Vojvodina predla§e ekonomsku autonomiju

Vojvodina

VELIKE RECI I STRAH OD GLADI

Politicke stranke koje se zalazu za autonomiju Vojvodine insistiraju na cistim racunima, jer smatraju da se pokrajina tesko pljacka, a sustinu autonomije vide u ekonomiji

Kako sada stoje stvari, vojvodjanski poljoprivrednici najavljuju nove blokade puteva zbog neisplacenog jesenjeg roda. Krajem decembra, vec su bili blokirali su puteve oko secerana i uljara. Posle nekoliko dana traktore su povukli, ne zato sto su poverovali obecanjima vlasti da ce im proizvodi biti isplaceni. Bila je zima, a i policija je prvo krcila put za Beograd, na kontramiting pristalica Slobodana Milosevica, a potom izdala dekret protiv ometanja javnog saobracaja, pa su seljaci procenili da ne vredi da zebu. Vec zimus, videlo se da nisu odustali od pritiska na vlast da im ugovorene i isporucene proizvode plati.

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Jovan Babovic (novosadska uzdanica Socijalisticke partije Srbije, mada bezuspesno visestruko kandidovan, na proteklim izborima, nije uspeo je da udje ni u, uglavnom beznacajan, pokrajinski parlament gde su socijalisti mastovitim izbornim pravilima - u drugi krug tri kandidata - obezbedili vecinu) ovih dana govori kako je drzava platila "bezmalo" sve: po njegovoj racunici ostalo je jos nekih 160 miliona dinara koje duguje drzava i oko 110 miliona dinara koje duguju preradj ivaci hrane (na crno, ukupno, oko 70 miliona DM) duga prema seljacima. Po drugim izvorima suma je veca i ide do 100 miliona DM. Ministar je zadovoljan: polovinom marta isplaceno je 54 odsto jesenas isporucenog suncokreta, soje i secerne repe. Za njega su to, ionako, samo brojke i procenti. Sto seljak nema novac da ulozi u novu proizvodnju, drzavi je manje vazno. Paralelno tece skandal oko povlascenog uvoza psenice u koji je, sudeci po novinama, umesan ministar za ekonomsku i vlasnicku tra nsformaciju srpske Vlade Milan Beko.

SADISTICKI POREZ

Svako ko je ovih dana prosao 100 kilometara autoputem izmedju Novog Sada i Subotice mogao je da vidi prazne njive. Celim putem ovaj reporter video je traktore na samo jednoj parceli, a rec je o najplodnijoj backog zemlji. Sad je vec i golim okom vidljivo: novca nema, mehanizacija je stara i izraubovana, posedi ostaju neobradjeni. Zitnica Jugoslavije, sto je postalo uobicajena metafora za Vojvodinu, s razlogom se boji gladi.

Dr Dragan Veselinov, lider Narodne seljacke stranke i jedan od lidera koalicije "Vojvodina" upozorava na fenomen nepoznat u Evropi: seljacki posed u Vojvodini smanjen je sa 3,3 na 2,4 hektara, a da, istovremeno, nije doslo do stvaranja krupnog poseda. Smatra da je to posedice dugogodisnje lose agrarne politike i ordinarne pljacke koju vojvodjanski seljak, tradicionalno robni proizvodjac na velikim komadima zemlje, trpi poslednjih desetak godina.

