UNPREDEP- ci STAVLJAJU PANCIRKE

AIM, Skopje, 16.03.1997

Rezolucija 1082 Saveta Bezbednosti UN doneta krajem novembra prozle godine, koja se odnosi na mandat preventivnih snaga rasporedjenih na tlu Makedonije, izmedju ostalog je predvidjala i reduciranje vojnog sastava UNPREDEP-a za 300 vojnika. Od 1050 koliko ih je bilo odredjeno prethodnim rezolucijama trebalo je ostati jos samo 700. Tazlog ove redukcije bilo je ostro protivljenje Ruske Federacije da se mandat uopste prodi jer, po njima, nakon Dejtosnkog sporazuma prestaju razlozi zbog kojih he i osnovana ova misija, t.e. opsanost od prosirenja jugoslovenskog konflikta na jug. Redukcija je ustvari znacila kompromisno resenje izmedju dva sprotivstavljena stava: ukidanje misije (Rusija) i nastavljanje u punom sastavu (svi ostali). Po dogovorenom tajmingu, redukcija se trebala zavrsiti do kraja aprila a o detaljima (kao sto je odredjivanje posmatrackih mesta koja ce biti ukinuta) se trebalo pobrinuti komanda UNPREDEP-a u Skopju, naravno uz saradnji sa Nju Jorkom.

Medjutim, vec prvi korak je pokazao da kada je rec o Balkanu malo vrede brisljiva naucna planiranja. Prema planu UNPREDEPA-a od 21-nog posmatrackog mesta trebalo je biti napusteno 9, od kojih sva tria na granici prema Albaniji i sest od ukupno 18 na granici sa SR Jugoslavijom. Kako su objasnili u komandi UNPREDEP- a ovaj plan se osnivao na proceni da je zapadna granica bezbedna, odnosno ne pretstavlja opasnost za prosirenje krize na regionu. Ali, vec na prvom koraku se pokazalo da je ova procena bila pogresna jer samo sto su zavrsene pripreme za ukidanje prvog posmatrackog mesta u blizina grada Debar (Dibra) na makedonsko- albanskoj granici, tacnije - jedan dan pre konacnog demontiranja prvog posmatrackog mesta, u Albaniji je uvedeno vanredno stanje. Dogadjaji u Albaniji koji su se odvijali filmskom brzinom, pri cemu su citavi vojni garnizoni potpali pod "vlascu" naoruzanih civila, prosto su zgranuli ljude odgovorne za bezbednost makedonske drzave. Sedmog marta ministra spoljnih poslova je u ime vlade zatrazio od Generalnog sekretara UN da se suspendira redukcija vojnog sastava UNPREDEP-a, zbog "dodatnog pogorsanja stanja u regionu". Ministar Frckovski je posebnu zabrinutost izrazio oko mogucnosti eventualnog prerastanja sadasnjih tokova u priliv izbeglica sto bi ogrozilo bezbednost susednih zemalja, t.e. Makedonije. On je naglasio zabrinutost da se "aktualni dogadjaji nadovezuju na jos uvek ranjivo bezbednosno stanje u regionu i vrlo lako moze doci do njihovog povezivanja", cime je ocigledno pogodio pravu "zicu" zapadne diplomatije koja verovatno nece dopustiti da propadne "najuspesnija preventivna misija OUN u njenoj poluvekovnoj istoriji" (kako je cesto puta ocenjivana misija UNPREDEP-a). Samo dva dana je bilo potrebno ( i to nedanih

• subota i ndelja) da bi misija UNPREDEP-a, kako je receno, "u konsultaciji sa New Yporkom", prekine demontiranje posmatrackih mesta na granici sa Albanijom, iako je portparol misije istovremeno podvukao da Rezolucija 1082 i dalje vazi te da se ceka odluka Saveta Bezbednosti o daljim koracima. Iako Savet Bezbednosti jos nije odlucio daljnju sudbinu redukcije, makedonska vlada ne krije optimizam da ce njen zahtev biti uvazen.

Uostalom bilo bi zaista cudno ako SB OUN istraje na sprovodjenju ovog dela rezolucije kada se zna da nevladine snage u Albaniji kontroliraju sve karaule na granicnoj liniji sa Makedonijom. Kao potkrepa ozbiljnosti situacije valja istaci i cinjenicu da je Vrhovni komandat makedonske armije, predsednik Kiro Gligorov, 12 marta naredio podizanje borbene gotovosti ARM (Armije Makedonije), tacnije 2-gog korpusa koji pokriva oblasti od Ohriskog jezera pa sve do Tetova, cestrdesetak kilometara od glavnog grada Makedonije, koja je uglavnom naseljena etnickim Albancima. Ako se ovome doda i vidljiva eskalacija medjuetnickih tenzija, posebno na relaciji Makedonci-Albanci, zbog tzv. "obrazovnog spora" (odnosno upotrebe jezika u visokom obrazovanju), onda je zaista tesko pretpostaviti kakvim argumentima SB OUN moze odbiti zahtev vlade.

Najveci i verovatno jedini ozbiljan problem koji se moze ispreciti suspenziji dela rezolucije koja predvidja redukciju broja vojnika UNPREDEP-a i dalje ostaje stav Ruske federacije da nakon Dejtona nema razloga za prisustvo "plavih slemova" u Makedoniji. medjutim makedonska vlada se nada da ce tezina situacije biti dovoljan argument za omeksavanje ruskog stava, ali i za zaostravanje pritiska zapadnih zemalja koje apsolutno podrzavaju nastavljanje misije. Tim vise sto prelevanje krize u Albaniji van drzavnih granica moze oznaciti pocetak regionalnog sukoba koji verovatno ne bi bio ogranicen samo na Abalkan. Sadasnja rezolucija predvidja da Generalno sekretar podnese izvestaj najkasnije do 15 aprila (sest nedelja pre isteka tekuceg mandata) u kome treba predloziti daljnju sudbinu "preventivaca". Kako stvari stoje njemu ce zaista biti tesko da predlozi nastavljanje redukcije a jos vise ukidanje misije kako traze Rusi, koji su prilikom donosenja prethodne rezolucije zapretili i vetom ukoliko se ne prihvati njihov stav. Medjutim u ovoj situaciji, kao "olaksavajuca okolnost" mozda ce posluziti cinjenica sto je Rusima smetalo sto se priduzenje mandata povezivalo sa "opasnoscu sa severa", i mozda ce imati manje primedaba ako se ova opasnost locira "na zapadu"! U svakom slucaju moze se reci da nakon cetiri godina "turistickog" prestoja u Makedoniji "plavim slemovima" (koji srecom dosad nisu morali cesto nositi sljemove) tek pretstoje "uzbudljivi" dani (ukoliko ih ne "izvuce" rusko veto). U prilog ovome govori podatak da je UNPREDEP nakon pojave albanskih nevladinih sila na granicnoj liniji sa Makedonijom podigao borbenu gotovost. To znaci da su vojnici naoruzani i da moraju nositi svoje sljemove ali i pancirke. Inace ovo je prvi od tri stepena borbene gotovosti. Kako stvari stoje u Albaniji, a posebno na granici sa Makedonijom valja ocekivati da ce borbena gotovnost biti podignuta a onda ce svaka prica o povlasenju biti bespredmetna. Bar za neko vreme.

IBRAHIM MEHMETI