juce je kako izgleda definitivno zavrsio svoj skoro petogodisnji put slovenacki nezavisni list Republika. Od novembra 1992 do pocetka februara 1997 izlazila je kao dnevni list. Dnevnik Republika se ugasio zbog nespremnosti njenih sponzora iz slovenacke privrede da nastave sa sufinansiranjem novine, a osnovni kapital vecinskog vlasnika privatne poslovne grupe Alpe Adria nije vise zadovoljavao sve vece troskove za izdavanje lista. Zbog toga se je izdavac odlucio da zatvori dnevnik i da nastavi sa manjim delom ekipa nedeljnik Republika. Izasla su cetiri broja lista koji se bavio ozbiljnom analizom zbivanja u domacoj i stranoj politici i privredi, a dva i po dana pred izlazak petog broja nedeljnik nije izasao posto je njegovo izlazenje sprecio distributer Door to Door sa iznenadnom odlukom kako nece vise vrsiti distribuciju lista. Inace, distributer duguje izdavacu Republike jos velike pare koje je dobio prodajom dnevne Republike. Kako se saznaje, tom razlogu pridonela je i iznenadna odluka nekog potencialnog suvlasnika da ne udje u projekat. Izdavac i redakcija su se u saopstenju za javnost upitali da li je sve to slucajno?! Po svemu sudeci nije i upravo slucaj Republike moze biti polaziste za pisanje o aktuelnoj situaciji slovenacke stampe. Naime, slovenacka stampa je - izuzevsi dnevne listove koji su osnovani u starom jednopartijskom sistemu i zutu stampu - u ozbiljnoj krizi. Pre nekoliko meseci ugasio je desnicarski dnevni list Slovenec, sledila je Republika, a u ozbiljnoj krizi su i list Nasi razgledi, Mladina i Mag. Iako je to vrlo tesko dokazati, iza svega vise manje stoji politika. I to tako u pokretanju novih listova kao i u njihovom ukidanju. A najzanimljivija je cinjenica da listove ne unistavaju struktire koje su suprotne politickoj orientaciji tih listova, vec naprotiv

• strukture koje su ih osnivale ili podrzavale. Na prvi pogled to izgleda nelogicno, ali to je jednostavno tako. Pocnimo sa casopisom Slovenec. List su osnovale hriscanske demokrate delimicno sa parama svojih clanova, a vise sa parama slovenackih politickih emigranata iz Argentine i jos nekih zemalja i sa parama nekih stranci privrzenih privrednika. Za glavnog urednika postavili su Andreja Rota, mladjeg slovenackog izseljenika koji je citav svoj zivot proveo u Argentini. Od tamo je i doneo u Sloveniju "cudne" navike o objektivnoj stampi, koj e se nikako nisu svidjale rukovodstvu hriscanskih demokrata i tako je Rot morao da ode. Posle njega su dolazili i odlazili jos mnogi, a niko nije bio po ukusu desnih stranaka (pre svega hriscanskih demokrata i Jansinih takozvanih socialdemokrata) koje su drzale list u svojim rukama. Slovenec je na kraju upao i u velike dugove koje nije bio vise niko od osnivaca - pa ni drugih desno orientisanih politicara i privrednika - vise spreman pokrivati. I tako je novina ugasila zbog nesposobnosti i indolencije njenih istomisljenika. Slican slucaj je sa Republikom. Ona je osnovana na osnovu ideje levih odnosno levo sredinskih slovenackih politickih snaga u Sloveniji, Italiji i Austriji (slovenacke manjinske organizacije). Osnovni cilje je bio povezivanje slovenackih nacionalnih, politickih, privrednih i kulturnih interesa u te tri zemlje. Uprkos levijoj politickoj orientaciji, taj list nikad nije imao nikakvo stranacko obelezje. Zbog levije orientacije ga je desnica ignorisala, dok su se Udruzena lista socialdemokrata (levica) i Liberalna demokratija Slovenije (sredina) stalno zalile kako je list jednom vise od ovih, a drugi put vise od onih. Zbog toga list nikad nije ni dobio neku politicku podrsku. Njegova nezavisna uredjivacka politika kostala ga je glave. Njenom zatvaranju najvise su kumovali upravo ljudi iz redova vladajuce LDS i udruzene liste. To slovenacka javnost u glavnom i ne zna, ali je dobro obavestenim novinarima to jasno. Politicka nezavisnost medija je ocito preskupa cak i za Sloveniju. Ako nemas pravih kumova, a nemas finansijsku osnovu iz bivseg sistema, nemas ni sansi za opstanak. Dok se u susednoj Hrvatskoj saznaje sudbina nekog lista sa predsednicke govornice, ili dok se u Srbiji direktno preuzima u ruke vlasti "nepodobne" novine, u Sloveniji se to radi suptilnije, a rezultat je isti. Iako slovenacke vlasti pokusavaju na sve nacine pokazati u javnosti interesovanje za sudbinu medija u medija, na tom kao i na nekim drugim podrucjima, vrlo rado primenjuju praksu : Laissez faires passer. Sledeci taj princip, vec godinama ne urade nista na uvodjenju specialnog fonda iz budzeta koji bi bio namenjen pomoci za manje medije koji uspostavljaju u jednom drustvu ravnotezu odnosno pluralizaciju medijskog prostora. Taj fond imaju sve drzave Evropske unije, cak i one najbogatije i medijski naj razvijenije zemlje. Posto slovenacka vlast ne smatra to vaznim, Slovenija se na podrucju medija vraca u doba samoupravnog socializma u kome su bile dve, tri novine sasvim dovoljne za obavestavanje javnosti. Sa takvom medijskom strategijom ulazak u Europu nece biti bas glamurozno sacekan.

PETRA VOVK, AIM