NACIONALNI KRUGOVI SE ZATVARAJU!

AIM, Skopje, 02.03.2997

Nekadasnja kolevka evropske civilizacije - Balkan, danas postaje sinonim zaostalosti, iracionalnosti i haoticne violentnosti. Njegovi zitelji se tom negativnom stereotipu ne samo ne protive, nego prednjace u njehogovoj promociji i "obogacuju" ga novim elementima. Balkan danas vodi mrtvu trku u jedan mazohisticki ritual koji iz dana u dan poprima nove elemente neljudskog. Zatecena u centru juznobalkanke iracionalnosti, Makedonija, ili "oaza mira" kako voli da je imenjuje ovdasnja drzavna nomenklatura, nije mogla da odoli "epohi juznobalknaske ulicne demokracije" i zato vec nekoliko sedmica ulice ovdasnjih gradova su prepune demonstranata. Ova drzava, raskrsce juznobalkanskog prostora, specificna po mnogu cemu pocevsi od mesanog nacionalnog sastava (oko 40 posto stanovnistva su nemakedonci po etnitetu) i sa protestima koji se njoj dogadjaju dokazuje da i na ovom planu ostaje "specificna". I jos da su mozda neki preuranili svojim ocenama da je Makedonija prebrodila sva iskusenja kroz koja su prosla vecina drzava nastalih nakon raspada nekadasnje Jugoslovenske socijalisticke federacije. Skopski demonstranti nisu nezaposleni i ne traze resavanje socijalnih problema. Ulice Skopja nisu poplavljene demonstrantima koji traze veca prava, slobodu izrazavanja i vecu demokraciju. Skopje i ostali gradove Makedonije suocili su se sa "specificnim" demonstrantima, sa srednjoskolcima makedonskog etniteta koji predvodjeni od studenata Pedagoskog fakulteta ustali su da drzavu "odbrane" od svojih vrsnjaka Albanaca. Procenili su da Makedoniju ugrozavaju Albanci, i da je ovdasnja vlast popustljiva prema njihovim zahtevima pa zato ustali su da odbrane njeno ustavno uredjneje. Dakle, ovdasnji srednoskolci i po neki studenat, ne traze reformu obrazovnog sistema koji funkcionira po starim matricama iz vremena izgradnje "socijalizma", vec zahtevaju da drzava, koja ispada da je samo njihova, jednom zauvek resi problem sa "kletim siptarima". I saopstili su "formule" kako se moze to uraditi: "Gasne komore za siptare", "Smrt siptarima", "Makedonija, Makedoncima" itd. Samo nekoliko dana kasnije, kads se u Tetovu slavila pobeda gradonacalnika iz Partije demokratskog prosperiteta Albanaca, poslat je "dostojni" odgovor takvim porukama: "Nema Makedonije bez Albanaca" i pretnje u stilu da ako drzava ne preduzme mere "protiv makedonskog sovinizma" oni ce izvrsiti regionalizaciju Zapadne Makedonije, sto u slobodnom prevodu znaci da ce aktivirati vec odavno odrzani referendum o teritorijalnoj i kulturnoj autonomiji - "Iliridu". Ocevidci ove euforicne proslave tvrde da je slavlje trajalo do kasnih nocnih sati uz pucnjavu, sto je uznemirilo stanovnike makedonske nacionalne pripadnosti. Ono sto se dogadja u Skpju i ostalim grdaovima u Makedoniji, kao i "slava" u Tetovu, nije nesto neocekivano i ne treba da iznenadi one koji poznaju ovdasnje prilike. Demonstracije u Skopju i tetovske "poruke" imaju neceg zajednickog: i Makedonci i Albanci pokazuju bezrezervnu lojalnost ka svom etnitetu a nimalo lojalnost ka drzavi u kojoj zive! To ne treba da zbunjuje nikog, ako se postuje cinjenica da ses godina nakon osamostalivanja Makedonije zvanicna politika, ovdasnji mediumi, skole..., proizveli su dve kategorije gradjana: Makedonce koji se osecaju kao jedinstveni vlasnici "kuce" i s druge strane Albanci koji se usecaju "stranci" u svojoj drzavi. Dakle, jedni koji "daju prava drugima" i oni koji nenasitno "traze" i otimaju prava iz "njihove drzave". Dva brega koja ne spaja nikakav most. Dva brega koji su se poslednjih sest godina udaljili vise nego ikada ranije. I zato se danas u Skopju i Tetovu definitivno zatvaraju dva nacionalna kruga, koji ako stvari teku ovim intenzitetom, uskoro ne ce se dodirnuti s nicim medju sobom. I svi ce ostati zatvoreni unutar njih - svaki u svom nacionalnom krugu. Kao dokaz da nisu zasluzili nista bolje! Ses godina Makedonija je gradila "suzivot" potencirajuci samo razlike. Bez imalo afirmacije gradjanske svesti, tolerancije prema razlikama. Nikakav napor nije ucinjen da se sruse decenijama izgradjeni strereotipi. Ses godina su potencirani "nerealni zahtevi" Albanaca i ugrozenost Makedonije od njihovih zahteva. Dakle, nimalo afirmisanje zajednickog vec samo onog sto razdvaja. Zaboravljajuci pri tome da se sve to registruje u u detskoj memoriji kao zig utisnut sa uzarenim zeljeznim stembilom. Sta sledi nakon ovakvih demonstracija koji iznose na povrsinu sav nacionalni amonizitet jednih sprema drugima? To je pitanje koje postavlja ovdasnja javnost zbunjena zahtevima svojih naslednika. Prvi rezultati vec su vidljivi - napregunti medjuetnicki odnosi. Jos i polemike u ovdasnjim medijima pri cemu se partije prepucavaju medju sobom trazeci koja medju njih vise manipulira sa djacima. Prozivaju se i intelektualci, pri cemu zasad najglasni su oni koji smatraju da "nas" nacionalizam nije opasan kao "njihov". U medjuvremenu studenti Pedagoskog fakulteta

