IZBORI NA KOSOVU - DA ILI NE?

Dogadjaji u Albaniji bacili su u senku aktuelne preokupacije i trvenja unutar albanskog pokreta na Kosovu. Ne izgledaju vise tako vruci sporovi oko takozvane dinamizacije pokreta, za sta se tako uporno zalaze Adem Demaci, odnedavno predsednik Parlamentarne partije Kosova, a smirila su se i prebacivanja oko Dogovora o normalizaciji skolstva na albanskom jeziku. Razume se, nije u pitanju odustajanje Demacija od svojih namera, a jos manje da ce albanski predstavnici popustiti po pitanju skolstva. Rec je pre svaga o izboru prioriteta u sadasnjem politickom trenutku.

Izgleda da su svi problemi i sva rivalstva trenutno fokusirana oko parlamentarnih i predsednickih izbora za albanske paralelne organe kosovskih Albanaca. Kao covek kojeg su njegovi sunarodnici izabrali za predsednika republike, Ibrahim Rugova je prosle godine, zbog rizicne situacije, a kako je tada obrazlagao da bi izbegao eventualni sukob sa srpskom policijom, produzio mandat poslanicima, koji su izabrani na izborima maja

1. godine, na jos po godinu dana. U proteklih pet godina ovaj poslanicki sastav nije kostituisan u Parlament, ali je funkcionisao "po komisijama". Rugova je tada bio izabran, gotovo jednoglasno, za predsednika svih Albanaca na Kosovu, sa mandatom od pet godina. Dakle krajem maja ove godine, istice mandat i poslanicima i Ibrahimu Rugovi.

Ako je proteklih godinu dana bilo nekog zahteva oko kojeg se gotovo mogla postici politicka jednoglasnost medju kosovskim Albancima, onda je to bio zahtev za konstituisanje Parlamenta i njegovo stavljanje u funkciju proklamovanih ciljeva ovdasnjih Albanaca. Krajem prosle godine, sa tim zahtevima saglasilo se i albansko vodjstvo u Tirani. Rugova je gotovo usamljen, godinama odolevao tim pritiscima, do nedavno kada je poceo da se javno obavezuje, ne za konstituisanje ovog poslanickog sastava, nego za odrzavanje novih parlamentarnih i predsednickih izbora, do kraja maja ove godine.

Medjutim, obzirom na novonastalu situaciju u Albaniji i konstantno pogorsanje stanja na Kosovu, Rugova, koji je u poziciji da jedini o tome odlucuje, sada jos mora da vodi racuna sa eventualnim aktivnim angazovanjem srpskih vlasti na sprecavanju tih izbora. Maja 1992. godine, Srbija je te izbore proglasila ilegalnim i nevazecim, ali osim sporadicnih intervencija, nije uspela da spreci njihovo odrzavanje. Zbog toga, oko narednih izbora sve ostaje neizvesno. Vremena ima malo, ali u vremenskoj stisci bili su zakazani i odrzani i protekli izbori.

Verovatno, imajuci u vidu ovu situaciju, Adem Demaci je nedavno predlozio Rugovi da njegova Parlamentarna partija Kosova da saglasnost sa produzavanjem mandata postojecem sastavu Parlamenta i sadasnjem predsedniku, ako odluci da konstituise Parlament i ako se saglasi da se bira predsednik Parlamenta i zamenik potpredsednika, kako se izrazio Republike Kosova.

To je za mnoge bilo iznenadjenje, jer je Parlamentarna partija bila donedavno najupornija u zahtevima za konstituisanje Parlamenta, odnosno za odrzavanje novih izbora nakon isteka mandata postojecem poslanickom sastavu. To je bio i Demacijev stav, mnogo pre njegovog angazovanja u Parlamentarnoj partiji. Medjutim, kako se saznaje, Rugova je jedino obecao Demaciju da ce razmotriti njegove predloge. Posto nije dobio odgovor, Demaci je od Rugove zatrazio hitno sazivanje Koordinacionog odbora albanskih politickih partija na Kosovu, gde bi se ista pitanja razmotrila u sirem krugu. Ali, odgovora nije bilo ni po ovom zahtevu.