"Nas seljak daje 98 odsto proizvodnje merkantilne psenice za Jugoslaviju. Vojvodina, prakticno, hrani celu Jugoslaviju. Udaren je najneljudskiji, gotovo sadisticki porez nasem seljaku - on treba da, za porez, da gotovo tonu psenice po hektaru. S obzirom na sadasnje prinose, to je vise od jedne trecine. Samo za porez. To je pljacka. Nas seljak nema iz cega da investira. U Vojvodini je mnogo gladnih. Strah od gladi postaje najveci strah. Mi zahtevamo ekonomsku autonomiju za Vojvodinu, zato sto zelimo da nasem narodu damo hleba i posla". Slika vojvodjanskog sela detalj je iz programskog govora dr Dragana Veselinova sa Velike skupstine koalicije "Vojvodina" koja u programsku deklaraciju unosi zahtev "da Vojvodina ima pravo slobodne zitne i poljoprivredne trgovine, sa pravom na slobodan izvoz i na zastitu drzave od nekorisnog uvoza zita i drugih agrarnih proizvoda na teritoriji Jugoslavije". Pocetak izborne kampanje unije vojvodjanskih politickih partija okupljenih oko ideje potpune autonomije Vojvodine (Liga socija ldemokrata Vojvodine, Narodna seljacka stranka i Reformska demokratska stranka Vojvodine) samo je nastavak price o pogubnosti centralizacije novca, moci i odlucivanja u Beogradu i stete koje zbog toga trpi Vojvodina.

U Vojvodini su izveli racunicu: cetvrtina (25 odsto) stanovnistva stvara vise od trecine (32 odsto) drustvenog proizvoda zemlje. ("Mi bolje radimo od drugih i hocemo da se to prizna, da se uvidi da je nasa kultura rada veca i da je to razlog sto mi, uprkos tome sto smo samo cetvrtina, dajemo preko trecine drustvenog proizvoda ove zemlje", D. Veselinov). Sve joj to uzima centralna kasa, vraca vise nego simbolicno: u budzetu Vojvodine, koji se odredjuje u Beogradu, kad se odbiju troskovi uprave, ostaje samo 1, 80 dinara po glavi stanovnika godisnje. Ovde su to nazvali - pljackom.

KO JE SEBICAN?

Nije uopste cudno sto je poverenje biraca, u nedavnom deljenju vlasti, zabelezila koalicija "Vojvodina" koja je, u savezni, pokrajinski i lokalne parlamente, usla sa idejom - "Tacku na pljacku". Trazeci za Vojvodinu, ponovo, potpunu autonomiju - ekonomsku, zakonodavnu, izvrsnu, sudsku - ponudila je stanovnistvu program koji je u njihovom iskustvu znacio bogatstvo. Bedu i beznadje, poznaju tek od kada je "Srbija iz tri dela postala cela", a sav novac, i odluke o njegovoj distribuciji, sliven u Beograd . Pred republicko nadmetanje stranackih programa tacka nije pomerena: ona govori da Vojvodina treba da pripadne Vojvodjanima, a vojvodjanski novac da ostane u vojvodjanskom dzepu. Na primedbu o "vojvodjanskoj sebicnosti", odgovaraju: nisu li mozda drugi sebicni kad "od nas oduzimaju, i uzimaju, i pljackaju nas, a da nas nikada i nista nisu pitali". Smatraju da je 1988. Vojvodini nasilno i protivustavno oduzeta autonomija, a da je "neravnpravan polozaj Vojvodine u politickom sistem u Srbije, odnosno Jugoslavije, izazvao njenu najtezu ekonomsku eksploataciju, pljacku i kulturni regres, da je narusio njene ekonomske prednosti nad ostalim krajevima u zemlji i, da je omalovazio ponos Vojvodjana na svoju istoriju i pravo na isticanje svoje razlicitosti".

Jos pre nego sto je, nedavno, osam politickih stranaka potpisalo Predlog za promenu ustavnog polozaja Vojvodine - a ako ove platforme okupile su se gradjanske vojvodjanske politicke partije, sve tri stranke vojvodjanskih Madjara i Demokratski savez vojvodjanskih Hrvata - dalo se naslutiti da je tema "kakva Vojvodina" itekako bitna. Poziciona koalicija isla je na izbore pod geslom "Za Vojvodinu koju volim", ali je izbegla da objasni na koju vrsta ljubavi misli, a svet je imao s njima lose iskustvo. Sekundiranje novodemokrata,"Ravnica na vrhu" daleko je od stvarnosti: ravnica je toliko daleko od vrha, da to pada u oci i izbeglicama koje su sokirane bedom Vojvodine.