• opet etnicki Makedonci, najavili su strajk gladjom sve dok se ne ispune bar tri od ukupno cetri njihovih osnovnih zahteva zahtevi. A to je ostavka ministerke obrazovanja Sofije Todorove, Ostavka predsednika Saveza studenata i ukidanje kvote od 10% za upis studenata Nemakedonaca. Ukratko, Makedonija je uzburkana, trazi se izlazak od krize, daju se ocene i odmeruje se "fasizoidnost" ovdasnje mladine pri cemu se od svih apostrofira ovdasnja nomenklatura koja je dozvolila da dodje do ovog stanja. Najcesce se vlast okrivljuje da je dosada medjunacionalnu tenziju (zlo)upotrebila da prikrije socijalne i privredne probleme. Bilo kako bilo, fakti su sledeci: Makedonija je suocena sa do sada najvecom medjuetnickom krizom koja je ostavila u drugi plan problem nezaposlenih (oko 300.000) i onih koji mesecima ne primaju licni dohodak. Cinjenica je i to da je potrebna pamet i veliko umece da bi se izaslo iz ovog stanja. Jer, dok djaci Makedonci vicu "Makedonija, Makedoncima" a Albanci odgovaraju CNema sansi", postaje sasvim jasno da se iza tih parola krije frustracija koja proistce iz eknomskog kolapsa, bede, besperspektivnosti...Ta frustracija najlakse se ispraznjava kad se za licnu nesrecu proglasi kriv onaj iz drugog nacionalnog koletiviteta. Pri cemi se zamagluje pogled i ne vide se da svi u Makedoniji tone u ljepljivo blato besperspektinost. Medjuetnitcka prepucavanja su "najpogodnija" da se prikriju socijalni problemi, ali ujedno i najveca opasnost za Makedoniju. Iz prostog razloga sto i najmanji medjunacionalni konflikt moze da oznaci pocetak kraja postojanje ove drzave. Zbog toga zacudjuje sutnja aktualnih zvanicnika kao i odnos nekih ovdasnjih intelektualaca i institucija koji su se stavili u "odbrani" svog podmlatka. U ovome prednjaci grupa profesora iz skopskog univerziteta, koji je sa strane ovdasnjih nepristrasnih intelektualaca apostrofiran kao generator makedonskog sovinizma. Prozvan je i Senat ovog univerziteta, prozvani su vladini ljudi, ali svi sute. U medjuvremenu svima postje jasno da nakon ovih demonstracija srednjoskolaca - etnickih Makedonaca, nista u Makedoniji nece biti kao ranije. Ili ce ona definitivno pronaci formulu izgradnje pravog gradjanskog drustva kako dolikuje jedne multinacionalne, multikulturne i multikonfesionalne zajednice ili ce deobe ici ka zavrsnici. Na potezu su svi: Makedonci, Albanci, Srbi, Turci...Makedoniji trenutno malo sta je toliko potrebno kao samosvjesno obracanje gotovo vec zaboravljenom organu na ovim prostorima poznatom pod imenom razum. Ovog puta u igri je glavni ulog - sudbina Makedonije!

Pise: KIM MEHMETI