SLAMKA SPASA ZA DAVLJENIKE

Sporazum o specijalnim vezama

Banjaluka, 6. marta 1997. (AIM)

Sporazum o specijalnom povezivanju izmedju Jugoslavije i Republike Srpske unio je dodatnu konfuziju na srpskoj politickoj sceni sa obje strane Drine. Neocekivano, sporazum je udaljio neke koalicione partnere, a zblizio one za koje se ne bi moglo reci da ce ikada vise prici jedni drugima. U Republici Srpskoj koalicioni partneri iz Saveza za mir i progres stoje na potpuno razlicitim pozicijama u vezi ocjene sporazuma. Socijalisti pozdravljaju sporazum i politiku Slobodana Milosevica, dok ostali sporazum smatraju zamazivanjem ociju narodu. I partnerstvo SDS-a i radikala je poljuljano. Radikali sporazum smatraju ponovnim priblizavanjem SDS-a politici Milosevica, sto je RS vec kostalo izgubljenih teritorija i hiljada izbjeglica.

Ni srbijanska politicka scena nije postedjena. Partneri koalicije "Zajedno" imaju potpuno razlicite stavove. Dok Djindjic podrzava sporazum bez rezerve, njegovi koalicioni partneri Draskovic i Pesiceva grme protiv sporazuma, nazivajuci ga novom igrom Milosevica na nacionalnu kartu.

Stav politicke vecine u Republici Srpskoj prema sporazumu je negativan. Na njega se gleda kao na jos jedan predizborni stos kojim Milosevic potegne Srbe sa onu stranu Drine kad u Srbiji krene lose po njega da bi dokazao svoj patriotizam i brigu za srpski nacionalni korpus. Predsednik Upravnog odbora Advokatske komore RS Krstan Simic kaze da je svaka reakcija na sporazum u sluzbi vlasti Jugoslavije i RS: "Bude li neko kritikovao sporazum bice mu prilepljene etikete stranog placenika i izdajnika koji sprecava ujedinjenje srpskog naroda. Onaj ko pozdravi sporazum direktno podrzava vlast u obe drzave".

Nedoumice u javnosti izazvala je cinjenica da sporazum nije potpisao predsjednik RS Biljana Plavsic. Oni koji se sjecaju sukoba Plavsiceve i Milosevica sada su sigurni da je dubok i nepremostiv jaz na relaciji Milosevic - Plavsic i Plavsic - Pale. Samo za fleksibilnog Krajisnika dojucerasnji sukobi ne znace nista: "Sankcije na Drini od strane Srbije su jedan trenutak lose procene u teskim vremenima rata". To sto je trenutak trajao vise od godinu dana za njega nije bitno "kada su Srbi napokon pokazali da su zajedno i kada je potpisano nesto o cemu ce tek suditi naredne generacije".

Biljane Plavsic se nijednom rijecju nije oglasila povodom 'istorijskog trenutka'. Treceg marta u Banjaluci je zakazala konferenciju za stampu, koja je okupila sve sto u Banjaluci pise, izvestava ili komentarise. Konferencija je zakazana u jedan sat, a u jedan i petnaest je otkazana. Novinari nisu obavijesteni o razlozima odlaganja.

Po kuloarima Banskog dvora, u kome se nalazi rezidencija predsjednika, kruzile su price da je otkazivanju prethodio dugacak telefonski razgovor. Ima li razgovor veze sa Palama, ili ima veze sto je sef kabineta predsednika RS Milos Prica trenutno u Americi, ne zna se, ali je cinjenica da je Plavsiceva zeljela da kaze nesto od cega je morala odustati.

Sigurno bi imala sta da kaze o potpisanoj klauzuli da sporazum o istorijskoj povezanosti Srba moraju ratifikovati Muslimani i Hrvati u Parlamentu BiH. Krajisnik tu cinjenicu u televizijskom nastupu obrazlaze u svom poznatom maniru - nije sve onako kako pise vec kako on kaze. Po Krajisniku, nije potrebno da sporazum ratifikuje Parlament BiH, nego skupstina RS, iako se ona u sporazumu ne pominje.

