Povratak nacionalnoj priŸi

Prestrojavanje socijalista

VRACANJE NACIONALNOJ PRICI

Posto je gotovo puna tri meseca uspesno radio na samorazaranju sopstvene stranke i nista manje uspesnoj eroziji sopstvene harizme kao drzavnog, partijskog i nekadasnjeg nacionalnog lidera, predsednik Srbije Slobodan Milosevic resio je izgleda da ponovo pokusa da pogura stvari u suprotnom smeru. Potpisivanje Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima SR Jugoslavije i Republike Srpske, obavljeno u Beogradu 28. februara, je prvi ofanzivni potez koji je Milosevic povukao otkako ga je posle 17. novembra prosle godine koalicija "Zajedno" naterala u defanzivu. Nekoliko dana kasnije odrzana je i zajednicka sednica rukovodstva SPS-a i JUL-a sa koje je stiglo zanimljivo saopstenje o nameri levog bloka da "stiti" gradjane od delovanja stranaka "finansiranih i instruiranih iz inostranstva u cilju rusenja ustavnog poretka, nezavisnosti i suvereniteta zemlje".

AIM, Beograd, 16.3. 1977.

"Dobro obavesteni" beogradski politicki krugovi tvrde da je Sporazum o specijalnim vezama koji je Milosevic ugovorio sa Momcilom Krajisnikom samo maska i da je mnogo interesantnije ono sto tek sledi. A sledi, navodno, Milosevicev novi pokusaj da se nekoliko meseci pre izbora vrati nacionalnoj prici. Prema tim predvidjanjima predsednik Srbije se ponovo zazeleo da bude "najbolji Srbin", ali ovoga puta ne zarad novih teritorija vec iskljucivo radi ocuvanja vlasti. Tako bi, navodno, uskoro mogao da bude formiran nekakav patriotski blok u koji bi usao i Seselj sa svojim radikalima, ali i Krajisnik sa prekodrinskim Srbima. JUL bi se, po istoj prici, prvo malo gadio, a onda se i sam prikljucio novoj koaliciji osnovanoj s ciljem da se dobiju izbori i zaustavi nalet "nepatriotske" koalicije "Zajedno". U istoj prici vazno mesto zauzima i podizanje politicke temeperature na Kosovu uoci izbora, kako bi u ocima domace javnosti "patriotska" varijanta dobila jos vise na znacaju..

Sve to oko "patriotskog saveza" spada, naravno, samo u nagadjanja jer Miloseviceve naredne poteze zna samo bracni par iz Tolstojeve 33., dok svi ostali mogu samo da glume "dobru obavestenost". Posao predvidjanja politickih dogadjaja u Srbiji je i inace, neuporedivo tezi i nezahvalniji nego u ostalim sredinama s obzirom na cisto voluntaristicki tip politike koji se ovde vodi, a to znaci totalnu neprizornost svakog sledeceg poteza onoga koji o svemu odlucuje. Ali i bez obzira na verodostojnost teorija o "patriotskom savezu", ono sto se ne moze osporavati je cinjenica da je Milosevicev manevarski prostor po prvi put zaista bitno suzen, bas kao i izbor njegovih potencijalnih saveznika. Po prvi put, zapravo, taj manevarski prostor u znacajnoj meri odredjuju drugi. Pre svih koalicija "Zajedno" ciji eventualni krupni politicki promasaji u gradovima u kojima su na vlasti mogu da posluze kao jedini pouzdaniji Milosevicev pojas za spasavanje.

Pre nego sto je povukao prvi ofanzivan potez Milosevic je resio da konsoliduje svoju partiju. Taj posao ide, medjutim, veoma sporo jer su postizborna zbivanja zestoko uzdrmala vladajuci SPS

• mnogi clanovi ove partije su danas pokolebani, medjusobno se optuzuju za izborne neuspehe, ili strepe od apetita vlasti nezasitog koalicionog partnera JUL-a. Odluka da se krene na konsolidaciju partije doneta je jos 19. decembra prosle godine na sednici Glavnog odbora stranke kada je usvojen i program rada SPS do narednih izbora. Tada je zakljuceno da se pod hitno analizira poraz na lokalnim izborima i na svim nivoima vlasti i partije "pristupi kadrovskim osvezenjima". Sintagma "kadrovska osvezenja" predstavlja inace eufemizam za pomalo zaboravljenu rec "diferencijacija". Partijski vrh je naime odlucio da svi oni cije su organizacije izgubile na lokalnim izborima moraju biti smenjeni ili kaznjeni, u zavisnosti od velicine njihovog greha. Sam Milosevic je obecao "selektivnu diferencijaciju", s obzirom da stepen krivice za gubljenje lokalne vlasti nije isti u svim sredinama.