Podpredsednik Parlamentarne partije Kosova, Bajram Kosumi, u izjavi za AIM najavljuje sledeci redosled politickih poteza: "Posto nismo dobili nikakav odgovor od predsednika Rugove, mi cemo pokusati da sazovemo Koordinacioni odbor i bez njegovog angazovanja. Ali, jedva se nadamo da cemo u tome uspeti. Zbog toga radimo paralelno i na tome da Parlament sazovemo i konstituisemo po proceduri koju predvidja Ustav Kosova. Znaci, 30 poslanickih potpisa za njegovo sazivanje i 66 poslanika (apsolutna vecina ukupnog sastava) za njegovo punovazno konstituisanje. Tek smo zapoceli akciju, i ne mogu reci nesto posebno o rezultatima. Mi sami imamo 14 poslanika i ocigledno je da racunamo i na poslanike drugih partija. Radicemo na konstituisanju Parlamenta do dana isteka njegovog mandata i u slucaju da Rugova zakaze nove izbore. O tome sta evnetualno smera predsednik Rugova, mi mozemo samo da predpostavimo. Verovatno kalkulise sa potezima koji nicim ne bi promenili postojece stanje", objasnjava Kosumi.

Demacijevi predlozi upuceni Rugovi mogu izgledati i kao pokusaj zadrzavanja dosadasnjeg rasporeda odnosa u albanskoj politickoj infrastrukturi sa izvesnom preraspodelom "vlasti". U najsiroj javnosti, Rugovine pristalice uglavnom ovako tumace Demacijeve predloge. Za Demacija, to je najnezgodnije tumacenje, jer narod trazi jedinstvo. Medjutim, Rugovin stab je svestan da u trenutnoj veoma krhtkoj albanskoj politickoj ravnotezi, koja ipak drzi Rugovu na celno mesto, ako se prihvate, Demacijevi predlozi zapravo potpuno remete postojece stanje. U stvari, to je pravi cilj tih predloga. Naime, Demaci racuna da bi bio izabran za predsednika Parlamenta i sa legalitetom te funkcije fakticki razbije dosadasnji politicki monopol Ibrahima Rugove.

Od kada se i organizaciono ukljucio u politicki zivot Kosova, Demaci je kao osnovni cilj svog angazovanja postavio dinamizaciju i aktiviranje albanskog pokreta, podvlaceci da je njegova politika i protiv rata i protiv kapitulacije. Istovremeno, on je postavio umerenije krajnje politicke ciljeve ( konfederacija ili neka vrsta asocijacije sa Srbijom i Crnom Gorom ), ali zalazuci se za aktivnije oblike otpora srpskoj vladavini na Kosovu. Rugova je oprezan i tezi da izbegne svaki rizik, obecavajuci Albancima postizanje proklamovanih politickih ciljeva, pre svega pomocu medjunarodne zajednice. Demaci je spreman da prihvati rizike, smatrajuci da ce medjunarodna zajednica pomoci Albance, ako oni budu obavili svoj deo zadatka, tj. osnovni deo posla.

Posle ratnih uzasa proteklih godina na prostorima bivse Jugoslavije, politika bez rizika ma koliko bila nepozeljna, osnovna je prednost Ibrahima Rugove. Medjutim, veliko je pitanje koliko ona moze da traje, a da ne donese nikakvo poboljsanje u sve tezim uslovima za zivot na Kosovu. Verovatno se tu vidi neka sansa Demacijeve politike. Zapravo, Demaci se prihvatio jednog u politici krajnje nezahvalnog zadatka. On pokusava da suoci Albance sa samim sobom, sa svojim zeljama i potencijalima, sto narodi obicno ne vole.

U Demacijevim ciljevima i Rugovinim racunima, ne iskljucuju se, razume se i druge politicke kalkulacije ovih dvaju dominantnih licnosti u politickom zivotu kosovskih Albanaca. Isticemo licnosti, jer rivalstvo izmedju Rugove i Demacija nije istovremeno i identicno rivalstvo izmedju DSK, koji vodi Rugova i Parlamentarne partije Kosova koju vodi Demaci. Ova druga ima samo 14 poslanika, a DSK vise od dve trecine. Medjutim, nije rec o disproporiciji u jacini ovih partija. Na Kosovu se obicno smatra da su glava Demacijeva snaga u kosovskom Parlamentu poslanici na listi DSK, kao sto se i gro njegovih pristalica nalazi uglavnom unutar ograna DSK. Zbog toga i kada bi se konstituisao Parlament i prihvatili Demacijevi predlozi i kada bi se zakazali novi izbori, izgleda kao da ima malo prostora da Rugova zadrzi dosadasnje stanje u albanskoj politickoj infrastrukturi. On bi u tome formalno uspeo samo ako bi konstituisao Parlament, koji bi jedino odlucio o produzetku mandata Rugovi, a ovaj bi zatim produzio mandate postojecem poslanickom sastavu. Raspodela moci, unutar albanskog pokreta ostala bi ista i istovremeno izbegli bi se rizici zaostravanja sa srpskim rezimom, u slucaju zakazivanja i odrzavanja novih izbora.

Fehim Rexhepi AIM Pristina