SKUP NA BREZOVICI PRIPREMA ZA NJUJORK?

Propao je jos jedan pokusaj da se za istim stolom ovoga puta nadju predstavnci nevladinih organizacija i intelektualci sa Kosova i iz Srbije, koji su, kako je objasnjavano u dosadasnjem angazmanu pokazali odredjenu fleksibilnost za resenje pitanja Kosova. Skup koji je trebalo da se odrzi u skijaskom centru Brezovica, nadomak Pristine, gde je planirano da se analiziraju oblici i nacini za izgradjivanje poverenja i stvaranja povoljnih uslova za razresenje srpsko - albanskog spora i koji je trebalo da okupi oko 70 ucesnika sa ovih prostora, ali i inostranih krugova, odlozen je na predlog jednog od organizatora, pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava. U njihovom obrazlozenju se kaze da se ovaj skup odlaze zbog dramaticne situacije u susednoj Albaniji, odnosno da ovaj okrugli sto zbog toga nece dobiti adekvatan publicitet i nece postici zeljene efekte.

Medjutim, od samog objavljivanja spiska ucesnika, medju nekim pozvanim Albancima sa Kosova bilo je dilema da li ucestvovati ili ne na ovom skupu. Jedna od primedaba je bila da je lista pozvanih predstavnika srpske strane, kako se komentarisalo "mnogo jaca". Drugo, bilo je neslaganja sto niko nije bio pozvan od predstavnika najuticajnije partije, na ovim prostorima, Demokratskog saveza Kosova, a kao trece, culo se da nema potrebe da se prave neki predsusreti pred odrzavanje znacajnog skupa u Njujorku, gde pocetkom aprila treba da razgovaraju Srbi i Albanci i o politickom statusu Kosova. Oni ironicniji kazu da bi ovakav jedan skup, uz posmatracki status nekih inostranih licnosti mogao sutra da bude alibi za tezu srpskoj administraciji, da se ipak razgovori o Kosovu mogu voditi bez medjunarodnog posrednika.

Analizirajuci spisak pozvanih Albanaca sa Kosova, dobri poznavaoci ovdasnjih kretanja, uzimajuci u obzir njihova dosadasnja razmisljanja oko resavanja pitanja Kosova primecuju, da osim pojedinacnih, ne bi bilo nekih vecih razmimoilazenja u iznetim opcijama. Zbog toga je verovatno i doslo do blagih prebacivanja, jer su najcesce glasine da je ucesnike predlozio Odbor za zastitu ljudskih prava u Pristini, ciji je donedavno predsednik bio upravo Adem Demaci. Pristalice dosadasnje politike lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, stoga plasiraju da Adem Demaci ima u stvari dve partije. Dakle pored Odbora za zastitu ljudskih prava sada i Parlamentarnu partiju Kosova, ciji je predsednik, koji zastupa stajaliste o federalnom ili nekom konfederalnom statusu Kosova u okviru Srbije i Crne Gore.

Ono sto je sigurno je da ovdasnji Albanci zaista smatraju da sa predstavnicima iz Srbije treba razgovarati, ali da je za to neophodno iznaci model gde bi bilo mesta za najrazlicitija razmisljanja i stavove, odnosno da budu obavezno prisutni legitimni predstavnici kosovskih Albanaca. Inace, na Kosovu je vrlo zanimljiva politicka scena, gde je svakim danom sve vise onih koji imaju svoja vidjenja, kako najbezbolnije ostvariti proklamovene aspiracije svojih sunarodnika. Tako, i jedan od pozvanih ucesnika, bivsi visoki funkcioner na Kosovu do 1981. godine, Mahmut Bakali u nedeljniku "Koha" kaze da se pitanje ovog regiona moze resiti samo mirnim putem i adekvatnom politikom, koja bi bila inventivna, dinamicna, pametna, organizovana i koordinisana. On se takodje zalaze za sporazum strana u konfliktu, uzimajuci u vidu i to da Albanci nisu nacionalna manjina, da im treba priznati pravo na samoopredeljenje i to da su se Albanci izjasnili za Republiku Kosovo, odnosno da se za resenje mirne politicke jednacine pozicije Kosova, trebaju uvazavati i interesi srpskog naroda na ovim prostorima, ali ne i srpski mitovi. "U slucaju da ne dobijemo ono za sta smo se izjasnili, mislim da je dobro, kaze Bakali, da politicke snage prihvate dijalog za realizaciju nezavisnosti Kosova, kao drzavnog entiteta i kao republike Albanaca, Srba i ostalih nacija i da se sporazumemo kako da Ustavom garantujemo ta kolektivno nacionalna prava, kao i prava coveka i gradjanina. Moze se diskutovati i o nekakvoj integraciji takve nezavisne republike Kosova sa ostalim republikama u nekom kombinovanom entitetu, koji bi se mogao zvati Unija jugoistocene Evrope, ali pod uslovom da se ne negiraju prava na samoopredeljenje albanskog naroda, da se ne ugrozava nezavisnost republike Kosova, koja bi bila barem onolika kolika je i nezavisnost Srbije i Crne Gore. Ako nam se ponudi i neka integracija u obliku konfederacije, mislim da to treba prihvatiti", pise u albanskom casopisu Koha Mahmut Bakali. Slican stav zastupa i dobar broj sa "skrojene" liste za skup na Brezovici. Naravno, najmanji broj bi imao priliku da iskazu svoja vidjenja resavanja kosovskog problema, a koji bi zasigurno zastupao tezu o iskljucivo nezavisnoj drzavi.

S druge srane, povodom najave odrzavanja skupa na Brezovici, bilo je reakcija i kosovskih Srba i Crnogoraca. Prvo se oglasio Srpski pokret otpora pitajuci zbog cega niko od ovdasnje srpske politicke scene nije pozvan na skup, kada je i ona pluralisticka, a koalicija Zajedno koja deluje na Kosovu je uz istu primedbu predlozila da se ne prica mnogo o istorijskim pravima, vec da se razmatra vreme od 1974. godine do danas. U svom Saopstenju, medjutim, ma koliko pomirljivo bilo ova organizacija nije navela u kakvom su polozaju ovdasnji Albanci bili od kraja rata do "cuvene" 1974. godine. Medjutim, po prvi put se javno naglasava da ovdasnji Albanci nisu u sukobu sa svojim sugradjanima Srbima vec srpskim drzavnim vrhom.

Inace, i casopis na albanskom jeziku "Koha", prosle godine je pokusao da organizuje okrugli sto gde bi razgovarali predstavnici Srbije (i drzavnog vrha i opozicije, kao i oni nezavisni intelektualci) i kosovskih Albanaca. To je propalo, sa obrazlozenjem da treba sacekati "bolja vremena". Ipak se smatra da je vest o takvom "poduhvatu" zloupotrebljena, u smislu da je bilo rano "procurila", te su komentari razlicitih politickih krugova, plasirani u stampi, ucinili da ipak dodje do odlaganja razgovora.

    Ostaje da se vidi da li istu sudbinu ceka i susret

srpske opozicije i albanskih politickih predstavnika, koji bi trebalo da se odrzi u Crnoj Gori. Za sada nije precizirano ni mesto ni vreme.

Violeta OROSI AIM Pristina