U oŸekivanju nove savezne vlade

Pred izbor nove jugoslovenske vlade

LUTKA NA KONCU

Iz krugova bliskih saveznoj vladi saznaje se da je mandatar Radoje Kontic odlucio da izadje pred poslanike a da jos nije uspeo da podeli ministarske fotelje. Njemu licno ne smeta da se u ministarskom sastavu nadje 20 odsto JUL-ovaca, ali se tome protive njegovi Crnogorci, kojima je dr Mira Markovic trn u oku, jer je dosad u nekoliko navrata ostro napala crnogorskog premijera Mila Djukanovica, koji joj nije ostao duzan, a ni samom Milosevicu kome je savetovao da napusti sve funkcije, jer ga je vreme pregazilo.

AIM, Beograd, 11. 3. 1997.

Cetiri meseca posle izbora za savezni parlament njegovi poslanici dobice priliku da biraju novu federalnu vladu. Njima ce

1. marta mandatar Radoje Kontic, inace dosadasnji premijer, predstaviti novi ministarski kabinet. Procedura za sastav nove vlade ovog puta potrajala je neobicno dugo, a ta okolnost objasnjava se teskocama koje je Kontic imao prilikom konsultacija s parlamentarnim partijama. Jedni su, poput JUL-a zahtevale zastupljenost u vladi u odredjenom procentu, druge su odbile ulazak u vladu, bez obzira sto je Kontic objavio kako mu je namera da njegov kabinet bude sastavljen od eksperata, a ne po partijskom kljucu. Opoziciona koalicija "Zajedno" odbila je da se uopste ukljuci u dijalog o sastavu nove vlade, jer njeni poslanici jos nisu ni usli u parlament, tako da od resavanja drugih spornih pitanja (mediji) zavisi da li ce uopste ucestvovati u radu Skupstine Jugoslavije.

Opstrukcija opozicionih partija manje je zadavala brige mandataru od stranaka koje su mu dale podrsku, jer su one zajedno s poverenjem trazile od Kontica protivusluge. Predstavnik JUL-a, koji se susreo s Konticem trazio je da petinu vlade sacinjavaju ljudi iz ove stranke, koju, inace predvodi dr Mira Markovic, supruga predsednika Srbije Slobodana Milosevica. Socijalisticka partija Srbije podrzala je Konticevu orijentaciju u sastavu ministarskog kabineta, ali takodje s odredjenim zahtevima, koji se, pre svega sastoje u tome da se uzi sastav vlade ne menja, odnosno da sadasnji ministri vojske, unutrasnjih i spoljnih poslova ostanu i dalje na tim funkcijama.

Kontic je dobio podrsku i od vladajuce partije njegove republike Crne Gore, bez koje ga predsednik Jugoslavije Zoran Lilic ne bi ni predlozio za mandatara. Kontic, koliko se zna, nije imao prijatne razgovore s predstavnicom Radikalne stranke Majom Gojkovic, koja mu je otvoreno saopstila da ce savezna vlada u svakoj prilici biti ostro napadana, te da ce radikali uci u onu vladu koju budu sami sastavljali. Mandatara ova pretnja, kao i susreti s ostalim predstavnicima opozicionih stranaka nisu previse zabrinjavali, jer njegova sudbina, kao i sastav vlade ne zaise od stava opozicije, vec od volje stranaka koje cine koalicionu vecinu u parlamentu.

Na prvi pogled izgleda kao da ce Konticu postupak formiranja nove vlade proci bez glavobolje, ali takav utisak je povrsan, jer njemu najvece nevolje dolaze od onih koji mu daju podrsku. Njega, naravno, glava ne boli zbog date podrske vec sto je ona uslovljena protivuslugama. U toj okolnosti nalaze se razlozi zbog cega je Kontic otezao s izlaskom pred parlament. Iz krugova bliskih saveznoj vladi saznaje se da je Kontic odlucio da izadje pred poslanike a da jos nije uspeo da podeli ministarske fotelje. Njemu licno ne smeta da se u ministarskom sastavu nadje 20 odsto JUL-ovaca, ali se tome protive njegovi Crnogorci, kojima je dr Mira Markovic trn u oku, jer je dosad u nekoliko navrata ostro napala crnogorskog premijera Mila Djukanovica, koji joj nije ostao duzan, a ni samom Milosevicu kome je savetovao da napusti sve funkcije, jer ga je vreme pregazilo.