Trenutno, polemike izaziva predlog (jos jedne) deklaracije o Vojvodini koju priprema Demokratska stranka. Prema poznatim detaljima ovog dokumenta, u Srbiji, zamisljenoj po ugledu na Veliku Britaniju, Vojvodini bi (iz potpuno nerazumljivih razloga) pripala pozicija Velsa sto je ovde izazvalo dozu podsmeha, a predlog da se ministarstvo poljoprivrede premesti iz Beograda u Novi Sad opasku da "beogradska opozicija uopste ne razume Vojvodinu" i da, ako u njihovoj viziji, decentralizacija Srbije znaci izmestanje jednog ministarstva, ono slobodno moze da ostane tamo gde jeste. Kako se budu blizili republicki izbori tako ce, nema sumnje, ekonomske teme, to jest odnos centra i tradicionalnih regiona, biti sve intenzivnije.

RASPORED SNAGA

Dr Dragan Veselinov upozorava da koalcicija "Zajedno" u izbornu trku krece sa predlogom da se organizuje okrugli sto izmedju vlasti i opozicije o ustanovljavanju medijskih sloboda, ali naglasava da koalicija "Vojvodina", mada zeli da ucestvuje u takvoj raspravi nije pozvana: ponovo se, po njegovom misljenju, Vojvodina gura u stranu, a srbijanske opozicione partije, ne vide u koaliciji "Vojvodina" dostojnog pregovaraca da se u celoj Srbiji, a posebno na teritoriji Vojvodine ustan ove medijske slobode.

"Mi smo, itekako, zainteresovani za medijske slobode, ali ako jedna od glavnih politickih grupa u zemlji ne zeli da razgovara o politickom sistemu i transformaciji politickog sistema, a to je ono sa cim koalicija Vojvodina ide na izbore, zahtevajuci decentralizaciju i demokratizaciju - a u okviru decentralizacije autonomiju Vojvodine - onda je nama jasno da jedna politicka grupa, ma koliko ozbiljna bila, u ovom trenutku ne zeli promenu centralizovanog politickog sistema. U tom smislu mi mozemo samo jedno da obecamo svim beogradskim partijama i svim njihovim filijalama na teritoriji Vojvodine: kolikogod vi odbacivali autonomiju Vojvodine i kolikogod vise pokusavali da zadrzite centralisticki politicki sistem, vojvodjanski narodi i gradjani izborice se za autonomiju".

Polemisuci na ovaj nacin sa najavom oslobadjanja medija kao kljucne teme izborne kampanje koalicije "Zajedno" dr Dragan Veslinov zapravo potvrdjuje staru ideju: koalicija "Zajedno" je opozicija u Srbiji, koalicija "Vojvodina" je opozicija u Vojvodini.

Pocetak polemike nagovestava da se raspored politickih snaga u Vojvodini izmenio: socijalisti su na lokalnim izborima precizno upozoreni da im je mesto u "ropotarnici istorije", autonomasi su usli u savezni parlament, u Novom Sadu je za njih glasao svaki cetvrti gradjanin, u Kikindi su osvojili opstinsku vlast. Reklo bi se: usli su u modu. Politicke partije cije su centrale u Beogradu, itekako, konstatuju taj fenomen, a i inace im je privlacno vojvodjansko biracko telo. Nenad Canak, elokventni lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i covek za koga se sme tvrditi da je svojim politickim delovanjem skidao mrenu straha, ne samo sa ociju Vojvodine, Kaze: "izasli smo iz ilegale". Da mu to nije dosta potvrdjuje nagovestajem Vojvodine kao "federalne jedinice u federalnoj Srbiji".

Najsazetiju, u sustini ipak ekonomsku, definiciju Vojvodine - i jedinstva njenih razlicitosti, odnosno mnostva nacija, kultura, vera, jezika i vremena kad se ko ovamo doselio - ipak, izrice Dragan Veselinov:

"Zito ujedinjava. Njiva ujedinjava sve".

(AIM) #Milena Putnik