PRESLIKAVANJE ALBANSKE POLITICKE PIRAMIDE

Postojecim razlikama unutar albanskog pokreta na Kosovu, haos u juznom delu Albanije dodao je nove, prema mnogima, dalekoseznije je opterecenje za njegovu sudbinu. Prvi put se u njegovim okvirima pojavljuje, do sada nezamisliva pukotina u stavu prema matici svih Albanaca. I do sada je izmedju Tirane i Pristine bilo odredjenih tenzija. Ali, one su sagledavane uglavnom kao normalna pojava u odnosima izmedju subjekata sa razlicitim neposrednim obavezama i interesima, koji se prirodno namecu, pored ostalog i zbog bitnih razlika u njihovom medjunarodnom polozaju.

Mada se pukotine ne izrazavaju kao biti ili ne biti Albanije, stice se utisak da ce one bitno uticati na profilizaciji postojecih razlika i uopste na polozaj albanskog pokreta na Kosovu. Razlike su trenutno fokusirane oko procene mera za prebrodjivanje aktuelnog stanja, odnosno njihovog dometa i posledica za dalju sudbinu Albanije. Oko toga se, uslovno receno, podcrtava linija razgranicenja izmedju onih, koji se opredeljuju za mere za koje se zalaze albanska opozicija i onih, koji su za mere koje predlaze predsednik Berisa. U najsiroj javnosti ovo razgranicenje shvata se daleko uproscenije, odnosno kao podela bez ostaka i neizbeznih nijansi u obliku: za opoziciju ili za Berisu, sto dodatno opterecuje strasti u opstoj dubokoj zabrinutosti za sudbinu Albanije i proklamovanih ciljeva kosovskih Albanaca.

Ako ostavimo po strani slabosti ljudi ovog podneblja, koje takodje znacajno uticu na sagledavanje drustvenih procesa i pojava, izgleda kao da "obe strane" imaju jake argumente za svoje stavove. Svako ko izunutra i duze prati kosovska zbivanja, prvo sto primeti u najnovijim svrstavanjima je paradoks da su se na "istoj strani" nasli dugogodisnji ljuti politicki protivnici: vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, i ugledni kosovski akademik Redzep Cosja, sa svojim Forumom albanskih intelektalaca (FAI). Preskacuci novinarske analize i komentare, u kojima se takodje mogu primetiti odredjene naklonosti prema dosadasnjim javnim istupanjima, drugacijeg misljenja su gotovo sve albanske politicke partije, zatim organizacije, udruzenja i ugledne politicke i javne licnosti. Ako se moze govoriti o paradoksima i na "ovoj strani", onda svakako treba reci da su se na istoj strani nasli najveci albanski politicki rivali DSK na cijem je celu Ibrahim Rugova i Parlamentarna parija Kosova, koju vodi Adem Demaci. Na ovoj strani nasli su se zajedno ugledan kosovski akademik Mark Krasnici i Adem Demaci i minorne partije, koje su do sada gotovo uvek podrzavali politiku Ibrahima Rugove.

Predstavljajuci se funkcijom predsednika Republike Kosovo, a ne kao predsednik DSK, Rugova je na dan proglasenja vanrednog stanja u Albaniji ( 2. marta ), zatrazio od tamosnjih vlasti da ne upotrebe silu "protiv mirnih demonstranata i od demonstranata da se uzdrze od rusilastva", a albanskom predsedniku i parlamentu predlozio da uz opstu saglasnost pripreme novi Ustav, koji bi se usvojio na narodnom Referendumu i zatim zakazu prevremeni parlamentarni izbori u optimalnom roku. Zalazuci se za ostvarivanje ovih, kako je rekao hitnih mera, Rugova je objektivno stao na stranu albanske opozicije. Nekoliko dana kasnije, na Konferenciji za stampu, Rugova je pozdravio amnestiju, kako se izrazio svih, koji su bili nezadovoljni gubitkom novca u tzv. piramidalnim shemama.

Predlazuci Berisi prihvatanje sugestija SAD i EU, Rugova je ocigledno racunao na diplomatske poene za svoju politiku na Kosovu. Verovatno jos ne racuna na dobit i od albanske opozicije, koja je do sada bila uglavnom indiferentna, pa i kriticna prema aspiracijama Albanaca van drzavnih granica. Medjutim, po kosovskim kuloarima se uporno spekulose i sa vracanjem Berisi "milo za drago", zbog toga sto se krajem prosle godine zalazio za dinamizaciju albanskog pokreta na Kosovu, cime su Berisa i njegova propagandna masinerija otkazali dotadasnju bezuslovnu podrsku Rugovi i prakticno stali na stranu Adema Demacija.

Ako su Rugovini stavovi bili iznenadjenje, sasvim ocekivana su bila reagovanja Redzepa Cosje i Foruma albanskih intelektualaca. Nazivajuci zavodjenje vanrednog stanja antidemokratskim aktom, Cosja je ocenio da se u tim uslovima inaugurisu diktatori i despoti, a ne biraju predsednici - demokrate. FAI, koji je uvek do sada doslovno izrazavao Cosjine poglede, smatra da su motivi sadasnje albanske krize uglavnom politicki i institucionalni, posle namestanja rezultata proslogodisnjih parlamentarnih izbora i gasenja demokratskih i gradjanskih prava i sloboda. Kasnije, u jednom opsirnom clanku za nedeljnik ZERI, Rugovinim predlozima za prevazilazenje stanja, Cosja je dodao i deblokiranje elektronskih medija, koji su iskljucivo u sluzbi postojecih vlasti.