Odlukom Glavnog odbora SPS-a za posao "kadrovskog osvezavanja" zaduzeni su Gorica Gajevic i Nikola Sainovic, funkcioneri na koje mnoga lokalna rukovodstva upiru prstom, optuzujuci ih za nesposobnost i lose odradjene izbore. Rok za unutarpartijsku diferencijaciju bio je 15. februar, ali se taj posao ocigledno oduzio. Kadrovska metla stigla je prvo u Nis i Beograd kada su iz SPS-a iskljuceni Mile Ilic i bivsi gradonacelnik glavnog grada Nebojsa Covic. Mnogo kasnije iz stranke je iskljucen i Gojko Velickovic predsednik opstine Leskovac a za njim je iz SPS-a krenulo jos dvadesetak socijalista koji se odnedavno predstavljaju kao "grupa gradjana". Bez partijske knjizice je ostao i Dragoljub Aleksic, donedavni predsednik vrsacke opstine i nekadasnji republicki poslanik. U medjuvremenu, smenjena su i kompletna partijska rukovodstva u Cacku, Kraljevu, Uzicu, Pirotu, Novom Sadu, Kikindi, Vrscu, a u Nisu su, posle raspustanja partijske organizacije, odrzani vec i izbori za novo rukovodstvo SPS-a. Na listi smenjenih je i Branislav Ivkovic nekada celnik beogradskih socijalista, dok je Bosko Perosovic prvi covek SPS-a Vojvodine pre nekoliko dana dao ostavku na ovu funkciju. "Kadrovsko osvezavanje" se najverovatnije nece zavrsiti samo na ovim imenima. U Kragujevcu traze da ode i Slavica Djukic Dejanovic, koja je izabrana za potpredsednika SPS-a na partijskom kongresu prosle godine, a koju mnogi danas optuzuju za izborni neuspeh u ovom gradu. Problema ima i u gradovima gde je vlast na lokalnim izborima ocuvana, ali nije po meri lokalnog rukovodstva JUL-a koje onda beogradskoj centrali "cinkari" nepodobne socijaliste jer "nece da dele vlast."

3 U svim dosadasnjim partijskim kaznjavanjima izbori su bili samo povod za reakciju partijskog vrha, ali su stvarni razlozi razliciti od slucaja do slucaja. Mile Ilic je kaznjen jer je niska izborna kradja bila toliko ocita da ga nista nije moglo spasiti. Nasuprot njemu, Nebojsa Covic je iskljucen jer na kradju nije pristajao, a na zatvorenim sastancima rukovodstva pominjan je i kao "izdajnik" zbog odbijanja da sazove preko suda izabranu Skupstinu grada. Neki uticajni partijski kadrovi smatrali su da bi tako sazvana Skupstina prekinula proteste na ulicama Beograda i obesmislila Gonzalesov izvestaj. Gojko Velickovic iz Leskovca pao je u nemilost iako je ubedljivo pobedio na izborima. On je prilicno tvrdoglavo zastupao tezu da se moze imati "samo onoliko vlasti koliko se osvoji na izborima". U JUL-u koji je u Leskovcu osvojio samo 13 od 68 odbornickih mesta planirali su, medjutim, da bas iz ovog grada krenu sa sirenjem uticaja po centralnom delu Srbije.

Nekadasnji predsednik beogradskih socijalista dr Branislav Ivkovic spada u red partijskih kadrova koji su poslati na "osvezavanje" i "reciklazu". Ivkovic je smenjen uz prilicno nezgodnu kvalifikaciju da je zbog njegovog liderskog nadmetanja sa Covicem stradao interes partije. Cinjenica da je zadrzao ministarsko mesto u Vladi Srbije, da se slika na Milosevicevom kanabetu kada se pregovora o novim investicionim poduhvatima i da ga Radmila Milentijevic,novi ministar zainformacije u Vladi Srbije uredno poziva na njene prijeme u Narodnom muzeju, govori da je Ivkovic vise "deakumuliran" funkcija nego sto je ozbiljno kaznjen. Uostalom, i on sam je vec sutradan po smenjivanju s partijske funkcije pribegao javnom "samokastigovanju" i ponosno priznao kako je i sam glasao za sopstveno kaznjavanje.

