Novi udar na nezavisne medije u Srbiji
Novi udar na medije u Srbiji
RADINA VERZIJA ZA STRANE PLACENIKE
AIM, BEOGRAD, 12. 3. 1997.
Strani, americki drzavljanin na privremenom radu u Vladi Srbije( rodom iz srpske varosi Azanja, profesor istorije u penziji, borac za sirenje istine o Srbima u svetu, bivsa ministarka bez portfelja u saveznoj vladi Milana Panica) ministarka informisanja Radmila Milentijevic ovih dana namerava da obelezi nezavisne medije kao strane placenike. Za samo mesec dana ministrovanja napisala je radnu verziju zakona o javnom informisanju kojom predlaze da se "finansijska ili druga pomoc iz inostranstva naznacuje na svakom primerku novine, odnosno casopisa i najavi i odjavi svake emisije u programima radija, televizije, novinske agencije..." To u Srbiji i nije neka vest, jer je takvih pretnji bilo i u ranijim hajkama na nezavisne medije. Sta je onda vest u ministarkinoj radnoj verziji Zakona o informisanju i zasto je ona kod opozicije i slobodnih novinara izazvala zestoke reakcije?
Vec na startu, kada je pompenzno najavila da su Slobodan Milosevic i ona odlucili da oslobode medije, bilo je jasno da je Milentijevicka ponovo svratila u Srbiju sa zadatkom zavaravanja tzv medjunarodne zajednice koja pritiska srpski rezim da demokratizuje medijsku sferu. Najavljeno je da ce zakon biti napravljen po evropskim uzorima, sto je u mnogo cemu tacno, pa je najpre predstavljen stranim novinarima i ambasadorima zapadnoevropskih zemalja i tek na kraju i onima na koje se odnosi. Rezimu se ocigledno zuri da od Evropske zajednice dobije trgovinske preferencijale... a to nije moguce bez novih ustupaka demokratskoj opoziciji. Opozicija i novinari pozurili su da im pokvare taj posao.
U cemu je, dakle, prevara gospodje Milentijevic i njenih naredbodavaca? Nju najbolje ilustruju dva primera: cim je ona krocila u Jugoslaviju u drzavnim i paradrzavnim medijima krenuo je novi talas kastiganja nezavisnih medija, a nedavno je i Radio televizija Srbije (RTS) otkazala BK Telekomu-televiziji koja vise meseci profesionalno i objektivno izvestava o zbivanjima u Srbiji-ugovor o koriscenju tv predajnika, cime bi se njena gledanost svela na beogradski atar. Ministarka je taj spor oznacila kao trgovinski i uputila BK na sud. Mozda Milentijevicka ne zna, a sa vise izjava je pokazala da ne zna mnogo o medijima u Srbiji, da je toj televiziji upravo Vlada Srbije odobrila sada toboze sporne frenkvencije. I kao, da direktor RTS Dragoljub Milanovic sme i ume da uradi bilo sta sam, bez naloga...
Potvrda da Milentijevicka i srpski rezim imaju opasne namere nalazi se i u predlozenom zakonu: "Pojedinacni vlasnik (fizicko lice ili organizacija) ne moze posedovati vice od 20 odsto (15) svih dnevnih listova koji se izdaju na podrucju republike, niti emitovati radio i televizijske programe koji pokrivaju vise od 25 odsto ukupnog stanovnistva Republike". Po ovoj normi BK ne bi smeo da pokriva cak ni ceo Beograd koji ima dva i po miliona stanovnika...
Rezim ce se sigurno pozivati na evropske standarde, posebno kad se ima u vidu cinjenica da i Evropska komisija planira da usvoji zakon kojim bi se sprecila dominacija sacice industrijalaca nad medijima. Problem je samo u tome sto mi nismo Evropa, bar ne po standardima, i u tome sto se kod nas zakonom zeli ucvrstiti monopol drzavne televizijem dok se u Briselu razmislja o zastiti pluralizma medija.
I profesor Fakulteta politickih nauka dr Miroljub Radojkovic smatra da ovakav zakon ne moze da sluzi slobodi informisanja nego samo rezimu. On smatra da se ovim odredbama samo dodatno zakonski osigurava monopol RTS, koji u konkurenciji sa drugim medijima gubi poziciju. Insistiranje na "Davidovoj zvezdi" za one koji primaju pomoc, rezim zeli da naznaci ko je "izdajnik", komentatise Radojkovic.
I bivsi ministar informisanja u Vladi Srbije Aleksandar Tijanic ocenio je predlozeni zakon kao restriktivan i kao osnivac novog dnevnika "Gradjanin" najavio osnivanje Udruzenja vlasnika privatnih medija koje ce se boriti protiv represivnih mera drzave. Tijanic se pita i zasto se etikete ne udaraju i drugim firmama, na primer onima koja se bave hranom ili odecom, da primaju strana uluganja. Upozorio je i na cinjenicu da se zakonom potencira samo vecinsko udruzenje novinara (prorezimsko) dok ce manjinska biti marginalizovana.
Da je u Milentijevickinoj radnoj verziji rec o novim represijama i providnom manevru vlasti slazu se svi urednici i direktori nevladinih medija: "Zakon zastitnicki tretira medijske kuce koje se finansiraju iz budzeta, cime se kao nikada do sada povlaci linija razdvajanja izmedju nezavisnih i drzavnih medija" (Sasa Mirkovic - Radio B92); "Drzava pokusava da uvede jedno ogranicenje, jedno obelezavanje i da ne dotakne monopol koji su vec uspostavile kompanije pod drzavnom kontrolom" (Dragoljub Zarkovic - "Vreme"); "Sporne su i odredbe koje se ticu brisanja iz registra, buduci da da nije regulisano ko o tome odlucuje. Nedopustivo je da je to prepusteno voluntaristickoj arbitrazi" (Ljubica Markovic - Beta); "Ako je suditi po radnoj verziji Zakona, rec je o nameri da se zadovolje predizborni interesi partije na vlasti" (Zoran Sekulic - Fonet)...
Opasne namere kriju se i u clanu 9 stav 3: "nadlezni organ nece upisati javno glasilo u registar... ukoliko je njegova uredjivacka politika usmerena na nasilno rusenje ustavnog poretka..." sto moze da posluzi i kao dobar paravan za cistke.
Oglasile su se odmah i sve opozicione stranke, osim SRS Vojislava Seselja, i sve su u predlozenom zakonu videle novu represiju nad medijima, ali i pokusaj rezima da na taj nacin izbegne suceljavanje za okruglim stolom. Zato i najavljuju novo zvizdanje ulicama srpskih gradova.
Jedno je sigurno, dok je ove vlasti u Srbiji nijedan zakon o informisanju, kako rece glavni urednik Studija B Lila Radonjic, ne moze "da obezbedi da urednik Milorad Komrakov u dnevniku RTS kaze: 'Dobro vece, postovani gledaoci, u Srbiji se dogodila izborna kradja koju je pocinila vladajuca partija'". Sve ostalo je vec vidjeno.
(AIM) #Veselin Simonovic