TUDjE HOCEMO, SVOJE NE DAMO!

AIM, Skopje, 06.03.1997

Ovih dana, makedonska vlada se verovatno sa nostalgijom priseca se dana kada je americki multimiljareder, George Soros nudio i davao novac sa jedinstvenim "uslovom" da Makedonija krene putem demokracije i trzisne ekonomije. Sada, 4-5 godina kasnije, za makedonsku vladu dobivanje novca iz medjunarodnih izvora pretstavlja sve veci problem, sto se pokazalo i na donatorskoj konferenciji odrzanoj u Briselu krajem februara. Iako samo odrzavanje ove konferencije posvecenoj finansijskim problemima Makedonije pretstavlja svojevrsno priznanje za makedonsku vladu i njene ekonomske reforme, njen krajnji ishod je pokazao da je proslo vreme kada su evropski bankari mislili i srcem a ne samo glavom (kada su posredi istocne evropkse zemlje). Na pocetku konferencije koja je odrzana pod pokroviteljstvom Evropske Komisije, pretstavnici makedonske vlade (potpretsednik vlade, Jane Miljoski) su trazili 85 miliona dolara koliko je potrebno vladi da bi se pokrio platni bilns, odnosno da bi se pokrio 30 milionski dug prema Evropksoj Investicionoj Banci, nasledjen od duga bivse Jugoslavije, ali na kraju se pokazalo da "zapadnjaci" nisu voljni odresiti kesu do te mere. Istini za volju EU je odvojila 65 miliona dolara medjutim to nije dovoljno za vracanje duga sto je osnovni uslov za potpisivanje sporazuma za suradnju sa tom istom Evropskom Unijom koja sa sobom nosi financijski protokol "tezak" oko 200 miliona dolara pod povoljnim uslovima. Od dodeljenih 65 miliona dolara 50'tak su dodeljnei u formi 15 godisnjeg kredita od cega prvih deset godina bez kamate, dok ostatak od oko 15 miliona dolara pretstavlja bilateralnu pomoc pojedinih zemalja. Najvelikodusniji su se pokazali tradicionalni prijatelji Makedonije, holandjani koji su dali 5,5 miliona, a prijatno su iznenadili i superbogati Japanci koji su poklonili identicnu sumu. Medjutim, neprijatnost su priredili amerikanci koji su odvojili samo 2 miliona, a jos vise francuzi koji nisu hteli dati nista vise od toga sto je vec sadrzano u evropskom paketu od 50 miliona. Zanimljivo je da su veliku rezervu pokazali Britanci izjavivsi da ce nesto dati ali naknadno, nakon zavrsetka konferencije, iako su se nedavno upravo Britanci zalagali da se Makedoniji ne dodeli kredit, "da se ne bi zemlja dovela u situaciji da ne moze vratiti isti" vec da joj se da pomoc, slicno Albaniji!? Iako se niko od zapadnih "bogatasa" nije javno izjasnio, vesti koje su procurile iz Brisela govore da jedan od osnovnih razloga zasto su se bankari "stisnuli" jeste to sto se u vreme over konferencije ulicama glavnog grada Makedonije odvijao neshvatljivi protest makedonskih studenata i srednjoskolaca koji traze redukciju prava Albanaca. Znajuci stav zapadnjaka u odnosu na medjuetnicke odnose koji pretstavljaju osnovnu stabilnost zemlje, i posebno njihovu brigu za sigurnost uslozenog novca (bilo da su u pitanju "samo" krediti), nije tesko otkriti razlog njihove uzdraznosti. Ovu mogucnost je priznao i potpredsednik vlade, Jane Miljoski koji je nakon konferencije izjavio da "ako u Makedoniji ima demonstracija, posebno od ovog tipa koji izazivaju nacionalnu netrpeljivost i koje fakticki nisu mnogo osnovane, zemlja polako pocinje gubiti rejting". Iako je ova konferencija, po njemu bila uspesna, on je ipak priznao da na nemire u zemlji stranski kapital reagira opreznoscu. Ova konstatacija ali i ukupna atmosfera koja je pratila donatorsku konferenciju, domacoj javnosti je otvorila jednu novu temu sa puno nepoznanica i isto toliko "slepih ulica". Po procenama poznavaoca novcanih prilika, pod "jastucima" gradjana Makedonije se krije preko miljardu dolara, a jos toliko ima u inozemstvu. Medjutim problem je u tome sto niti gradjani a nitu banke nisu zainteresirane da ovaj novac vidi svetlo dana, t.e. udje u optek. Bankari tvrde da ne znaju sta da ucine tim novcem ukoliko bi im bio poveren jer niko nije zainteresiran za uzimanje kredita, a sa druge strane gradjanima tesko pada na pamet da njihovu ustedjevinu povere bankama nakon gorkog iskustva u bivsoj Jugoslaviji kada je "issezlo" oko miljardu dolara. Glavni razlog sto ne postoji interes za "ozivljavanje" ovih pretpostavljenih miljardu dolara bez sumnje jeste cinjenica sto pri inflaciji od samo dva otsto kamate iznose preko 20 otsto!? Tako se zatvara magicni krug koji vise lici na "slepu ulicu" u kojoj banke ne zele novac koji potencijalni ulagaci ionako ne misle dati! Razume se da su razlozi za ovu pojavu daleko brojniji ali ostaje cinejnica da medjunarodni krediti i donacije bar zasada pretstavljaju neophodan izvor novca.

Pise: IBRAHIM MEHMETI