Tako se nesrecni Kontic nasao izmedju dve vatre i malo je verovatno da ce ostati neopecen. Njega, naravno, niko ne prisiljava da ostane premijer, a nadleznosti koje ima predsednik vlade su u praksi vrlo ogranicene tako da ih moze obavljati i manje sposobna licnost, iako se i za Kontica smatra da se nalazi na mestu koje prevazilazi njegove sposobnosti. Polozaj savezne drzave u starnosti je, medjutim, tako skroman da je svejedno ko su predsednici republike i vlade. Koncentracija stvarne moci je u rukama srpskog predsednika Milosevica, tako da savezna vlada deluje kao da nema drzavu.

Na tu okolnost upozorio je i predsednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic prilikom davanja poverenja Konticu da sastavi novu vladu. Crna Gora, kao jedna od dve federalne clanice savezne drzave ne krije nezadovoljstvo sto su se kompetencije savezne drzave zadrzale u Milosevicevoj rezidenciji. Marovic je od Kontica zatrazio da se u svom drugom premijerskom mandatu izbori za preuzimanje funkcija, koje mu pripadaju na osnovu saveznog ustava. Mandatar je tako primio usijano gvozdje kojeg bi se rado oslobodio, jer mu je jasno da Milosevic nece hteti da mu prepusti poslove koji, inace pripadaju saveznoj vladi, a to su, u prvom redu kreiranje i vodjenje ekonomske politike, zatim spoljne poslove, vojna pitanja, monetarnu politiku i ostale kljucne drzavne funkcije. Toga je svestan i crnogorski premijer Milo Djukanovic, koji je zapretio da ce Crna Gora uvesti svoju valutu ukoliko Milosevic da mig da se stampa novac bez pokrica, sto je, inace njegova poznata slabost, koja je dosad vise puta dolazila do izrazaja, cak i u vreme bivse SFRJ, kada je predsednik savezne vlade bio Ante Markovic.

U politickim krugovima se smatra da bi stamparija novca vec radila punim kapacitetom da je izostalo otvoreno upozorenje Crne Gore o uvodjenju svoje valute. Crna Gora oseca da su joj ponasanjem Srbije prema svetu i zajednickoj saveznoj drzavi vezane ruke, jer je i sama uskracena od inostrane financijske pomoci. Strpljenje popusta i crnogorski premijer se otisnuo na put u SAD s namerom da s medjunarodnim financijskim institucijama uspostavi neposredne veze Crne Gore, nezavisno od Jugoslavije, kojoj su vrata u svetu zatvorena.

Tako savezni premijer ulazi u drugi mandat u nimalo prijatnom trenutku. Na jednoj strani Milosevic ne pokazuje nameru da pridje promenama Ustava Srbije i pojedine njene nadleznosti prenese na saveznu drzavu, koja bez toga ne moze da funkcionise, a na drugoj Crna Gora ispoljava sve vecu nervozu zbog postojeceg stanja, jer ni ona vise nije sklona da se miri sa sudbinom koju Milosevic kroji Srbiji i Jugoslaviji. S obzirom da razmimoilazenja prerastaju u otvoreni sukob sve cesce se postavlja pitanje da li ce Crna Gora izaci iz federacije. I pored golemog neslaganja koje sada postoji, kao i cinjenice da pre moze doci do njegovog produbljavanja, nego prevazilazenja malo je onih koji smatraju da ce doci do rascepa izmedju dve federalne clanice. Pre se veruje da ce Crna Gora nastojati da nevolje, koje je ugrozavaju ponasanjem srpskog predsednika, prevazidje stavaranjem paralelnog koloseka u odnosima sa svetom.

Vreme takve prakse je vec nastupilo i u toj okolnosti treba traziti razloge sto se Konticu nije zurilo s formiranjem nove vlade, a na takav korak ga niko nije ni pozurivao. Milosevicu je svejedno da li postoji savezna vlada, a uskoro bi takav odnos prema federaciji moglo da ima i crnogorsko rukovodstvo. Kontic jednostano drzi kormilo od broda koji ne postoji. Licnost koja drzi malo vise do svog integriteta verovatno i ne bi pristala da na Konticevu ulogu, koja se sastoji u oponasanju lutke na koncu. Ostaje jos da se vidi kako je mandataru poslo za rukom da nadje ljude, kojima, poput njega, nece smetati da ostavljaju utisak kao da nesto rade i da sve to bude na ekspertskom nivou, jer Kontic inzistira da bude okruzen strucnjacima.

                             (AIM) #Ratomir Petkovic