Sadasnja Cosjina istupanja, nastavak su ostrog politickog rata sa Berisom, od njegovog dolaska na vlast u prolece 1992. godine. Na prelasku iz 1992. na 1993. godinu, Cosja je uputio teske optuzbe na racun Berise, zbog odustajanja od ideala - ujedinjenja svih Albanaca u jednu drzavu i zbog saglasavanja sa polozajem Albanaca van granica, kao nacionalnih manjina, diplomatskim zauzimanjem za stvaranje demokratskog prostora za Albance na teritorijama gde oni zive. Cosja je u to vreme bio na celu inicijativa za odrzavanje opstealbanskog Kongresa pomirenja, koje nisu realizovane, pored ostalog i zbog otpora vladajuce Demokratske partije Albanije i samog Berise. Najostrije kritike, Cosja je uputio posle spornih proslogodisnjih parlamentarnih izbora. Pored ostalog, optuzio je Berisu za "zavodjenje rezima neostaljinisticke diktature", a njega samog je okvalifikovao "neostaljinistickim autokratom".

"Druga strana", ne amnestira Berisu od odgovornisti za nastalo stanje, ali polazi od stava koji je ovih dana izrekao Mark Krasnici: "Albanija je iznad svega". Povodom tamosnjih dogadjaja, Adem Demaci je tesko optuzio albansku opoziciju, posebno Socijalisticku partiju, koja okuplja bivse komuniste, da je u zelji da ponovo prigrabi vlast i to po svaku cenu, i sa revansistickim motivima, udruzila razocarane ljude sa kriminalcima, banditima i osvedocenim neporijateljima Albanaca i Albanije, cime je izazavala sukob jednog dela, s drugim delom naroda.

Tri dana posle izjave svog predsednika Rugove, oglasilo se predsednisvo DSK. Izrazavajuci duboku zabrinutost, pored ostalog i zbog negativnih refleksija na Kosovu, predsednistvo je osudilo svako zlonamerno iskoriscaanje nastale situacije u cilju sticanja politicke dobiti, kao i nasilje, anarhiju i teror, koji direktno ili indirektno sluze samo neprijateljima Albanije i Albanaca. Podrzavajuci i podupiruci napore predsednika Berise, drzavnih institucija, demokratskih politickih subjekata i medjunarodne diplomatije za prevazilazenje postojeceg stanja, predsednistvo DSK je sve strane pozvalo, da ostave po strani parcijalne i licne teznje i podrede ih opstim nacionalnim interesima.

Na Kosovu se vec objavljuju prve analize blizih znalaca tamosnje situacije. Iz opsirnog priloga objavljenog u nedeljniku ZERI, stice se utisak da je propast tzv. finansijskih piramida bio mozda samo "vrh ledenog brega". Naime, predspostavke za ono sto se trenutno tamo dogadja, pored istorijskih razloga koji postoje izmedju juga i severa, stvorene su prema autoru teksta, kontinuirano u duzem periodu poslednjih sest - sedam godina, zbog nenormalnog javnog, politickog i ekonomskog zivota u zemlji. Zajednicki imenitelj svih reagovanja na Kosovu, pa i opsta podrska najnovijem Dogovoru predsednika Berise i opozicije, bez obzira na podele i nijanse, je sto su manje - vise, jako emocionalno obojene. Po svemu sudeci, kao sto ce Albancima u Albaniji trebati vremena i mnogo napora da postepeno prevazidju svoje nasledjene i novoiskrsle probleme, tako ce i kosovskim Albancima kao i svim drugim Albancima trebati vreme za realnije sagledavanje perspektiva svojih odnosa sa Albanijom. To nece biti lako, obzirom na vekovno nasledje da se matica gleda kao vrhovna svetinja. To ce izgleda biti i neizbezan faktor u svim buducim politickim prestrojavanjima, kalkulacijama i teznjama Albanaca van granica matice.

Kada je rec o uticaju sadasnjih dogadjaja na aspiracije Albanaca van granica Albanije, na Kosovu postoji saglasnost o tome da ce taj uticaj biti izrazito negativan. Ali, u tom smislu, jos nije bilo nikakvih analiza. Podpredsednik DSK Hydajet Hyseni, nedavno je izjavio da destabilizacija Albanije tesko ostecuje Kosovo i izrazio strahovanje da je destabilizacija Albanije delimicno i u funkciji destabilizacije oslobodilackog mirovnog politickog pokreta na Kosovu.

Uglavnom, i na Kosovu i u svetu se smatra, da ce dogadjaji u Albaniji odloziti razmatranje kosovskog pitanja, odnosno jos cvrsce zakuvati visegodisnju blokadu. Izgleda kao da su kosovski Albanci izgubili snaznu psiholosku tacku oslonca i da su najmanje za toliko dobili Srbi, odnosno rezim u Beogradu. Medjutim, izjavio je podpredsednik DSK, "ne treba zaboraviti da albanski pokret na Kosovu nije nastao niti opstaje pomocu Albanije". Ovo se moze uzeti kao realno, pod uslovom nepromenljivosti svih faktora - albanskih i srpskih i na

Kosovu i u Srbiji. I dok se za srpske mozda moze govoriti da se mogu staviti ili drzati pod kontrolom, za albanske se to ne moze tvrditi sa sigurnoscu. Rugova je sada daleko od toga da vlada situacijom kao nekada. I kada bi se on udruzio bar u najbitnijim tackama interesa kosovskih Albanaca sa Ademom Demacijem, za sta trenutno nema izgleda, veliko je pitanje da li bi i udruzeni bili u stanju da kontrolisu sva strujanja i nemir kod kosovskih Albanaca.

Feim Rexhepi

                                    AIM Pristina