Za razliku od Ivkovica, od Boska Perosevica, doskorasnjeg predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a za Vojvodinu nije trazeno da se javno kaje. U prvom intervjuu posle ostavke, tvrdio je cak da je svoj zadatak obavio na "najbolji moguci nacin" i objasnio kako je njegova ostavka "rezultat ranijih dogovora". Iz ovog intervjua vredno je i svakako i Perosevicevo tumacenje rezultata drugog kruga lokalnih izbora po kome se opozicija "sluzila makijavelistickim postulatom da cilj ne bira sredstvo", odnosno logikom da su u "politickoj delatnosti sva sredstva dozvoljena". Interesantno je da tako nesto primeti covek koji je, na primer, neposredno uoci izbora u selu Ecka kraj Zrenjanina otvorio (po tvrdjenju drzavnih medija), novi aerodrom za tzv. "privrednu avijaciju". Ovo otvaranje "novog aerodroma" moglo bi se inace protumaciti i kao nesto sto je mnogo vise od "makijavelizma", s obzirom da je aerodrom u Eckoj sagradjen jos za vreme Drugog svetskog rata.

U dokumentu od 28 tacaka (uglavnom sa oznakom "uraditi odmah"), koji je Glavni odbor SPS usvojio jos 19. decembra, stoji, izmedju ostalog, i ocena da je ova partija sasvim moguce dosegla gornju granicu osvajanja birackog tela i da zato na dnevni red dolazi pitanje "prihvatljive i isplative interesne koalicije, koja ce osigurati dugorocnu vladajucu poziciju". Sadasnja koalicija levih i demokratskih snaga, kaze se takodje u ovom dokumentu, ostavila je nepopunjenim politicki prostor do centra, koji u Srbiji inace nema jasne i cvrste politicke konture.

Do ovakvog zakljucka GO SPS-a dosao je u trenutku kada je Nebojsa Covic jos bio clan ove stranke i kada se na politickoj sceni nije nazirao projekat stvaranja nove socijaldemokratske stranke koja racuna upravo na prostor do centra, i na cijem stvaranju danas radi upravo Nebojsa Covic. Iako se o tome jos javno ne izjasnjavaju, u rukovodstvu SPS-a prilicno strahuju od onoga sto se valja iza brda i sto se za sada radno zove "Coviceva partija". Pogotovo sto se oko ovog projekta pominju i imena mnogih uticajnih ljudi, pa i onih koji bi stvaranje nove stranke mogli i finansijski da podupru. Takva stranka koja bi zauzela prostor oko centra, a izmedju SPS-a i koalicije "Zajedno", mogla bi izgleda da racuna i na mnoge sadasnje socijaliste koji su poceli da se "stide", pa se za pocetak zovu "grupa gradjana".

Suocen sa novom mogucom erozijom birackog tela leve koalicije, Milosevic je resio da povuce svoj prvi ofanzivan potez i pre nego sto je sacekao konacno sredjivanje sopstvenih partijskih redova. Mnoge analize, ako on za njih uopste mari, govore da i rezervni polozaj na koji je morao da se povuce nije bas previse siguran. Poslednja ozbiljnija ispitivanja javnog mnenja pokazala su da on i dalje moze da racuna da nesto manje od trecine birackog tela u Srbiji. Po svemu sudeci, slicni su i trenutni politicki kapaciteti koalicije "Zajedno". Milosevica, medjutim, pocinju da brinu i otpadnici iz njegovih redova. Zulja ga i jedno interno istrazivanje radjeno uoci poslednjih izbora po narudzbini SPS-a. Prema rezultatima ovog istrazivanja ispada da bi se znacjan procenat socijalista (vise od 15 odsto), okrenuo Seselju i radikalima u slucaju da se SPS ujedini s JUL-om.

U takvoj situaciji, Milosevic je morao da negde potrazi prostor za kontru ne bi li pre svega trgnuo i razmdrao sopstveno clanstvo koje se od novembra prilicno pasiviziralo i demoralisalo. Sledi, dakle period u kome ce rezim pokusati da pravi sitne, takticke ustupke, odglumi otvaranje medija, maksimalno oteza rad u opstinama gde je na vlasti koalicija "Zajedno", od svake greske nove vlasti napravi prvorazrednu aferu, i serijom pritisaka, ucena, potkupljivanja i "mamuzanja" liderskih sujeta razbije opozicioni blok.

Sve to, naravno, ne mora biti dovoljno da se (u mozda politicki najzanimljivijoj i najneizvesnijoj godini), u Srbiji ocuva vlast. Milosevic zato pod hitno mora pronaci jos nekoga ko je, osim Krajisnika, spreman da mu uoci izbora nabacuje nezne lob udarce koje on kasnije pretvara u smeceve. Po prvi put, broj onih koji su dobrovoljno spremni da se prihvate tog posla je izuzetno mali. Ne bude li u medjuvremenu nekih iznenadjenja, Milosevic bi, takodje po prvi put, ove godine mogao da mlati u prazno.

(AIM) #Nenad Lj. Stefanovic