"Krajisnik nas laze u oci", kaze Branko Dokic, poslanik u Predstavnickom vijecu parlamenta BiH. "Federacija tamo ima vecinu i ako oni ne ratifikuju sporazum, celi dokument pada u vodu, bez obzira na rijeci Krajisnika", nastavlja Dokic, zgrazajuci se nad Krajisnikovim ushicenjem kod objasnjavanja da nam nece biti potrebne vize za Jugoslaviju: "To je neverovatno. To znaci da se kod nekog vec radjala monstruozna ideja o vizama na Drini. Nama vize ne trebaju ni za Bugarsku, ili Madjarsku". Krajisnik krivicu za ovaj dio sporazuma prebacuje na drugu stranu, rekavsi da je na ratifikaciji od strane Parlamenta BiH insistirala jugoslovenska delegacija "da Muslimani ne bi pomislili da je ugrozen integritet BiH".

U redovima opozicije smatra se da je sporazum guranje RS u unitarnu BiH, a da je Brcko bilo pilot projekat. "Odluka o Brckom je doneta da se vidi reakcija. Posto je sve dobro proslo, ovo je nastavak", procjenjuje Dokic. "Ovo je sporazum izmedju SRJ i BiH", smatra predsednik Demokratskog patriotskog bloka, Predrag Radic. Advokat Krstan Simic za sporazum kaze da je toliko uopsten da se mogao potpisati i sa Zimbabveom.

Predsednik skupstine RS Dragan Kalinic poziva se na vasingtonski sporazum izmedju Hrvatske i Federacije. "Ovaj sporazum se ne razlikuje od njihovog". Petar Kunic, profesor upravnog prava na Banjaluckom Pravnom fakultetu misli suprotno: "Sporazum Federacije i Hrvatske definise cak i konfederalne odnose te dve drzave i precizira vojnu saradnju sa zajednickom komandom Federacije i Hrvatske. Uz to, ne mora ga ratifikovati niko, narocito ne srpska strana". Prema Kunicevim rijecima, sporazum pravno garantuje da u slucaju napada Federacije BiH na Republiku Srpsku, SR Jugoslavija nece napasti Federaciju, jer sporazum je potpisan izmedju predstavnika SRJ i predstavnika BiH.

Glavni akteri politicke nagodbe busace se u prsa da su u ime srpstva prevazisli ideoloske razlike i napravili istorijski korak za ovaj narod. Milosevic ce se vaditi za poraz na beogradskim ulicama, a Pale za Brcko. O pomirenju ideoloskih protivnika Djordje Latinovic, poslanik u skupstini RS, kaze: "Iza toga se krije dobra saradnja izmedju rezima u Beogradu i na Palama radi ocuvanja vlasti svakog u svom ataru". Prema njegovim rijecima simbolican izraz saradnje je Sainovicev kamen temeljac i pare "Investbanke" za izgradnju Novog Sarajeva.

Ni opozicija u Srbiji nije odusevljeno pozdravila sporazum. Stav vecine je slican onome iz RS, da je sporazum skupljanje poena uzdrmanih boksera. Najostrije su sporazum kritikovali Draskovic i Pesiceva, koja smatra da je sporazum prakticno priznanje suvereniteta BiH, jer je u Dejtonu vec preciziran nacin uspostavljanja specijalnih veza RS i SRJ.

Krajisnik ima odgovor i za njih. Kaze, da su oni na vlasti, do sporazuma nikad ne bi doslo, jer je njihov stav prema RS poznat kao negativan. "Sretan je narod koji njih nema za predsednike", zakljucuje Krajisnik svoj osvrt na kriticare iz srbijanske opozicije.

Jedno se Krajisniku mora priznati za tacno. Sporazum ce oceniti buduce generacije. Kakav je njihov put u buducnost, moze se cuti svake veceri i u vijestima drzavne televizije. Strajkovi postaju prve i najvaznije vijesti.

(AIM) Igor Gajic

y y