STRAJK NOVINARA NIN-A

Mediji u Srbiji

AIM, BEOGRAD, 6. 3. 1997.

Slucajno ili ne, najnoviji sukobi u NIN-u - smena glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnog lista, kao i strajk redakcije koji je usledio - izbili su bas u vreme rasplamsavanja bitke za medije u Srbiji. Ove godine bi trebalo da se odrze predsednicki i parlamentarni izbori, pa se poljuljani rezim trudi da pod svoju sapu na vreme stavi sve medije koje moze. A poznato je da se vlasti odavno oblizuju pri pomisli na NIN.

Dugo se u NIN-u "kuvalo", da bi "prekipelo" u petak, 28. februara uvece kada je petoclani Upravni odbor odrzao sastanak i doneo odluku da se glavni i odgovorni urednik lista Dusan Velickovic razresava duznosti. Umesto Velickovica imenovan je Milivoje Glisic koji bi svoju funkciju vrsioca duznosti glavnog i odgovornog urednika trebalo da obavlja najduze mesec dana, do raspisivanja konkursa za novog "glodura".

Redakcija se odmah pobunila. Usledilo je saopstenje u kome se navodi da su clanovi redakcije, "sokirani nelegitimnom i pucistickom odlukom Upravnog odbora" i da su, stoga, skloni da veruju kako je "ova iznenadna i nerazumna odluka morala biti donesena pod jakim spoljnim i politickim pritiskom kako bi se ugusila nezavisnost i samostalnost NIN-a". Saopstenje je potpisalo 19 od ukupno 29 novinara koji se trenutno nalaze u Beogradu.

Istovremeno je Nezavisni sindikat NIN-a zakazao strajk za ponedeljak, 10 marta, zahtevajuci da Upravni odbor odmah ponisti svoju odluku o smeni Dusana Velickovica, da se najdalje za tri dana izaberu novi clanovi Upravnog odbora i da se u roku od mesec dana pristupi izradi novog Statuta preduzeca i nacrta Pojedinacnog kolektivnog ugovora. Do pocetka strajka koji, po zakonu, mora da se najavi pet dana unapred, pobunjeni novinari navode da su u protestu i da ne rade.

Na ovo je reagovao direktor lista Tomislav Dzadzic pokusavajuci da podeli radne naloge i zabranjuju±i "honorarcima" koji su se solidarisali sa redakcijom da ulaze u prostorije. Novi uredjivacki tim potrudio se da, uz neophodnu pomoc sa strane, nekako napravi novi broj lista, a u medijima je pocelo iznosenje redakcijskog prljavog vesa. Nezavisno udruzenje novinara Srbije (NUNS) podrzalo je pobunjenike, a i Eiden Vajt, generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara (IFJ) koji se zatekao u Beogradu, izjavio je da je kriza u NIN-u izazvana politickim, a ne profesionalnim razlozima i pozvao Upravni odbor da vrati Velickovica na funkciju i da otpocne dijalog sa pobunjenim novinarima.

Od svog osnivanja pre vise od cetiri decenije (ne racunajuci kratkotrajno izlazenje uoci Drugog svetskog rata), NIN je istrpeo sve udarce jednoumne vlasti, priklanjajuci se sili, ali, makar i izmedju redova, uspevajuci da proturi ponesto u stilu: "Ipak se okrece". U periodu Osme sednice, "antibirokratske revolucije" i ucvrscivanja Slobodana Milosevica na vlasti, ugled ovog nedeljnika pada na najnize grane u njegovoj istoriji - NIN prakticno postaje bilten vladajuce stranke. Marta 1991. godine, pobunjenoj red akciji poslo je za rukom se iskobelja iz Milosevicevog "celicnog stiska". Od tada NIN uspeva da vodi samostalnu uredjivacku politiku i da, uprkos neprekidnim nesuglasicama unutar redakcije, povrati ugled i tiraz.

Pre cetiri godine, NIN izlazi iz "Politikine" kuce. Tacnije, bio je isteran, jer su vlasti procenile da nece preziveti na trzistu i da ce se, posle izvesnog vremena, pokajnicki vratiti pod okrilje rezima. Proglaseno je osnivanje Drustva sa ogranicenom odgovornoscu koje, medjutim, ni do danas nije konstituisano. Sa pravnim statusom "ni na nebu ni na zemlji", NIN je, ipak, opstao. U medjuvremenu su se iskristalisale dve ostro sukobljene struje: jedna je manjinska, "konzervativna" ("vaskoliko srpska i pravoslavna", ne bas raspolozena za preostru kritiku socijalisticke vlasti, najblaze receno), okupljena oko Upravnog odbora i direktora preduzeca; na drugoj strani je vecinska, "liberalna" i otvoreno antirezimska struja koju predstavlja dosadasnji glavni i odgovorni urednik, pogotovo njegov uredjivacki tim.

Dva tabora su nekako trpela, a onda su "konzervativci" udarili smenjujuci Dusana Velickovica. Mada je kao povod navedeno "prekoracenje nadleznosti", saznaje se da je jedan od razloga i objavljivanje razgovora sa raspopom Mirasem Dedeicem, poglavarom nepriznate "Crnogorske pravoslavne crkve". Nije nemoguce da je ekipa oko predsednika Upravnog odbora Mila Gligorijevica ovaj intervju protumacila kao atak na "slatko pravoslavlje" i odlucila da iskoristi priliku kako bi jednom zanavek rascistila sa jogunastim "liberalima".

Formalno gledano, "konzervativci" su jaci. Oni se oslanjaju na ovlascenja Upravnog odbora i direktora, na nezadovoljstvo i ambicije manje grupe novinara i na tradicionalnu nespremnost "servisnih sluzbi" na rizik gubljenja posla ili smanjivanja plata. Osim toga, bez obzira na njihovo javno zaklinjanje u samostalnost i nezavisnost NIN-a, "cuvari tradicije" uvek mogu da racunaju na prikrivenu podrsku rezima. Ukoliko nova ure­ivacka garnitura bude uspela da u kontinuitetu izdaje novine, sigurno je da se sadrzin a NIN-a nece menjati naglo, vec polako i diskretno, "da se Vlasi ne sete", tacnije, da se zbunjena javnost ostavi u uverenju da je rec o internom problemu koji nema veze sa politikom.

Problem je, medjutim, u tome sto bez pobunjenih novinara, NIN tesko da moze odrzati kvalitet na nivou na koji su citaoci naviknuti. O cinjenici da je polovina novog uredjivackog tima isti posao svojevremeno obavljala u "Epohi", neslavno propalom glasilu vladajuce Socijalisticke partije Srbije (SPS), da i ne govorimo. Situacija bi trebalo da bude jasnija posle obecanog raspisivanja konkursa za novog glavnog i odgovornog urednika, koga, po Statutu, bira Upravni odbor uz saglasnost redakcije. Za tih mesec dana moguci su svakojaki obrti, pa je tesko prognozirati ishod sukoba. Ne treba zaboraviti da je uredjivacka politika samo jedno od spornih pitanja u NIN-u: tu su jos pravno klimavi status preduzeca; zahtev mladjih novinara da i oni ucestvuju u buducoj podeli deonica i time steknu pravo da odlucuju, cemu se Upravni odbor ostro protivi; sudsko sporenje sa "Politikom" oko poslovnog prostora i imovine...

Jedno je sigurno: ukoliko novinari NIN-a budu odlucivali, ovaj nedeljnik ce ostati slobodan i nezavistan. U suprotnom, nista nije iskljuceno.

AIM (Uros Komlenovic)